Nije nesigurnost: Ove dve navike mogu biti pokazatelj visoke emocionalne inteligencije

Kada govorimo o emocionalnoj inteligenciji, najčešće zamišljamo osobu koja ostaje smirena i pribrana čak i u neprijatnim situacijama. Međutim, sposobnost da razumemo emocije ne mora uvek da izgleda tako spolja. Neko može mnogo da razmišlja o razgovoru, analizira tuđe reakcije ili naknadno proverava kako je nešto doživljeno, a da upravo kroz to pokazuje razvijene emocionalne veštine.

Psiholozi Džon Mejer i Piter Salovej emocionalnu inteligenciju definišu kroz nekoliko sposobnosti: prepoznavanje emocija, razumevanje njihovih posledica i upravljanje njima kod sebe i drugih. Zbog toga ponašanja koja liče na nervozu ili preterano analiziranje ne treba automatski posmatrati kao znak emocionalne slabosti.

Pexels

Uvežbavaju važne razgovore unapred

Ljudi koji pre važnog razgovora u glavi prolaze kroz moguće scenarije često pokušavaju da predvide kako će njihove reči zvučati drugoj osobi. Menjaju formulacije, razmišljaju o njenoj perspektivi i traže način da poruku prenesu što jasnije. Iako to može izgledati kao nesigurnost, zapravo podrazumeva sagledavanje situacije iz tuđe pozicije.

Takva priprema može imati i praktičnu prednost. Prema modelu regulacije emocija koji je razvio Džejms Gros, strategije koje se primene pre nego što emocija dostigne pun intenzitet obično zahtevaju manje napora. Zato je lakše unapred razmisliti kako nešto reći nego pokušavati da kontrolišemo reakciju tek kada nas razgovor iznenadi.

Ipak, postoji granica između pripreme i preteranog razmišljanja. Ako zamišljanje razgovora dovede do konkretne rečenice i spremnosti da se ona izgovori, može biti korisno. Ako se isti scenario neprestano ponavlja, a osoba postaje sve uznemirenija i ništa ne preduzima, priprema prelazi u ruminaciju.

Nakon razgovora proveravaju kako su delovali

Druga navika pojavljuje se tek nakon razgovora. Neki ljudi ponovo čitaju poslate poruke, razmišljaju da li su zvučali previše grubo ili direktno i čak pitaju drugu osobu da li je između njih sve u redu. Takvo ponašanje može izgledati kao traženje potvrde, ali ponekad predstavlja pokušaj da se uoči i popravi eventualni nesporazum.

Istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Personal Relationships, koje je tokom dve nedelje pratilo 217 parova i njihove svakodnevne konflikte, pokazalo je da su aktivni pokušaji popravljanja odnosa, poput izvinjenja i ponovnog uspostavljanja kontakta, ocenjeni korisnijim od jednostavnog ignorisanja problema. Efekat je bio izraženiji kod parova koji su i tokom konflikta dobro komunicirali.

Za takvu reakciju, međutim, najpre je potrebno primetiti da je došlo do promene. Kraći odgovor, drugačiji izraz lica ili promena tona mogu biti važni signali, ali samo ako ih osoba registruje i pravilno protumači. Upravo sposobnost uočavanja tih nijansi predstavlja jedan od važnih delova emocionalne inteligencije.

Pexels

Važno je prepoznati šta zaista osećamo

Sa obe navike povezana je emocionalna granularnost, odnosno sposobnost da preciznije razlikujemo sopstvena osećanja. Nije isto reći da se osećamo loše i prepoznati da smo, na primer, postiđeni, odbačeni ili uznemireni zbog nečije reakcije. Što je osećaj preciznije prepoznat, lakše je pronaći odgovarajući način da se sa njim izborimo.

Meta-analiza objavljena 2023. godine u časopisu Clinical Psychological Science pokazala je povezanost između bolje regulacije sopstvenih emocija i nešto uspešnijeg prepoznavanja emocija kod drugih ljudi. To znači da sposobnost razumevanja onoga što se događa u nama može biti povezana i sa boljim čitanjem ljudi oko nas.

Druga meta-analiza, objavljena 2022. godine u časopisu Emotion, ukazala je da ljudi koji preciznije razlikuju svoja emocionalna stanja ređe pribegavaju grubim i zahtevnim načinima suočavanja sa uznemirenošću. Drugim rečima, kada tačno znamo šta osećamo, lakše možemo da odaberemo šta ćemo sa tim osećanjem uraditi, umesto da ga samo pokušavamo da izdržimo.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi