"Fejsbuk je najveća autokratija na Zemlji": To nije samo sajt ili društvena mreža, već mnogo više od toga
Na jedan dan, svet je postao zdravije mesto - poručio je Snouden
Albert Ajnštajn je 1947. godine, pišući za magazin "Atlantik", predložio stvaranje jedne svetske vlade koja bi zaštitila čovečanstvo od opasnosti atomske bombe.
Njegova ideja nije zaživela, ali danas ipak postoji jedan drugi vizionar koji kroji "simulakrum kosmokratije", kako je to navela izvršna urednica "Atlantika" Edrijen Lafrans u tekstu "Fejsbuk je najveća autokratija na Zemlji".
Ovog leta je broj aktivnih korisnika na društvenoj mreži Fejsbuk narastao na 2,9 milijardi, što je više ljudi nego što ih ima u Kini i Indiji zajedno.
Pročitajte još:
Prema rečima Marka Zakerberga, osnivaču i izvršnom direktoru Fejsbuka, oni su stanovnici Fejsbuklenda. Davno je počeo upadljivo da ih zove ljudima umesto korisnicima, ali oni su ipak tek zupčanici u ogromnom socijalnom matriksu koji mora da zadovolji oglašivače koji su, samo u prvoj polovini 2021. godine, u Fejsbuk ulili 54 milijarde dolara.
To je suma koja prevazilazi BDP mnogih država na svetu.
- Fejsbuk nije samo sajt, platforma, izdavač, društvena mreža, korporacija ili sredstvo. On je sve ovo zajedno. Ali Fejsbuk je takođe, efektivno, neprijateljska strana sila - navela je Lafransova.
Kako je navela, zemlja, valuta, rukovodstvo i narod čine naciju, a ukoliko ste "imperijalista u metaverzumu", ne morate mnogo da brinete o fizičkoj površini - iako Zakerberg poseduje oko 1.300 hektara na havajskom ostrvu Kauaiju. Kada je reč o svemu ostalom sa ove liste, Fejsbuk i to ima.
Kompanija razvija i sopstveni novac, sistem za plaćanje zasnovan na blokčejnu poznat kao Diem, od koga bankari i finansijeri strahuju da bi mogao da slomi dolar i svetsku ekonomiju.
Godinama Zakerberg ponavlja mantre: "Povezanost je ljudsko pravo", "Glasanje je glas", "Političke reklame su važan deo glasa"...
Profimedia
Te ideje je proširio ka novoj vrsti kolonijalizma, a Fejsbuk osvaja teritorije gde veliki broj ljudi još nije onlajn.
Imali su kontroverzni program "Free Basics" koji je ljudima nudio slobodan pristup internetu, ali samo ako im je Fejsbuk put do veba. Potez je bio tumačen kao pomoć ljudima da se povežu, ali se iza toga krila namera da se Fejsbuk proširi svuda u svetu.
Politikolog i istoričar Benedikt Anderson je sugerisao da nacije nisu definisane granicama već maštom.
Nacija može biti imaginarna jer "stanovnici nikada neće moći da upoznaju sve zemljake, vide ih ili čuju za njih, ali u umovima svih njih živi slika zajedništva".
Moglo bi se onda reći da se zajednice razlikuju po stilu po kome se zamišljaju.
Zakerberg je oduvek želeo da korisnici Fejsbuka zamisle da su deo demokratije i zato više teži jeziku rukovođenja nego korporacijskim naredbama.
Youtube/60 Minutes/RT; Profimedia
U februaru 2009. godine, promenjena su pravila korišćenja, pa korisnici nisu više mogli da obrišu podatke sa Fejsbuka, čak iako napuste u potpunosti sajt.
Posle burnih reakcija, Zakerberg je odustao od tog koncepta rekavši da je reč o nesporazumu.
Istovremeno, predstavio je koncept "Prava i odgovornosti na Fejsbuku", kojim je pozvao ljude da dele svoj "fidbek", ali samo ako pristupe toj društvenoj mreži.
- Više od 175 miliona ljudi koristi Fejsbuk. Da je zemlja, bio bi šesta najnaseljenija država na svetu - rekao je tada.
U međuvremenu, Fejsbukova "populacija" je narasla 17 puta, a Zakerberg se često predstavljao kao šef te države. U njegovim izjavama se može videti kolika mu je bila želja za dominacijom.
- Važno je da upravljanje našom zajednicom odgovara složenosti i zahtevima njenih ljudi. Posvećeni smo tome da uvek radimo bolje, čak iako to podrazumeva da gradimo sistem glasanja koji će vam dati više glasa i kontrole - rekao je on 2017. godine.
Kako kaže Lafransova, to "pravo glasa" važi samo za akcionare Fejsbuka, a pošto se pretvarao da odluke donose isprazna demokratska tela, to je postao koristan način da Zakerberg izbegava odgovornost.
Kako je preneo "Njujork tajms", Fejsbuk razmišlja da osnuje posebno zakonodavno telo koje bi donosilo odluke koje se tiču izbora, a to može dalje da skrene pažnju sa vođstva Fejsbuka.
Branioci Fejsbuka vole da kažu da je naivno sugerisati da je Fejsbukova moć opasna. Kako kažu, društvene mreže su ovde i nikud ne idu.
Youtube/60 Minutes/RT; Profimedia
- I dalje verujem da je trostruka revolucija interneta, smartfona i društvenih mreža dobra za društvo, ali samo ako insistiramo na platformama koje su u najboljem javnom interesu. Fejsbuk to nije. Fejsbuk je instrument kolapsa civilizacije koji seje laži. Dizajniran je tako da izazove emocionalne reakcije, svodeći ljudsku interakciju na kliktanje... Korisnici se implicitno treniraju da traže reakcije kada postavljaju sadržaje, što produžava ciklus. Zvaničnici Fejsbuka su na svojoj propagandnoj platformi tolerisali regrutaciju terorista i genocid. Ukazuju na demokratske vrednosti poput slobode govora, a sami uništavaju demokratiju - navela je urednica "Atlantika".
Fejsbuk je izvodio psihološke eksperimente na svojim korisnicima bez njihovog pristanka. Kompanija kaže da se bori protiv dezinformacija i diskriminacije, dok istovremeno umanjuje pristup kvalitetnom sadržaju.
- Da li bi dovoljno ljudi moglo da se okupi i da sruši imperiju? Verovatno ne. Čak i da Fejsbuk izgubi milijardu korisnika, ostale bi još dve milijarde. Ali moramo da prepoznamo opasnosti u kojima se nalazimo. Moramo da se otresemo osećaja da je Fejsbuk normalna kompanija ili da je njegova hegemonija neizbežna - zaključila je Lafransova.
Smak sveta bez Fejsbuka?
Iako smo bili bez društvenih mreža na svega nekoliko sati, izgleda da je mnogima to izgledalo kao smak sveta.
- Zvučite kao da je smak sveta samo zato što ne možete da budete na Fejsbuku - napisao je jedan korisnik.
Mediji su preneli da je ovo bio drugi najveći prekid u Fejsbukovom radu od 2019. godine.
Veliki problem nastaje i zato što na određene sajtove možete da uđete samo ako se prvo ulogujete na Fejsbuk, pa ako aplikacija padne, očigledno treba promeniti takav princip rada.
Najpoznatiji svetski uzbunjivač Edvard Snouden u seriji tvitova se osvrnuo na novonastali problem.
- Internet giganti su otišli oflajn danas i neće se nikad vratiti. Šta će se dogoditi sutra? Počinje zlatno doba ili kolaps: hranićemo se pacovima? - upitao je pratioce u šaljivoj anketi.
Skoro 80 odsto njih je odgovorilo da bi nastupilo zlatno doba.
- Na jedan dan, svet je postao zdravije mesto - poručio je on.
Snouden je poručio i da je pad Fejsbuka, Vocapa i Instagrama primer kako razbijanje određenog monopola na najmanje tri dela uopšte nije loša ideja.
Korisnicima je preporučio da umesto Vocapa radije koriste servis Signal, što je podržao i osnivač Tvitera Džek Dorsi.
Veliki gubitak
Fejsbuk je ostao bez oko 100 miliona dolara prihoda tokom višečasovnog prekida, ne računajući gubitak od nekoliko milijardi koliko je kompanija izgubila. Fejsbuk je objasnio da je do problema došlo zbog pogrešne promene konfiguracije koja ih je diskonektovala sa interneta. Isto, pogrešno, apdejtovanje, onesposobilo je i sve sisteme koji su Fejsbuku bili potrebni da reši problem, od alata za digitalni inženjering i servisa za poruke do otvaranja vrata.
- Fejsbuk je ostavio svoje ključeve u kolima i zaključao se - objasnio je slikovito stručnjak za internet Džonatan Zitrain.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari