SAD se plaše samo saveza dveju zemalja: Glavni američki geopolitikolog otkrio u čemu leži moć Vašingtona i ko jedino može da je ugrozi

Sjedinjene Američke Države su posle pada Berlinskog zida do pre nekoliko godina važile za ubedljivo najveću svetsku silu, bez ijednog značajnijeg takmaca. Međutim, već određeni period na geopolitičkoj sceni su se pojavile druge značajne sile, dok moć SAD sve više opada.

Vašington i dalje predstavlja najbitniji faktor koji u mnogim delovima sveta kreira politike lokalnih zemalja u skladu sa svojim interesima. Ipak, mnogima koji ne poznaju geopolitičke zakone i pravila često nije jasno delovanje Vašingtona. Za one druge, koji se više interesuju za geopolitiku, stvari su mnogo jasnije i, iz poteza SAD, mogu da zaključe šta im je konačan cilj. 

Džordž Fridman / Printscreen / Youtube / Brain Bar

Američki stručnjak za geopolitiku i osnivač obaveštajne kompanije “Stratfor” Džordž Fridman, govoreći na jednom stručnom skupu pre nekoliko godina, objasnio je suštinu američkog delovanja u svetu.

Kraj mira u Evropi

On je, između ostalog, predvideo da je period mira u Evropi završen i da će u budućnosti na Starom kontinentu biti sukoba. 

- Nijedno mesto na svetu ne može da živi u večnom miru, čak ni SAD. U budućnosti će i Evropa, koja se više nikada neće vratiti u vreme početka 20. veka, imati ratove i mirne periode. Naravno da neće biti 100 miliona ubijenih kao u prošlom ratu, ali ideja o “evropskoj izuzetnosti” biće prva žrtva. U Evropi će biti sukoba. Već je bilo sukoba u Jugoslaviji i sada u Ukrajini. Što se tiče odnosa Evrope i SAD, mi nemamo odnose sa Evropom. Mi imamo odnose s Rumunijom, Francuskom itd. Ne postoji "Evropa" sa kojom mi imamo odnose – kazao je on.

Američka moć leži u okeanima

Fridman je objasnio da SAD, kao pomorska sila, svoju moć temelje na mornarici.

Pixabay

- SAD imaju fundamentalni interes da kontrolišu sve okeane na planeti. Nijedna imperija do sada nije učinila ništa slično. Zbog toga možemo da izvršimo invaziju bilo gde na planeti, a nas niko ne može da napadne. Kontrola okeana i prostora je osnova naše vlasti. Najbolji način da pobedimo neprijateljsku mornaricu je da ne dozvolimo da se ona uopšte izgradi – rekao je geopolitikolog.

“Zavadi, pa vladaj”

On je dodao da SAD neutrališu moguće pretnje starom formulom “zavadi, pa vladaj”.

- Na primer, britanska imperija je kroz istoriju izabrala put da ne dozvoli nastanak snažne mornarice u Evropi tako što je svađala Evropljane. Politika koju bih ja preporučio je ona koju je Ronald Regan primenjivao prema Iranu i Iraku. On je podržavao obe zaraćene strane, kako bi se borile međusobno, a ne protiv nas. To je bilo cinično i amoralno, ali je funkcionisalo – rekao je geopolitikolog.

Tanjug/AP Photo/Chris Seward

- Suština je u tome da SAD nisu u stanju da okupiraju celu Evroaziju. Čim čizma našeg vojnika stupi na evroazijsku zemlju, mi smo u potpunosti brojčano slabiji. Možemo da razbijemo neprijateljsku vojsku, ali nismo u stanju da vojno okupiramo Irak. Ideja da je američka vojska, koja broji 130.000 vojnika u Iraku, sposobna da okupira zemlju od 25 miliona ljudi... Znate, čak je odnos broja policajaca i stanovnika Njujorka veći u odnosu na broj naših vojnika i Iračana. Zato mi nismo sposobni da svugde šaljemo vojsku, ali možemo da podržavamo međusobno sukobljene strane da bi bile zauzete međusobnim neprijateljstvom. Možemo da ih podržavamo politički, finansijski, da im dajemo vojnu pomoć i da im šaljemo naše savetnike. Samo u krajnjim slučajevima, kao što smo uradili u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu, da se umešamo vojno sa taktikom preventivnog napada. Preventivni napad ne podrazumeva uništenje i poraz neprijatelja, nego mu je cilj da se protivnik izbaci iz ravnoteže. To smo radili u svakom ratu. Na primer, u Avganistanu smo izbacili Al Kaidu iz ravnoteže – kazao je on.

SAD ne mogu da okupiraju Evropu i Aziju

Međutim, Fridman ističe da su do sada SAD uvek pravile grešku što su se zadržavale u zemljama koje su napale.

Wikipedia

- Problem koji imamo, s obzirom na to da smo mladi i glupi, jeste to što kada izbacimo protivnika iz ravnoteže sebi ne kažemo: “Uradili smo posao, a sada idemo kući.” Umesto toga mi kažemo: “Kako smo lako to uradili, hajde da ovde još izgradimo demokratiju.” To je momenat kada nas hvata demencija. Zato je suštinski odgovor na ovo pitanje da se SAD ne mogu konstantno vojno uplitati svugde u Evroaziji. To je potrebno činiti selektivno i veoma retko. Vojna invazija je za nas krajnja mera i poslednja mogućnost i mi ne možemo odmah da šaljemo vojsku. Kada konačno pošaljemo vojsku moramo da shvatimo šta je zadatak i da se ograničimo na to, bez razvijanja raznih fantazija. Nadam se da smo to do sada shvatili. Britanija u svoje vreme nije odmah okupirala Indiju. Oni su pod kontrolu stavili neke indijske države i međusobno ih huškali jedne na druge. Za to vreme su tamo slali svoje oficire. Rimljani u svoje vreme takođe nisu slali svoje legione u provincije, nego su jednostavno na vlast dovodili prorimske vladare. Dakle, imperije koje pokušavaju da vladaju teritorijama direktno vojnom silom raspadaju se baš kao što je to bio slučaj sa nacistima. Niko nema toliku moć da vlada direktno vojnom silom i zato moramo biti pametni – objasnio je geopolitikolog. 

Rusko-nemački savez najveća pretnja SAD

Fridman je objasnio i savez kojih zemalja bi bio najveća pretnja za moć SAD.

- Iskonski interes SAD, zbog kojeg smo vekovima vodili ratove – Prvi i Drugi svetski rat i Hladni rat, bio je odnos između Nemačke i Rusije, jer bi ujedinjene one bile jedina sila koja bi mogla da nam bude pretnja. Naš glavni zadatak je bio da ne dođe do takvog saveza – rekao je on.

“Intermarijum” - projekat razdvajanja Rusije i Nemačke 

Stručnjak za geopolitiku je objasnio i šta se zaista krije iza sukoba u Ukrajini.

Printscreen / Intermarium

- Suština svega je to što SAD uspostavljaju “sanitarni kordon” oko Rusije. I Rusija to zna. Rusija misli da se SAD spremaju da podele Rusku Federaciju. Ali kako je rekao Piter Lori: “Mi ne želimo da vas ubijemo, već da vam malo nanesemo bol.” U svakom slučaju, vratili smo se staroj igri. Ako pitate šta misli Poljak, Mađar ili Rumun, videćete da oni žive u potpuno drugom svemiru koji Nemac ne razume. A Nemci žive u potpuno drugom svemiru od Španaca. U Evropi nema jedinstvenog stava. Ali da sam ja Ukrajinac radio bih isto to što oni sada rade – pokušavao bih u sve da uvučem SAD. Pitanje koje je sada za Ruse na dnevnom redu jeste da li mogu od Ukrajine da naprave tampon-zonu između Rusije i Zapada i da li Ukrajina može da bude bar neutralna zemlja ili će Zapad ući tako duboko u tu državu da će biti na svega 100 kilometara od Volgograda, a 500 kilometara od Moskve. Status Ukrajine za Rusiju predstavlja vitalnu pretnju i Rusi ne mogu ovo pitanje da zaborave i odu. Za SAD ovo pitanje glasi: šta ako Rusija nastavi da se drži za Ukrajinu, gde će se onda zaustaviti? Zato nije slučajno da je komandant američkih kopnenih snaga za Evropu,general Ben Hodžes ranije objavio da će SAD poslati armiju za brzo reagovanje u Rumuniju, Bugarsku, Poljsku i pribaltičke zemlje. Ovim aktivnostima SAD spremaju “Intermarijum” - teritorija između Baltika i Crnog mora, o čemu je maštao još Pilsudski. Za SAD ovaj koncept rešava problem – rekao je Fridman.

Inače, ideja o Intermarijumu kao savezu država za “zaštitu Poljske i drugih evropskih zemalja od ruske ekspanzije” pripada knezu Adamu Jeržiju Čartorijskom. Kasnije, u međuratnom periodu, pristalica baltičko-crnomorske unije bio je prvi šef obnovljene poljske države Jozef Pilsudski.

Printscreen / Intermarium

Međutim, projekat "Intermarijum" je oduvek prvenstveno podržavan od talasokratskih sila - Velike Britanije i kasnije SAD, kako bi se stvorio blok država koje bi delile i sprečile svaki vid saradnje između najvećih kopnenih sila - Rusije i Nemačke.

Zanimljivo, 2015. godine tada izabrani predsednik Poljske Andžej Duda najavio je ideju o stvaranju partnerskog bloka zemalja između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora. Istovremeno, sa istom inicijativom izašla je i tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.

Nemačka je ključ evropskog rebusa

Međutim, Fridman dodaje da postoji jedna velika nepoznanica koja može presudno da utiče na buduće događaje. 

- Pitanje na koje nemamo odgovor jeste šta će u takvoj situaciji preduzeti Nemačka. Prava nepoznanica u evropskoj jednačini su Nemci. Kada SAD uspostave pojas bezbednosti, ne u Ukrajini već na zapadu, a Rusi pokušaju da preotmu Ukrajinu, šta će Nemci da urade – mi to ne znamo. Nemačka se nalazi u veoma specifičnoj situaciji. Bivši kancelar Gerhard Šreder je u Savetu direktora "Gasproma". Nemci generalno imaju veoma komplikovan odnos prema Rusima. Oni ni sami ne znaju šta da rade. Nemci moraju da izvoze svoju robu, ali Rusija nije toliko veliko tržište da poveća trenutnu potražnju. S druge strane (ako se okrenu protiv Moskve), Nemci će izgubiti slobodnu trgovinu sa Rusijom, pa će morati da organizuju plasman svog izvoza negde drugo – rekao je geopolitikolog, i ponovio da će Vašington učiniti sve da spreči saradnju Moskve i Berlina:

Pixabay

- Za SAD, iskonski strah je da se nemački kapital i tehnologije i ruski prirodni resursi i radna snaga ne spoje. To je jedina kombinacija koja je vekovima uterivala strah u kosti SAD. Šta se može preduzeti danas kako se ta mogućnost ne bi ostvarila? SAD su već bacile svoje karte na sto: to je linija između Pribaltika i Crnog mora. Ruske karte su oduvek bile poznate: njima treba barem neutralna, nikako prozapadna Ukrajina. Ako neko u ovom trenutku zna odgovor na pitanje šta smišljaju Nemci, on bi razumeo kako će izgledati istorija u narednih 20 godina. Nažalost, Nemci se još nisu odlučili, i to je večiti problem Nemačke. To je najjača ekonomska država, ali geopolitički veoma krhka, i Nemci nikada ne znaju kako da te stvari usklade. Od 1871. godine, to je večito “nemačko pitanje”, a generalno i pitanje Evrope. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi