Od običnog straha do fobije: Psiholozi objašnjavaju kada on postaje problem i kako ga prevazići

Strah je jedna od osnovnih ljudskih emocija i ima važnu zaštitnu ulogu. Ipak, ponekad reakcija na određeni predmet, životinju ili situaciju postane toliko snažna da počne da ometa svakodnevni život. Tada govorimo o fobiji.

Psiholozi ističu da se fobije najčešće ne razvijaju odmah po rođenju, već nastaju kroz iskustvo, učenje i način na koji mozak procenjuje potencijalnu opasnost. Određeni strahovi, međutim, mogu se lakše usvojiti zbog urođene spremnosti da neke pojave brže prepoznamo kao pretnju.

Pexels

Kada strah prerasta u fobiju?

Profesorka psihologije Vanesa Lobu objašnjava da je strah važan jer nas štiti od potencijalno opasnih situacija. Problem nastaje kada reakcija postane nesrazmerna stvarnoj pretnji.

Andraš Žido, direktor laboratorije za vizuelnu kogniciju i emocije na Univerzitetu u Pečuju, opisuje strah kao kontinuum koji počinje normalnom reakcijom, ali može prerasti u problem.

- Ali jednom kad on počne da se javlja kao prepreka vašem svakodnevnom životu, onda to smatramo fobijom - kaže on.

Fobija, dakle, nije samo obična nelagoda ili oprez. Ključna razlika je u tome što intenzivan strah počinje da ograničava ponašanje i svakodnevno funkcionisanje osobe.

Kako se fobije razvijaju?

Stručnjaci smatraju da se specifične fobije ne stiču rođenjem. Lobu ističe da strah zahteva procenu nečega kao pretnje, a za takvu procenu potrebno je određeno iskustvo i razumevanje sveta.

Ipak, istraživanja pokazuju da ljudi mogu biti posebno osetljivi na određene potencijalne opasnosti. Razvojna psihološkinja Stefani Hel utvrdila je da novorođenčad pokazuje izraženiju reakciju na slike paukova i zmija nego na neke druge prizore. To ne znači da se bebe rađaju sa fobijom, već da neke pretnje mogu lakše privući njihovu pažnju.

Na razvoj straha utiču i lična iskustva i posmatranje reakcija drugih ljudi.

- Lično iskustvo je najvažniji faktor u sticanju straha - kaže Žido.

Negativno iskustvo može uticati da se određeni predmeti ili situacije brže povežu sa opasnošću, dok reakcije roditelja i drugih ljudi mogu dodatno oblikovati takvu asocijaciju.

Pexels

Strah se može pobediti

Na razvoj fobija mogu uticati i okruženje i količina iskustva sa određenim pojavama. Židoovo istraživanje ukazuje na vezu između urbanizovanog okruženja i češćih strahova od životinja, pri čemu ljudi sa više iskustva u prirodi mogu biti manje skloni takvim strahovima.

Dobra vest je da naučeni strah nije nužno trajan. Stručnjaci navode da postepeno izlaganje onome čega se osoba plaši može pomoći u smanjenju intenziteta reakcije. Proces može početi jednostavnim koracima, poput upoznavanja sa predmetom straha, a zatim se postepeno nastaviti kroz zahtevnije situacije.

Kod izraženih fobija koje značajno narušavaju svakodnevni život preporučuje se stručna pomoć.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi