Kako je Imran Kan dospeo na optuženičku klupu: SAD zbog šurovanja sa Rusijom odlučile da pokažu kako prolaze neposlušni

Bivšem pakistanskom premijeru Imranu Kanu u četvrtak je odobreno produženje kaucije pre hapšenja dok policija istražuje da li je prekršio zakone o borbi protiv terorizma.

Ovu vest proslavile su stotine Kanovih pristalica, koji su se okupili ispred Antiterorističkog suda u prestonici Islamabadu, gde je dolazak svrgnutog lidera dočekan uz pojačano obezbeđenje.

Sud je produžio kauciju za Kanovo hapšenje do 1. septembra, što znači da on ne može biti priveden pre toga.

Policija je ove sedmice otvorila istragu protiv Kana nakon što je on tokom govora u glavnom gradu u subotu obećao da će „preduzeti mere" protiv šefa policije i sudije za prekršaje.

- Slušajte generalni inspektore, nećemo vas pustiti, podnećemo tužbu protiv vas. I vi gospođo magistrat takođe treba da se pripremite, mi ćemo preduzeti mere protiv vas - rekao je Kan pred svojim pristalicama tokom mitinga podrške svom bivšem šefu kabineta Šahbazu Gilu.

Gil je uhapšen ranije ovog meseca pod optužbom za pobunu nakon što je pozvao vojnike da ne poslušaju naređenja vojnih vođa.

Kan je tvrdio da je policija mučila Gila dok je bila u pritvoru, a tvrdnje su dobile na snazi među njegovim pristalicama. Policija Islamabada poriče Kanove navode.

AP Photo/Muhammad Sajjad

Tenzije između Kana i vlade vladajuće koalicije koju predvodi premijer Šehbaz Šarif tinjale su otkako je bivši igrač kriketa svrgnut u parlamentu izglasavanjem nepoverenja u aprilu.

Kan je tvrdio da protiv njega postoji zavera koju predvode SAD, optužujući Šarifa i pakistansku vojsku da rade sa Vašingtonom na svrgavanju njegove vlade.

Sjedinjene Američke Države, Šarif i pakistanska vojska negirali su optužbe, ali Kanove tvrdnje pogodile su mladu populaciju u zemlji u kojoj su antiamerička osećanja uobičajena, a gnev na establišment podstiče rastuća kriza troškova života.

Kanova trajna popularnost dovela je do nedavnih pobeda njegove stranke na pokrajinskim izborima i on je više puta pozivao na novo glasanje u parlamentu na masovnim skupovima održanim od njegovog svrgavanja.

„Amerika je ucenila Pakistan"

U junu je Kan rekao je da su SAD pretile njegovoj vladi „posledicama“ ukoliko on ne bude smenjen sa vlasti, nakon čega je on u aprilu izgubio na glasanju o poverenju.

- U proteklih 40 godina naše rukovodstvo se u osnovi povinovalo svemu što su SAD zahtevale od nas - rekao je Kan za Sundej tajms.

AP Photo/Evan Vucci

Bivši premijer optužio je Vašington za „imperijalnu aroganciju“ i mešanje u unutrašnje poslove svoje zemlje.

Kan je rekao da mu je njegov ambasador u Vašingtonu u aprilu poslao diplomatsku depešu o sastanku sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za pitanja Južne i Centralne Azije Donaldom Luom.

Prema Kanovim rečima, Lu je diplomati rekao da će Pakistan trpeti „posledice“ ukoliko premijer ne bude smenjen sa funkcije. Lu ga je uverio da će „sve biti oprošteno“ ako bude svrgnut, tvrdi Kan.

Kan je rekao i da je njegova kritika rata u Avganistanu jedna od stvari koje su izazvale gnev Vašingtona.

- Amerikanci nikada nisu razumeli kulturu zemlje ili ljude sa kojima su imali posla - tvrdio je on.

Bivša zvezda kriketa, Kan, došao je na vlast u avgustu 2018, kada je njegova partija Tehrek-e-Insaf (Pakistanski pokret za pravdu, PTI) pobedila na izborima. Četiri godine kasnije parlament ga je razrešio zbog optužbi za loše rukovođenje.

Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP/Rahmat Gul//Susan Walsh

SAD su odbacile Kanove ponovljene tvrdnje da je njegov pad orkestrirao Vašington.

- Dozvolite mi da kažem veoma otvoreno da nema apsolutno nikakve istine u ovim navodima - rekla je u aprilu zamenica portparola Stejt departmenta Džalina Porter.

Kanova vlada se svađala sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji je optužio Pakistan za skrivanje terorista i loše rukovanje stranom pomoći. Islamabad je negirao obe tvrdnje.

Prema izveštajima, odnosi Pakistana sa predsednikom Džozefom Bajdenom takođe su bili napeti.

- Ne vidimo da gradimo široke odnose sa Pakistanom i nemamo interesa da se vratimo u dane indijsko-pakistanske crtice - rekla je zamenica državnog sekretara Vendi Šerman novinarima tokom posete Islamabadu prošle godine.

Rusija kao kamen spoticanja

Ovo je samo još jedna u nizu priča o tome kako pakistanski civilni vladari mogu da izgube vlast ako se ne postave adekvatno prema Rusiji, to jest onako kako Amerika smatra da treba.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Mi nismo nacija koja treba da se koristi kao maramica. Ne želimo jednostrani odnos ni sa kim. Ambasadori Evropske unije dali su izjavu protivnu protokolu, tražeći od Pakistana da osudi Rusiju, a da li su to mogli da kažu Indiji? Imaju li hrabrosti? - rekao je bivši premijer tokom obraćanja naciji 8. aprila.

Ovog puta Imran Kan je morao da prihvati činjenicu da je izgubio podršku obe političke klase - široke lepeze opozicionih partija i disidenta iz sopstvene koalicije, kao i establišmenta - vojske, sudstva, civilne birokratije, ulema (muslimanskog sveštenstva), poslovnih krugova i zemljoposednika.

Uklanjanje Imrana Kana sa funkcije u suštini proizilazi iz različitih sve većih domaćih izazova i nesposobnosti vlade da se njima pozabavi. Na kraju, Kanova poseta Moskvi i neodobravanje te posete koje su javno izrazile SAD samo su poslužile kao izgovor za odluku establišmenta da se reši premijera.

Zajednička opozicija je odmah posle opštih izbora 2018. zapretila Imranu Kanu zahtevom za izglasavanje nepoverenja, ali je konačno pokazala spremnost da preduzme odlučne korake nakon što je dobila jasne signale od vojske.

Dok je premijer bio fokusiran na ispitivanje SAD i pozivanje na antiamerička osećanja, ljudi u uniformama odlučili su da ponovo izbalansiraju strateške prioritete Pakistana na račun razvoja odnosa sa Rusijom.

AP Photo/Rahmat Gul

Načelnik generalštaba general Kamar Džaved Bajva izjavio je da se ruska vojna operacija u Ukrajini mora „odmah zaustaviti” i da Pakistan ima „duge i odlične strateške odnose sa SAD”. Vojska nikada nije skrivala da želi da popravi svoje veze sa SAD i zato je spremna da bude kritički nastrojena prema ruskim akcijama.

Međutim, svrgnuti nacionalni lider pozvao se na adut koji će sigurno odigrati svoju ulogu u budućnosti: navod o stranoj zaveri.

Amerika - prijatelj dok ima koristi

Na početku hladnog rata čini se da su američki stratezi preduzeli prilično razumne korake primoravajući Pakistan da se pridruži američkim inicijativama u izgradnji regionalne bezbednosne arhitekture.

Cilj je bio da se obuzda sovjetska ekspanzija u Aziji. Tada Pakistan nije imao drugog izbora osim da se pridruži supersilama kako bi poboljšao svoje odbrambene sposobnosti, jer bi u suprotnom ogroman deo njegovih resursa bio potrošen samo na odvraćanje Indije.

SAD i Pakistan daju prednost saradnji u oblasti odbrane, uključujći obuku oficira, trgovinu oružjem i izgradnju vojne infrastrukture. Sredinom 1960-ih Pakistan je postao bolje opremljen oružjem i municijom od svog prvobitnog rivala Indije. Međutim, kada je Islamabadu bila potrebna odlučna podrška Vašingtona tokom indo-pakistanskih ratova 1965. i 1971, Amerikanci su bili uzdržani i gledali su izdaleka poraz svog „veoma važnog saveznika“.

AP Photo/Susan Walsh

Tokom 1970-ih Amerika je zatvorila oči na pakistanska strateška razmatranja, ali nije se libila da kritikuje Islamabad zbog osetljivih domaćih pitanja. Situacija se promenila kada su Sovjeti intervenisali u Avganistanu, a Pakistan je proglašen za „državu na prvoj liniji“, pa mu je tada Vašington pružio vojnu i finansijsku pomoć za obuku mudžahedina.

Međutim, čim su sovjetske trupe napustile avganistansko tlo, SAD su zaboravile na strateški značaj Pakistana, a Islamabad je bio ostavljen bez ikakve pomoći.

Jačanje odnosa sa Rusijom

Rusko-pakistanske veze znatno su napredovale poslednjih godina. Pošto je Rusija oprezna prema netradicionalnim bezbednosnim pretnjama država centralne Azije od Avganistana, ona održava dijalog o bezbednosnim pitanjima sa Pakistanom, jedinim regionalnim akterom koji može da utiče na talibane.

Saradnja u sektoru odbrane manifestovala se u redovnim zajedničkim vojnim vežbama „Družba” (Prijateljstvo) i u ruskom učešću u redovnim multinacionalnim vojnim vežbama „Aman” (Mir).

Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Štaviše, obe zemlje su odlučne da olakšaju ekonomsku interakciju sa fokusom na energetski sektor i poljoprivredu. Ruske sposobnosti u ovim oblastima mogle bi da budu od velike vrednosti u suočavanju sa večitim problemima južne Azije u pogledu energetske i prehrambene bezbednosti. I konačno, stavovi Moskve i Islamabada usklađeni su kada je reč o brojni međunarodnim pitanjima, posebno kada se radi o jednostranim koracima Zapada.

Međutim, ovu dinamiku ne treba precenjivati. Odnosi Rusije i Pakistana dugo su bili komplikovani zbog toga što su zemlje pripadale suprotstavljenim blokovima tokom hladnog rata i zbog međusobnog nepoverenja u kontekstu avganistanske krize. Shodno tome, Rusija je pokazala jasnu sklonost negovanja odnosa sa Indijom, dok se Pakistan okrenuo ka SAD.

Povrh toga, postoji jedna zaista ključna odrednica koju Rusija ima na umu - Indija je specijalni privilegovani strateški partner Rusije, a ne Pakistan. Ovaj imperativ ruske spoljne politike postoji decenijama i sigurno će se održati i nakon aktuelnih dešavanja.

Zato će Moskva biti izuzetno oprezna u saradnji sa Islamabadom - posebno u oblastima koje bi mogle da smetaju Nju Delhiju, a Rusija se nada recipročnom pristupu kada je u pitanju interakcija između Indije i SAD. U suprotnom, opsesija lojalnošću jednoj zemlji na račun odnosa sa drugom verovatno bi donela neželjene posledice.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi