Samit Amerika - Bajden organizovao veliki skup, ali se već sve pretvorilo u sramotu: Ko nije pozvan, a ko bojkotuje? (VIDEO)

SAD ne obraćaju dovoljno pažnje na Latinsku Ameriku, iako je "odmah tu", a kada se i posveti tom pitanju, to se obično događa zbog migranata koji se gomilaju na granici.

Ove nedelje američki predsednik Džo Bajden ima priliku da to promeni, makar na neko vreme, jer se u Los Anđelesu održava Samit Amerika (Summit of Americas).

Ovakvi susreti se obično događaju svake tri godine, ali je jedan bio odložen zbog pandemije koronavirusa. Inače, SAD su prvi put domaćini Samita od 1994. godine.

AP Photo/Marcio Jose Sanchez

Međutim, već su se pojavili navodi da sledi fijasko, jer je događaj loše organizovan, pojedini učesnici se neće pojaviti, a niko ne veruje ni da će Bajden učiniti ili reći nešto spektakularno.

Politiko navodi da Bajden neće ponuditi nikakve ozbiljne trgovinske sporazume, što je jedina stvar za koju su određene južnoameričke zemlje zainteresovane. Migracija ostaje jedan od gorućih problema.

Osim toga, Venecuela, Kuba i Nikaragva uopšte nisu pozvane na skup.

Lopez Obrador bojkotuje

Iako se mislilo da će fokus Samita biti na pitanjima migracije, klimatskih promena i galopirajuće inflacije, umesto toga je usledila drama nalik na holivudske - drama sa crvenog tepiha, preneo je "Los Anđeles tajms".

Naime, meksički lider Andres Manuel Lopez Obrador je potvrdio da se neće pojaviti na događaju u znak protesta što Venecuela, Kuba i Nikaragva nisu pozvane. Potom su i drugi lideri najavili da bi mogli da bojkotuju Samit ukoliko ne budu pozvane sve države.

AP Photo/Eduardo Verdugo, File

Stručnjaci smatraju da bi sve moglo da se pretvori u veliku sramotu za Bajdena. Čak su i pojedine demokrate kritikovale administraciju što se povinovala pritisku imigranata sa Floride, koji su, primera radi, izbegli sa Kube.

- Pravo pitanje je zašto Bajdenova administracija nije uradila domaći zadatak - rekao je Horhe Kastanjeda, bivši meksički ministar spoljnih poslova, koji danas predaje na Univerzitetu u Njujorku.

Iako je Bela kuća saopštila da će predsednik u Los Anđelesu predstaviti održivu, otpornu i pravednu budućnost za tu hemisferu, Kastanjeda je rekao da je jasno da Latinska Amerika nije prioritet za američkog predsednika.

- To je ambiciozna agenda, niko ne zna šta sadrži, osim serije gnjavaža - rekao je on.

Kada je Samit prvi put pokrenut 1994. godine, ideja je bila da se sakupi podrška za slobodnu trgovinu od Aljaske do Patagonije. Međutim, cilj je napušten pre više od 15 godina, u jeku rasta levičarske politike u regionu. Kako se širio uticaj Kine, većina država je imala sve manje očekivanja i potreba od Vašingtona.

Profimedia

U međuvremenu, samiti su se pretvorili u predstavu i osvrte na turobnu prošlost, kao kada je 2009. bivši venecuelanski predsednik Ugo Čavez američkom kolegi Baraku Obamu dao kopiju traktata Eduarda Galeana: "Otvorene vene Latinske Amerike: Pet vekova pljačke jednog kontinenta".

Kada se Obama rukovao sa Raulom Kastrom 2015, čime su SAD počele da se otvaraju ka Kubi, ideološke tenzije su se pomalo smanjile.

- To je velika propuštena prilika. Izolujemo sami sebe zato što Meksiko i karipske zemlje kažu da neće doći, zbog čega će Kuba izgledati snažnija od nas - rekao je Ben Rouds, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost u Obaminoj administraciji.

Bajden i potpredsednica Kamala Haris su prethodnih dana morali da razgovaraju telefonom sa liderima Argentine i Hondurasa koji su, takođe, podržali Meksiko. Bivši senator Kristofer Dod je imao zadatak da ubedi i brazilskog predsednika Žaira Bolsonara da potvrdi da li će doći u Los Anđeles. Bolsonaro, nekada veliki saveznik Donalda Trampa, do sada nijednom nije govorio sa Bajdenom.

Vlade Kube, Nikaragve i Venecuele nisu čak ni aktivne članice Organizacije američkih država (OAS), sa sedištem u Vašingtonu, koja i organizuje Samit Amerika.

(AP Photo/Ariana Cubillos

Lopez Obrador je rekao da će, umesto odlaska na Samit, posetiti oblasti pogođene uraganom "Agata". Delegaciju će u njegovo ime predvoditi sekretar za spoljnu politiku Marselo Ebrard.

- Ne može biti samita ukoliko nisu sve zemlje pozvane. Ili i može da se održi, ali to je onda nastavak politike intervencionizma - rekao je meksički predsednik.

Poslednji samit održan je 2018. godine, a kako se Tramp nije potrudio da mu prisustvuje, mnogi su pomislili da nema nade za regionalna okupljanja.

Dolaskom Bajdena na vlast, koji je nekada bio Obamin glavni čovek za Južnu Ameriku, činilo se da će se Samit ponovo pokrenuti.

Međutim, u jeku pandemije Bajdenova administracija nije hitro odgovorila na "vakcinalnu diplomatiju" Rusije i Kine, iako je na kraju obezbedila 70 miliona doza južnoameričkim zemljama. Bajden je takođe zadržao Trampove restrikcije po pitanju migracije, na šta Meksiko nije blagonaklono gledao.

Bajdenov paket pomoći od četiri milijarde dolara kojim je trebalo da se države pozabave uzrokom migracije u Centralnoj Americi je "zapeo" u Kongresu, a nema naznaka da će se to promeniti u skorijoj budućnosti, pogotovo usred ukrajinske krize.

Osim toga, bilo je i drugih poteza koji pokazuju da Vašington ne mari mnogo za dešavanja u Južnoj Americi. Primera radi, kada je levičar Gabrijel Borić postao predsednik Čilea, na inauguraciju je stigla američka delegacija predvođena drugorazrednim članovima Bajdenove administracije.

Šta će Bajden ponuditi gostima?

Za sada, Bajdenovi saradnici nisu hteli da otkrivaju šta bi on sve mogao da ponudi južnoameričkim kolegama. Ipak, priprema detalja je i dalje u toku, a predsednik je taj koji treba da izloži sva iznenađenja.

AP Photo/Petr David Josek

Zvaničnik Bele kuće je za Politiko otkrio na čemu radi Bajdenov tim: predlog za ekonomsku saradnju koji bi trebalo da se bavi pitanjima snabdevanja, inicijativa za promovisanje zdravstvenih sistema i zdravstvene bezbednosti kako bi se zemlje pripremile za dalje pandemije i probleme u snabdevanju, novo partnerstvo sa karipskim zemljama o pitanjima klime i energije, plan za snabdevanje hranom koji će najverovatnije uključiti veći budžet i novi plan za migrantske krize.

Politiko naglašava da će i sastanci iza kulisa biti veoma važni, pogotovo imajući u vidu da Bajden može da bude veoma ubedljiv.

Demokratija - šta je to?

Jedna od ideja još od osnivanja Samita Amerika je bila promovisanje demokratije. Međutim, tri decenije kasnije, Vašington vrši pritisak na mnoge države koje smatra pretnjom po demokratiju, poput Venecuele.

Korupcija, kriminal i slabe institucije su gorući problemi Hondurasa, Salvadora i Gvatemale. Peru je u poslednjih pet godina imao pet predsednika. Aktuelni lider Pedro Kastiljo već je preživeo dva opoziva otkad je stupio na dužnost prošlog jula.

Pedro Kastiljo (desno), AP/Ernesto Arias

Osim toga, Vašington nikada nije blagonaklono gledao na levičarski orijentisane lidere, a većina južnoameričkih predsednika ne želi da im Bajden popuje. Nakon događaja od 6. januara prošle godine, kada su demonstranti jurišali na Kapitol, postalo je očigledno da je i američka demokratija u rasulu.

Ukrajinska kriza

Bajdenova administracija je od početka ruskog napada na Ukrajinu pokušavala da sakupi što više država koje bi se usprotivile Kremlju.

Međutim, u Južnoj Americi nije mogla da nađe toliku podršku jer veliki broj lidera održava dobre veze sa Rusijom. Iako su mnogi naglasili da je Putin pogrešio poslavši trupe u Ukrajinu, bili su jasni u tome da ne žele da narušavaju odnose, posebno trgovinske, sa Moskvom.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Pitanje je da li će Bajden uopšte pokušavati da ubedi kolege, poput Bolsonara, da se okrenu protiv Putina.

Bura na Floridi

Teško je proceniti koliko Bajden ima u vidu unutrašnju politiku kada govori o svetskim pitanjima. To je veoma frustrirajuće za mnoge južnoameričke i karipske lidere koji insistiraju da njihove zemlje ne treba da budu taoci američkih unutrašnjih previranja.

Rastući populizam u SAD čini nemogućim da se promovišu trgovinski sporazumi. Posebna situacija vlada na Floridi, gde živi veliki broj kubanskih i venecuelanskih izgnanika, što Bajdenu otežava da prilagodi diplomatiju ka Havani i Karakasu.

Kako je rekao Piter Šehte, politički analitičar zadužen za latinoamerička pitanja, Bajdenova administracija mora da "hoda po jajima".

Samit se održava do 10. juna, i biće to veoma duga nedelja, napomenuo je Politiko.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi