Granica između brige i kontrole je tanka: Psiholozi objašnjavaju kako helikopter roditeljstvo utiče na dete

Roditeljstvo se poslednjih decenija značajno promenilo, a stručnjaci sve češće ukazuju na pojavu takozvanog "helikopter roditeljstva", odnosno obrasca vaspitanja u kojem roditelji pažljivo prate gotovo svaki aspekt života svoje dece. Iako je osnovna namera najčešće zaštita deteta od problema i neuspeha, pojedini psiholozi upozoravaju da preterana kontrola može imati i neželjene posledice po razvoj samostalnosti.

Istovremeno, mnogi stručnjaci smatraju da ovaj stil roditeljstva ne treba posmatrati isključivo negativno. Način na koji roditelji odgajaju decu često je odraz društvenih okolnosti, osećaja nesigurnosti i želje da se detetu obezbede što bolje šanse za uspeh. Upravo zato rasprava o granici između brige i prezaštićivanja postaje sve aktuelnija.

Pexels

Kada briga preraste u preteranu kontrolu

Psihološkinja Meri Stojković objašnjava da se termin "helikopter roditelji" koristi za majke i očeve koji intenzivno nadgledaju decu i nastoje da ih zaštite od svake greške, neprijatnosti ili neuspeha. Takav pristup često podrazumeva uključivanje u donošenje odluka koje bi deca, u skladu sa uzrastom, mogla sama da donose.

Istraživanja sprovedena među studentima na univerzitetima u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala su da su mladi koji su odrastali uz ovakav stil roditeljstva češće bili nesigurni u sopstvene sposobnosti. Studije Državnog univerziteta Floride i Univerziteta u Majamiju ukazale su na povezanost između preterane roditeljske kontrole i poteškoća u donošenju odluka, kao i većeg broja emocionalnih problema.

Prema rečima Stojković, deca kojoj su roditelji stalno uklanjali prepreke iz života često imaju manje iskustva u suočavanju sa neprijatnim emocijama. Upravo zbog toga kasnije mogu teže da se nose sa stresom, neizvesnošću i svakodnevnim izazovima, što kod nekih dovodi do pojačane anksioznosti i izbegavanja problematičnih situacija.

Pexels

Zašto je ovakav model roditeljstva sve češći?

Sociolog Dragan Stanojević smatra da helikopter roditeljstvo ne nastaje slučajno, već predstavlja pokušaj roditelja da se prilagode uslovima u kojima žive. U savremenom društvu dete se često posmatra kao projekat u koji se ulažu vreme, energija i novac kako bi ostvarilo što bolje rezultate u obrazovanju i kasnijem životu.

Roditelji su danas pod velikim pritiskom da ne propuste nijednu priliku za razvoj detetovih sposobnosti. Zbog toga su često uključeni u školske aktivnosti, vanškolske programe, sport, strane jezike i druge sadržaje za koje veruju da mogu doprineti budućem uspehu njihove dece.

Dodatni razlog za ovakav pristup, prema Stanojeviću, jeste i slabljenje neformalnih mreža podrške. Nekada su u brizi o deci značajnu ulogu imali rođaci, komšije i lokalna zajednica, dok su danas roditelji mnogo češće prepušteni sami sebi, pa osećaju potrebu da stalno budu prisutni u životu deteta.

Pexels

Od strožeg vaspitanja do veće bliskosti među generacijama

Stručnjaci ukazuju da su se obrasci roditeljstva značajno promenili u odnosu na period druge polovine 20. veka. U tadašnjoj Jugoslaviji roditelji su uglavnom imali više poverenja u obrazovni sistem i širu zajednicu, pa su deca provodila više vremena samostalno u igri i druženju sa vršnjacima.

Kako su društvene okolnosti postajale složenije, a osećaj sigurnosti u zajednici slabio, roditelji su počeli intenzivnije da nadziru svakodnevne aktivnosti dece. Sve više slobodnog vremena premešteno je u organizovane i nadgledane sadržaje, od sportskih treninga do različitih radionica i kurseva.

Ipak, Stanojević smatra da ovakav model roditeljstva ima i određene prednosti. Iako se često kritikuje zbog prevelike kontrole, on je doneo više komunikacije između roditelja i dece. U mnogim porodicama deca danas otvorenije razgovaraju sa roditeljima o svojim problemima, potrebama i emocijama, što može doprineti kvalitetnijim porodičnim odnosima ukoliko se pronađe prava mera između podrške i samostalnosti.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi