Bajden okreće američku spoljnu politiku u drugom smeru: Šta se sve događa u Tokiju i pokreće li se "azijski NATO"?

24.05.2022

21:14

0

Autor: N. Pavlović

Vašington koristi Ukrajinu i da bi uticao na azijska pitanja

Bajden okreće američku spoljnu politiku u drugom smeru: Šta se sve događa u Tokiju i pokreće li se "azijski NATO"?
Yuichi Yamazaki/Pool Photo via AP

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da je spreman da koristi silu kako bi odbranio Tajvan i da SAD stoje čvrsto uz druge države kako bi se suprotstavile Kini.

U jeku ukrajinske krize, Bajden je samo dolio ulje na vatru praktično najavljujući novi sukob.

Bajden je kazao da Kina "flertuje sa opasnošću" po pitanju Tajvana, jer ima dolete aviona blizu ovog ostrva.

Ipak, nešto kasnije, nije odgovorio da li bi slao vojsku da pomogne Tajvanu.

Bela kuća je već nekoliko puta morala da se ograđuje od zapaljivih izjava predsednika Bajdena, pa se činilo da je i ovoga puta improvizovao, kao da njegove reči ne utiču na međunarodne odnose.

AP Photo/Evan Vucci
 

Bajden se sastao sa četvoricom lidera država grupe Kvad (SAD, Japan, Indija i Australija), čime je pokazao da Vašington ulazi u novu eru spoljne politike - u kojoj će fokus biti na Kini.

Novi trgovinski sporazum

Predsednik Bajden nije mogao tek tako da se ponovo pridruži Transpacifičkom partnerstvu, iz koga se povukao njegov prethodnik Donald Tramp, pa je smislio adekvatnu zamenu. Tokom posete Tokiju najavio je da će se pokrenuti novi Indopacifički ekonomski sporazum IPEF (Indo-Pacific Economic Framework).

Yuichi Yamazaki/Pool Photo via AP
Narendra Modi

Inicijativa ima 13 članica: SAD, Australija, Brunej, Indija, Indonezija, Japan, Južna Koreja, Malezija, Novi Zeland, Filipini, Singapur, Tajland i Vijetnam. Sve zajedno čine 40 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda.

Ipak, tačni zadaci grupe tek treba da se utvrde, ali se smatra da Amerika želi da signalizira da ostaje vodeća sila u Aziji.

- Pišemo nova pravila za ekonomiju 21. veka. To će pomoći našim ekonomijama da rastu brže i pravednije - poručio je Bajden.

Kako je dodao, to će biti otvorena platforma, pa će biti moguće pridruživanje novih članica.

Potreba za novim trgovinskim sporazumima javila se pogotovo posle pandemije koronavirusa koja je uticala na snabdevanje širom sveta i jačanje inflacije.

AP Photo/Evan Vucci
 

Pregovori sa partnerskim državama će se odigravati oko četiri glavna stuba, a rad će biti podeljen između američkih trgovinskih zvaničnika i Privredne komore.

U fokusu će biti uspostavljanje pravedne trgovine, otpornost lanaca snabdevanja, infrastruktura i klimatske promene, kao i porezi i borba protiv korupcije. Čim pregovori počnu, trebalo bi da traju od 12 do 18 meseci.

Šta je Kvad?

Lideri SAD, Japana, Australije i Indije sastali su se u Tokiju na samitu Kvada. U pitanju je grupa Kvadrilateralni bezbednosni dijalog (QUAD - Quadrilateral Security Dialogue), pokrenuta kao labavo partnerstvo nakon cunamija koji je pogodio Aziju 2004. godine. Tada su se četiri zemlje udružile u cilju obezbeđivanja humanitarne pomoći.

AP Photo/Evan Vucci
Entoni Albaniz

Formalizovan je 2007. godine, ali je bio "uspavan" skoro deceniju, posebno zbog brige Kanbere da bi to moglo da naljuti Kinu.

Grupa je oživljena 2017. u jeku sve jačeg uticaja Kine u regionu. I Trampova i Bajdenova administracija su Kvad videle kao ključno oruđe za prebacivanje fokusa na Indopacifički region. Prvi formalni samit četiri lidera su održala 2021. godine, a prošlog marta su imali i virtuelni sastanak.

Da li je to azijski NATO?

Kina se žalila da grupa Kvad predstavlja pokušaj stvaranja azijske verzije NATO-a, iako među članicama ne postoji sporazum o međusobnoj odbrani. Grupa kaže da želi da produbi ekonomske, diplomatske i vojne veze između četiri države. Uprkos tome što nikada nisu to zvanično naglasili, partnerstvo ima cilj da se suprotstavi "kineskoj agresiji".

Na današnjem sastanku pojavila su se i dva nova lica - nedavno izabrani japanski premijer Fumio Kišida i njegov australijski kolega Entoni Albanizi.

Yuichi Yamazaki/Pool Photo via AP
Fumio Kišida

Tri zemlje su osudile ruski napad na Ukrajinu i uvele sankcije Moskvi, ali je Indija odbila to da učini. Čak je i pojačala kupovinu ruskih energenata.

Južna Koreja je izrazila želju da se pridruži grupi, iako su američki zvaničnici rekli da se za sada to ne razmatra.

Poruka Kini

Bajdenove opaske o Tajvanu su privukle pažnju Pekinga. Nekoliko visokih zvaničnika Bele kuće takođe je ostalo u čudu jer nisu očekivali zaoštravanje predsednikove retorike. Bela kuća je morala da ublaži njegove reči, saopštivši da to ne znači da se promenila američka politika kada je reč o Tajvanu. Ipak, ovo je treći put u poslednjih nekoliko meseci da je Bajden rekao da će SAD štititi Tajvan od kineskih napada, da bi Bela kuća kasnije to demantovala.

Vašington priznaje Kinin stav da je Tajvan deo njene teritorije, ali nikad nije priznao Pekingovu upravu nad ostrvom od 23 miliona stanovnika. SAD Tajvanu pružaju odbrambeno oružje, ali su ostale dvosmislene po pitanju potencijalne intervencije.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je da nema kompromisa kada je u pitanju suverenitet i teritorijalni integritet Kine.

- Pozivamo američku stranu da iskreno poštuje princip jedne Kine, da bude oprezna u rečima i delima po tajvanskom pitanju i da ne šalje bilo koji pogrešan signal separatističkim snagama i pristalicama tajvanske nezavisnosti - poručio je on.

Profimedia
 

Izraelski diplomata Alon Pinkas smatra da Amerika menja spoljnu politiku tako da bi svetska politika i bezbednost mogli da se preoblikuju na način koji nije viđen od kraja Hladnog rata.

Kako je napomenuo za Harec, to predstavlja i kontrast jer SAD nisu nikada bile tako posvećene Ukrajini, prvenstveno jer Kijev nije član NATO-a.

Ipak, ne postoji nikakav vojni sporazum ni između Vašingtona i Tajvana, ali je američka strana veoma posvećena tim pitanjima.

Pinkas smatra da Amerika koristi Ukrajinu kako bi mogla da se pozabavi azijskim pitanjima. Ukrajina ne služi samo kao model za pojedine azijske zemlje koje zaziru od Kine, već i utiče na kinesko savezništvo sa Rusijom, što bi Peking moglo da odvede u izolaciju.

Tri američka predsednika, Džordž Buš, Barak Obama i Donald Tramp, zavetovali su se da će biti preokreta u američkoj spoljnoj politici, označavajući Kinu kao glavnog takmaca i čak mogućeg neprijatelja.

AP Photo/Evan Vucci
 

Međutim, sva tri predsednika zbog drugih kriza nisu uspela da oblikuju koherentnu politiku prema Kini.

Pinkas veruje da Bajden pokušava da učini upravo to. Prvo su se američke trupe, doduše neslavno, povukle iz Avganistana, a usledila su mnoga obećanja Južnoj Koreji, Japanu i Tajvanu kada je reč o bezbednosnim pitanjima. Oživljavanje Kvada takođe znači da Bajden želi da se usredsredi na Kinu.

U Vašingtonu preovladava mišljenje da ukoliko Rusija bude uspešna u Ukrajini, Kina će postati više nego ohrabrena da krene u slične napade. Sa druge strane, ukoliko Rusija pretrpi poraz, Azija će blagonaklono gledati na Ameriku i Kina će morati da se povuče.

- Biće ometanja. Biće kriza koje gutaju vreme i energiju. Biće kritika američke politike prema Kini. Ali jedno je kristalno jasno - Bajden je ove nedelje u Aziji okrenuo američki brod u drugom smeru - zaključuje Pinkas.

 

BONUS VIDEO

VL/Juraj Filipović

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti