Pubertet nije samo bunt i bezobrazluk: Psiholog otkriva šta tinejdžerima treba i kako roditelji treba da se postave prema njima

Adolescencija donosi velike promene u ponašanju deteta, ali i zahteva promenu pristupa roditelja. Period odrastanja često karakterišu nagle promene raspoloženja, potreba za većom samostalnošću, povlačenje i burne reakcije, zbog čega roditeljima nije uvek lako da procene kada treba postaviti granicu, a kada se povući.

Psihološkinja Lana Vučičević Miladinović objašnjava da se iza ponašanja koje odraslima može delovati kao bezobrazluk, nezainteresovanost ili preterana ljutnja često nalaze emocije sa kojima adolescent još ne ume dobro da se izbori. Zbog toga je razumevanje razvojne faze, uz jasna pravila i smiren pristup, važnije od pokušaja da roditelj u svakoj situaciji bude u pravu.

Pexels

Promene raspoloženja nisu znak da dete postaje loše

Adolescencija je period intenzivnog razvoja i prilagođavanja za celu porodicu. Tinejdžer želi veću slobodu i privatnost, ali istovremeno i dalje ima potrebu za sigurnošću koju pružaju roditelji. Zbog toga se njegovo ponašanje može menjati iz dana u dan, pa čak i iz jednog dela dana u drugi. Povremena potreba za povlačenjem ne znači nužno da dete odbacuje porodicu, već može biti deo prirodnog procesa izgradnje samostalnosti.

Prema rečima psihološkinje, roditelji bi trebalo da pokušaju da pogledaju dalje od same reakcije deteta. Iza ljutnje se ponekad kriju strah, tuga ili nesigurnost, dok potreba da tinejdžer bude sam može biti povezana sa željom da razvije sopstveni identitet. Adolescentske promene zato ne treba automatski tumačiti kao manipulaciju ili namerno izazivanje roditelja.

Pexels

Smirenost roditelja važnija je od pobede u raspravi

Kada tinejdžer reaguje burno, dodatno podizanje tona, duga predavanja i kažnjavanje u trenutku snažnih emocija uglavnom ne daju željeni rezultat. Psihološkinja savetuje da odrasli najpre ostanu pribrani i omoguće da se intenzitet reakcije smanji. Razgovor o problemu i dogovor oko pravila imaju više smisla tek kada se dete smiri i bude sposobno da sasluša drugu stranu.

To ne znači da roditelj treba da odustane od granica. Naprotiv, jasna pravila ostaju važna, ali nije neophodno ulaziti u svaku raspravu i insistirati na tome da odrasla osoba uvek ima poslednju reč. Roditelj treba da proceni koje su situacije zaista važne i gde je moguće dati tinejdžeru više prostora da sam donosi odluke i uči iz njihovih posledica.

Pexels

Roditeljska podrška ostaje važna i kada dete traži slobodu

Iako adolescenti često ostavljaju utisak da im saveti roditelja nisu potrebni, njihova reakcija ne znači da im mišljenje odraslih više nije važno. Potreba za samostalnošću raste, ali istovremeno ostaje potreba da dete zna da ima kome da se obrati kada naiđe na problem. Zbog toga odnos poverenja treba negovati čak i kada tinejdžer postaje zatvoreniji ili manje spreman na razgovor.

Psihološkinja ukazuje i na to da razvoj mozga dodatno objašnjava deo ponašanja karakterističnog za adolescenciju. Regioni odgovorni za planiranje, kontrolu impulsa i procenu posledica još sazrevaju, dok su emocionalne reakcije često snažne. Hormonske promene jesu deo procesa, ali na ponašanje utiču i porodica, vršnjaci, škola i okruženje. Cilj roditelja zato nije da pronađe način da kontroliše svaku reakciju deteta, već da ostane stabilna i dostupna osoba dok tinejdžer postepeno gradi svoj identitet i samostalnost.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi