Ovi gradovi i zemlje tonu i za nekoliko decenija će ih voda potpuno progutati (VIDEO)

Nivoi mora rapidno rastu, a to se danas događa dvostruko brže. Tokom skoro čitavog 20. veka nivo mora je rastao za 1,4 milimetra godišnje, a od 2006. do 2015. brojka se povećala na 3,6 milimetara godišnje.

Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) predviđa da će nivo mora porasti za još 0,3 metra do početka narednog veka, u odnosu na vrednosti iz 2000. godine. Panel za klimatske promene pri UN je procenio da će nivo mora do 2100. godine porasti za 40 do 63 centimetra.

Ukoliko se taj trend nastavi vrtoglavom brzinom, širom sveta će nastati haos. Oko 250 miliona ljudi, na svim kontinentima, bilo bi direktno pogođeno.

Da li može da se učini nešto, bilo šta, kako bi se izbegla katastrofa?

- Da li će gradovi ili države nestati zavisi od toga šta ćemo kao ljudi uraditi kako bismo se suprotstavili pretnji. Veći deo Holandije je već ispod nivoa mora, ali ne nestaje, zato što Holanđani grade svoje obalske bedeme - rekao je Gerd Maselink, profesor obalske geomorfologije na Univerzitetu Plimut u Velikoj Britaniji.

AP Photo/Peter Dejong

Koje države su u opasnosti?

Maldivi, sačinjeni od 1.200 malih koralskih osrva na kojima živi oko 540.000 ljudi, najravnija su zemlja na svetu, sa prosečnom nadmorskom visinom od svega jednog metra. Ukoliko bi se nivo mora povećao za samo 45 centimetara, nestalo bi 77 odsto kopna do 2100. godine.

Pixabay

Kiribati, sa nadmorskom visinom od oko 1,8 metara, takođe su u opasnosti. U pitanju je malo ostrvo u srcu Pacifika gde živi oko 120.000 ljudi koji bi mogli da ostanu bez dve trećine kopna.

AP Photo/Richard Vogel, File

Zapravo, skoro svaki stanovnik ostrva na Pacifiku bi bio izuzetno pogođen rastom nivoa mora. Oko tri miliona ljudi živi 10 kilometara od obale, tako da bi do kraja veka za njih trebalo naći novi dom.

Rast nivoa mora je već doveo do nestanka najmanje pet grebenskih ostrva koja su prethodno bila deo Solomonovih ostrva. Još šest doživljava ozbiljno skupljanje obale.

Međutim, ove države, iako ugrožene, imaju manji broj stanovnika.

Problem pogađa i Kinu, gde oko 43 miliona ljudi živi u priobalnim područjima. U Bangladešu bi 32 miliona ljudi bilo u riziku od porasta nivoa mora, a u Indiji 27 miliona građana.

Nemoguće je zamisliti da bi neke zemlje mogle u potpunosti da nestanu do 2100. godine, tačnije da ih proguta voda.

Sa druge strane, to bi možda moglo da se dogodi određenim gradovima.

Kako izgleda život u državi koja tone: Jednog dana ćemo potpuno nestati (VIDEO)

Gradovi koje guta voda

Jedan od najjasnijih primera je Džakarta, zbog čega je Indonezija odlučila da sagradi potpuno novu prestonicu jer ova metropola tone.

Džakarta, dom za oko 10 miliona ljudi, opisana je kao grad koji tone najbrže na svetu - od 5 do 10 centimetara svake godine zbog prekomernog crpljenja podzemnih voda.

Profimedia

Kada se na to doda i rast nivoa mora, dobija se recept za katastrofu. Prema procenama, veći deo Džakarte mogao bi da bude pod vodom do 2050. godine. Zapravo, situacija je toliko loša da vlasti grade Nusantaru, grad koji će se nalaziti na istočnoj obali Borneo, oko 2.000 kilometara daleko od sadašnje prestonice.

Nije Džakarta jedini grad nesigurne budućnosti. Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, do 2100. godine bi pod vodom mogli da se nađu sledeći gradovi: Daka, Bangladeš (populacija: 22,4 miliona), Lagos, Nigerija (15,3 miliona), Bangkok, Tajland (devet miliona). Ili će biti kompletno potopljeni ili će ogromni delovi zemljišta biti neupotrebljivi.

Rast nivoa mora će uticati i na SAD, a određena područja bi do 2050. godine mogla da budu nenaseljiva.

AP Photo/Achmad Ibrahim

Duž obala su poplave, usled visokih plima, 300 odsto ili čak 900 odsto učestalije nego što je to bio slučaj pre 50 godina, što ukazuje da je rast nivoa mora opravdavajući znak za zabrinutost.

Najviše je ugrožen Njujork, a procenjuje se da bi do 2050. godine skoro pola miliona ljudi moglo da živi na rizičnom zemljištu. Grad je u opasnosti od poplava, a to se moglo videti i 2012. godine tokom uragana "Sendi". Najmanje 43 ljudi je poginulo u oluji, a četvrtina vozila je uništena. Načinjena je šteta od više od 32 milijarde dolara.

Kada je reč o područjima podložnim poplavama, Florida je ipak najugroženija američka država. Od 50 gradova u riziku od poplava, 36 ih se nalazi na Floridi.

Da li nam je odzvonilo?

Zemlje koje ulažu u infrastrukturu, poput Holandije, možda mogu da izbegnu veće posledice poplava. Međutim, ne mogu sve ideje svuda da budu primenjene na isti način. Primera radi, širenje koralnih grebena je moguće samo u određenim regionima, a osim toga, takve mere su i skupe.

Vlasti okruga Majami-Dejd na Floridi su došle na ideju i da se suoče sa poplavama, ali bez nanošenja štete infrastrukturi, tako da nova strategija predlaže gradnju izdignutih objekata i puteva.

Profimedia

Međutim, ti planovi nisu svuda naišli na hvalu. Pojedini stručnjaci, poput Roba Mura iz Veća za odbranu prirodnih resursa, kazao je za "Njujork tajms" da su određeni predlozi umanjili ozbiljnost pretnje.

Ima i onih koji smatraju da u određenim oblastima treba prihvatiti poraz umesto zaštite celokupne infrastrukture.

Iako bi SAD mogle da ulože u zaštitu priobalnih područja do neke mere i da potom uče iz svojih grešaka, većina zemalja u razvoju nema taj luksuz, kao što je, recimo, Bangladeš.

Jednom rečju, da li će neka zemlja potonuti ili ne, neće biti samo rezultat rasta nivoa mora već i sposobnosti vlasti da se izbori sa tim problemom.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi