Suplementi nisu samo za energiju: Ovi hranljivi sastojci mogu podržati mentalno zdravlje i funkciju mozga

U vremenu kada se na internetu svakodnevno dele saveti o tome kako poboljšati raspoloženje, smanjiti stres ili povećati energiju, suplementi često zauzimaju posebno mesto. Mnogi ih predstavljaju kao jednostavno rešenje za probleme sa mentalnim zdravljem, ali stručnjaci upozoravaju da njihovo dejstvo nije isto kod svih ljudi i da ne postoji univerzalni preparat koji može da popravi psihičko stanje.

Naučna istraživanja pokazuju da određeni mikronutrijenti imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga, proizvodnji neurotransmitera i regulaciji emocija. Ipak, najveću korist uglavnom imaju osobe kod kojih postoji dokazani nedostatak određenih hranljivih materija, dok suplementi ne mogu da zamene kvalitetnu ishranu, psihoterapiju, lekove ili zdrave životne navike.

Pexels

Vitamini i minerali koji mogu podržati rad mozga

Vitamin D već godinama privlači pažnju naučnika zbog njegove povezanosti sa raspoloženjem i funkcijom nervnog sistema. Iako se tradicionalno naziva vitaminom, on u organizmu ima ulogu sličnu hormonu, jer utiče na različite procese u mozgu, uključujući regulaciju emocija, motivacije i odgovora na stres.

Nedostatak ovog vitamina češći je tokom zimskih meseci kada je izloženost sunčevoj svetlosti manja. Istraživanja ukazuju da osobe sa niskim nivoom vitamina D mogu imati određena poboljšanja raspoloženja nakon suplementacije, ali stručnjaci naglašavaju da ona nije zamena za lečenje depresije ili drugih ozbiljnijih stanja.

Važnu ulogu ima i magnezijum, mineral uključen u veliki broj procesa u organizmu, među kojima su prenos nervnih signala i stvaranje određenih neurotransmitera. Hronični stres može povećati njegovu potrošnju, pa se kod ljudi sa neadekvatnom ishranom ponekad povezuje sa većom sklonošću ka umoru, napetosti i promenama raspoloženja.

Pexels

Minerali koji utiču na energiju i mentalnu stabilnost

Cink je još jedan mikronutrijent značajan za rad mozga, iako se o njemu često govori manje nego o vitaminima. On učestvuje u komunikaciji između nervnih ćelija i regulaciji procesa koji utiču na upalne reakcije u organizmu. Pojedina istraživanja pokazala su da ljudi sa nižim nivoom cinka češće imaju izraženije simptome depresije.

Posebna pažnja posvećuje se njegovoj ulozi kod osoba koje koriste antidepresivnu terapiju, jer neke studije ukazuju da dodatak cinka može doprineti boljem odgovoru na lečenje kod određenih pacijenata. Ipak, prevelike količine ovog minerala mogu narušiti ravnotežu drugih elemenata u telu, posebno bakra, zbog čega se ne preporučuje nekontrolisana upotreba.

Gvožđe je takođe povezano sa mentalnim funkcionisanjem, jer omogućava prenos kiseonika do svih tkiva, uključujući mozak. Njegov nedostatak može izazvati umor, slabiju koncentraciju, osećaj mentalne usporenosti i promene raspoloženja, a simptomi se ponekad pogrešno pripisuju isključivo psihološkim uzrocima.

Kod manjka gvožđa, naročito kada postoji anemija, nadoknada može poboljšati nivo energije i kognitivne sposobnosti. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se suplementi gvožđa ne bi trebalo uzimati bez prethodne analize krvi, jer višak ovog minerala može imati štetne posledice po organizam.

Freepik

Omega-3 i B vitamini kao podrška mentalnom zdravlju

B vitamini imaju važnu ulogu u stvaranju neurotransmitera poput serotonina, dopamina i noradrenalina, koji utiču na raspoloženje i funkcionisanje nervnog sistema. Posebno se izdvajaju vitamini B6, B9 i B12, čiji nedostaci mogu biti povezani sa umorom, promenama raspoloženja i problemima sa koncentracijom.

Vitamin B12 posebno je važan za zdravlje nerava, a njegov manjak češće se javlja kod starijih osoba, vegana i ljudi koji imaju poteškoće sa apsorpcijom hranljivih materija. Ipak, ni sa ovim suplementima ne treba preterivati, jer visoke doze pojedinih vitamina, poput B6, mogu izazvati neželjene efekte.

Omega-3 masne kiseline, naročito EPA i DHA, takođe imaju značajnu ulogu u zdravlju mozga. One su deo strukture moždanih ćelija, a istraživanja ukazuju da suplementi sa većim udelom EPA mogu imati određenu korist kod osoba sa simptomima depresije. Slične masne kiseline mogu se unositi i kroz ishranu bogatu ribom poput lososa, sardine i skuše.

Pexels

Suplementi nisu zamena za zdrave navike

Iako određeni suplementi mogu biti korisni, stručnjaci upozoravaju da njihova popularnost često dovodi do pogrešne predstave da mogu rešiti sve probleme. Njihovo dejstvo zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca, nivoa hranljivih materija u organizmu i načina života.

Prekomerna upotreba može doneti i rizike. Previše vitamina D može dovesti do povećanog nivoa kalcijuma u krvi i problema sa bubrezima, višak cinka može izazvati nedostatak bakra, dok nekontrolisano uzimanje gvožđa može opteretiti jetru. Zbog toga je preporuka stručnjaka da se suplementi koriste ciljano i uz prethodnu procenu potrebe.

Najbolji efekti postižu se kada su deo šireg pristupa zdravlju koji uključuje uravnoteženu ishranu, redovno kretanje, kvalitetan san i upravljanje stresom. Suplementi mogu biti koristan dodatak kada postoji opravdan razlog za njihovu upotrebu, ali ne predstavljaju brzu prečicu do boljeg mentalnog zdravlja.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi