Recesija u evrozoni je neizbežna, ECB su vezane ruke: Narod počeo da ustaje zbog sankcione politike koja je dovela do energetske krize

Evropa klizi u recesiju jer uporno visoka inflacija i ekonomska neizvesnost guše potrošnju, dok se najavljuju i moguće nestašice struje.

Prošlog četvrtka ključni indikator pokazao je da je poverenje kompanija i potrošača u Evropsku uniju i evrozonu naglo palo u septembru, što je znak pogoršanja situacije u bloku.

Prošlog petka anketa PMI (Indeksa menadžera nabavke) u 5.000 preduzeća širom evrozone ukazala je na recesiju i najgori ekonomski učinak od 2013. godine - osim u mesecima pandemije.

- Dokazi za recesiju se gomilaju - rekao je ekonomista Komercbanke Kristof Veil nakon objavljivanja istraživanja PMI. Pored skoka cena koji pogađa potrošnju i proizvodnju, „neizvesnost zbog budućih isporuka gasa čini kompanije opreznijima, što je argument za manje ulaganja“. Evropska centralna banka zato ove zime očekuje tehničku recesiju, koja će dovesti do dva uzastopna kvartala negativnog rasta.

Inflacija nastavlja da raste, dostižući dvocifrenu brojku u Nemačkoj prvi put od ulaska u zonu evra.

Porast cena podstakao je ECB da već poveća stope za 125 baznih poena i obeća da će biti još više u narednim mesecima.

- Svesni smo da te odluke koje donosimo o kamatnim stopama u cilju borbe protiv inflacije utiču na one koji pozajmljuju i one koji daju pozajmicu - rekla je predsednica ECB Kristin Lagard u ponedeljak, dodajući da će biti posledica različitih vrsta, ali da je cilj stabilnost cena.

Profimedia

To zauzvrat izaziva bojazan da bi pooštravanje ponude novca moglo da izazove recesiju.

- ECB u osnovi misli da normalizuje politiku, ali u sadašnjim okolnostima on zapravo pojačava pad - rekao je Aleks Brazijer, zamenik direktora Investicionog instituta Blekrok.

Sve te ekonomske poteškoće podstaći će političke tenzije i protivljenje sankcijama protiv Rusije, plašeći političare da su pred nama teški meseci.

- Možda idemo u jednu od najizazovnijih zima tokom mnogih generacija - rekao je prošle nedelje evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Recesija je neizbežna

Glavni ekonomista ECB Filip Lejn priznao je prošle sedmice da je evrozona opasno blizu recesije. Zvanične prognoze, koje su dugo bile optimističnije od većine ekvivalenata u privatnom sektoru, pokazuju da rast stagnira u poslednjem kvartalu ove i da će stagnirati u prvom kvartalu sledeće godine.

- Ne može se isključiti tehnička recesija, padanje u blagu recesiju - rekao je Lejn.

Nakon predviđanja ECB, nemačka Bundesbanka je upozorila da postoje sve veći znaci recesije u nemačkoj ekonomiji u smislu jasnog, široko zasnovanog i produženog pada privrednog proizvoda.

Profimedia

Institut Ifo sa sedištem u Minhenu sada predviđa zimsku recesiju za Nemačku, sa smanjenjem proizvodnje za 0,3 odsto sledeće godine, dok Dojče banka očekuje ogroman pad od tri do četiri odsto.

Značajno smanjenje projekcija rasta za Nemačku, najveću ekonomiju evrozone, lako bi moglo da region u celini povede ka recesiji.

Ovo je sada glavno pitanje za većinu ekonomista. Nedavna Blumbergova anketa pokazala je da je velika verovatnoća da će u narednoj godini u dva kvartala uzastopno doći do smanjenja od 80 odsto, u odnosu na 60 odsto u prethodnom istraživanju.

- Nakon snažnog rasta u drugom kvartalu, pošto su ekonomije konačno izašle iz ograničenja uzrokovanih kovidom, region sada sve dublje tone u energetsku krizu. Očekujemo nekoliko kvartala kontrakcije proizvodnje, u kombinaciji sa tvrdoglavo visokom inflacijom - rekao je Kristijan Keler, ekonomista Barklejsa, britanske multinacionalne univerzalne banke.

Koliko su prognoze loše?

Pitanje je koliko će ova recesija biti teška. Lejn i drugi zvaničnici ECB, uključujući šefa Bundesbanke Joahima Nagela, rekli su da će svaki pad verovatno biti blag. Privatni prognostičari su pesimističniji.

Profimedia

U sredu su ekonomisti Dojče banke rekli da njihove projekcije za „blagu recesiju“ u Evropi više ne važe jer je energetska kriza eskalirala. To je smanjilo prognozu na - 2,2 odsto sa prethodnih 0,3 odsto.

Barklejs očekuje da će se evrozona sledeće godine smanjiti za 1,1 odsto.

Investicioni institut Blekrok predviđa smanjenje proizvodnje od 1,1 odsto u 2023. godini, što je ekvivalentno padu od dva procentna poena od vrhunca do najniže vrednosti.

- Dakle, uopšte nije u pitanju mini-recesija, već puna recesija - rekao je Aleks Brazijer, zamenik direktora Blekroka.

Najnoviji koraci u ratu na istoku Evrope neće nimalo ublažiti situaciju, naročito zato što se već priča o novim sankcijama koje EU planira da uvede Rusiji.

Evropskoj centralnoj banci su vezane ruke

Problem je u tome što, za razliku od prethodnih epizoda recesije, ECB ne može pomoći da se ublaži uticaj ekonomske kontrakcije. Naprotiv, da bi se izborilo protiv besne inflacije, morala bi da se pooštri monetarna politika. Predsednica ECB Kristin Lagard iznela je prošle nedelje prvi put mogućnost da će kreatori politike morati da podignu ključne kamatne stope toliko visoko da će aktivno usporiti ionako slab ekonomski rast.

Profimedia

Nema znakova da će pritisci na cene uskoro popustiti. Istraživanje PMI je pokazalo da je porast cena energenata ponovo podstakao inflatorne pritiske i stoga „izazov sa kojim se suočavaju kreatori politike koji pokušavaju da ukrote inflaciju i izbegnu težak udarac za ekonomiju postaje sve teži“.

- ECB se ovde suočava sa veoma brutalnim kompromisom između uporne bazne inflacije i stvaranja recesije. I mislim da još uvek nisu u potpunosti priznali razmere tog kompromisa. Kada taj kompromis budu priznali, videćemo jasniju sliku - rekao je Brazijer.

Političke posledice

Dok je zaposlenost u evrozoni na vrhuncu, visina plata je realno pala, pošto rast plata nije uspeo da održi korak sa inflacijom, što je potkopalo kupovnu moć radnika i stvorilo krizu troškova života.

Italijanski poslovni lobi Konfindustrija upozorio je da bi između 400.000 i 600.000 radnih mesta moglo biti izgubljeno zbog visokih cena gasa.

Počelo je da se primećuje i nezadovoljstvo naroda, sa protestima koji su izbili u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Nemačkoj protiv visokih cena struje i, povremeno, zbog energetske politike EU.

Tanjug/AP Photo/Petr David Josek

Vlade širom Evrope pokušavale su da zadrže nezadovoljstvo pod kontrolom ulažući stotine milijardi u ublažavanje cena struje za domaćinstva i preduzeća, ali je malo verovatno da će to dovesti do dugotrajnog olakšanja.

Njihov strah je da će ekonomski bol izazvati reakciju na sankcije EU protiv Rusije i otežati održavanje jedinstva u okviru bloka.

Neki već upoređuju sadašnji ekonomski pad sa samopovređivanjem.

- Nećemo pomoći Ukrajini ako slomimo našu industrijsku kičmu - rekla je Sara Vagenkneht iz Levice, nemačke krajnje levičarske stranke.

- Recesija je neizbežna i šanse za nju rastu. Možda idemo ka jednoj od najizazovnijih zima - rekao je u pretprošlog petka evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi