Stereotip koji traje vekovima: Nova istraživanja menjaju sliku o muškoj i ženskoj empatiji

Empatija se dugo smatra osobinom koja najviše razlikuje muškarce i žene. Društvo žene često povezuje sa brižnošću, saosećanjem i emocionalnom osetljivošću, dok se muškarci češće opisuju kao racionalni, samostalni i usmereni na rešavanje problema. Takve predstave formiraju se još od detinjstva, kroz različita očekivanja koja se postavljaju pred dečake i devojčice.

Ipak, savremena naučna istraživanja pokazuju da odgovor nije tako jednostavan. Iako žene u proseku ostvaruju bolje rezultate na testovima empatije, stručnjaci smatraju da razlog za to nije samo biologija. Na razvoj ove sposobnosti utiču i vaspitanje, društvene norme, iskustva i okruženje u kojem osoba odrasta.

Pexels

Šta nauka kaže o empatiji?

Empatija predstavlja sposobnost da razumemo tuđe misli, osećanja i iskustva, ali i da na njih odgovarajuće reagujemo. Naučnici razlikuju kognitivnu empatiju, odnosno razumevanje perspektive druge osobe, i emocionalnu empatiju, koja se odnosi na prepoznavanje i deljenje tuđih osećanja.

Brojna istraživanja pokazala su da žene u proseku postižu nešto više rezultate na testovima empatije. Zbog toga su pojedini naučnici pokušali da pronađu biološko objašnjenje tih razlika. Psiholog Sajmon Baron-Koen sa Univerziteta u Kembridžu smatra da hormoni tokom razvoja fetusa mogu imati uticaj na kasnije osobine, uključujući sposobnost razumevanja drugih ljudi.

Međutim, mnogi stručnjaci upozoravaju da biologija ne može biti jedino objašnjenje. Neuronaučnica Đina Ripon smatra da ideja o urođenom "ženskom mozgu" koji je prirodno empatičniji zanemaruje veliki uticaj sredine i životnih iskustava.

Istraživanja sprovedena u različitim zemljama pokazala su da razlike između muškaraca i žena nisu uvek iste. Dok žene u nekim društvima pokazuju nešto viši nivo empatije, u drugim su rezultati gotovo jednaki. Naučnici naglašavaju i da su razlike među pojedincima često veće nego razlike između polova.

Pexels

Biologija nije jedini faktor

Nova istraživanja dodatno su dovela u pitanje tvrdnje o velikim urođenim razlikama. Analize sprovedene na novorođenčadi nisu pronašle značajne razlike između dečaka i devojčica u reagovanju na emocije drugih ljudi, dok su genetske studije pokazale da nasledni faktori utiču na empatiju, ali da ona nije direktno povezana sa polom.

Sve veći broj istraživača smatra da društvo ima važnu ulogu u razvoju ove osobine. Devojčice se često od ranog uzrasta podstiču da obraćaju pažnju na emocije drugih, budu brižne i pružaju podršku, dok se dečaci češće usmeravaju ka samostalnosti i takmičarskom ponašanju.

Na empatiju može uticati i položaj koji osoba ima u društvu. Neka istraživanja pokazala su da ljudi sa manje moći često bolje prepoznaju osećanja drugih, jer su više usmereni na reakcije i ponašanje svoje okoline.

Zbog toga stručnjaci smatraju da veća empatija kod žena može biti rezultat društvenih očekivanja i iskustava, a ne samo urođenih razlika.

Pexels

Empatija se može razvijati tokom života

Naučnici ističu da empatija nije nepromenljiva osobina. Ona može da se unapređuje kroz iskustvo, odnose sa drugim ljudima i svesno razvijanje sposobnosti da razumemo tuđe perspektive.

Eksperimenti su pokazali da se razlike između muškaraca i žena smanjuju kada se promene očekivanja. Kada se muškarcima predstavi da su i oni sposobni za brižnost i emocionalno razumevanje, njihovi rezultati često postaju slični rezultatima žena.

Slični rezultati dobijeni su i kada su učesnici bili dodatno motivisani da preciznije prepoznaju tuđe emocije. To ukazuje da motivacija i društveni kontekst mogu značajno uticati na način na koji pokazujemo empatiju.

Pexels

Važno je prevazići stereotipe

Uverenje da su žene prirodno empatičnije može dovesti do različitih predrasuda. Žene se ponekad smatraju manje pogodnim za liderske uloge jer se empatija pogrešno povezuje sa manjkom odlučnosti, dok se vođstvo tradicionalno vezuje za osobine koje se češće pripisuju muškarcima.

Sa druge strane, muškarci često osećaju pritisak da skrivaju emocije i ne pokazuju ranjivost. Takva očekivanja mogu otežati traženje podrške i otvoren razgovor o osećanjima.

Stručnjaci zato naglašavaju da empatija nije osobina jednog pola, već sposobnost koju svi ljudi mogu razvijati. Na nju utiču biologija, iskustva i društvo, a njeno negovanje može doprineti kvalitetnijim odnosima i boljem razumevanju među ljudima.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi