I kratka šetnja donosi velike koristi: Naučnici otkrivaju kako priroda utiče na um i telo

Boravak u prirodi može pozitivno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje, od smanjenja stresa i anksioznosti do snižavanja krvnog pritiska. Istraživanja pokazuju da čak i kratka šetnja među drvećem može doprineti boljem raspoloženju i većem osećaju smirenosti.

Ipak, naučnici pokušavaju da utvrde zašto ljudi tako reaguju na prirodno okruženje i da li svi imaju iste koristi. Način na koji doživljavamo prirodu, kao i naša prethodna iskustva i lične preferencije, mogli bi da igraju važnu ulogu.

Freepik

Oporavak i smanjenje stresa

Koristi boravka u prirodi primećene su i u zdravstvenim ustanovama. Jedno istraživanje iz 1980-ih pokazalo je da su pacijenti koji su kroz prozor gledali drveće, u proseku ranije odlazili kući od onih koji su gledali u zid od cigala.

Pacijentima sa pogledom na prirodu bili su potrebni i blaži lekovi protiv bolova, dok su medicinske sestre kod njih beležile manje negativnih reakcija tokom oporavka. Ovakva saznanja danas utiču i na izgled pojedinih bolnica i centara za lečenje.

Doktor Robin Mjuir, klinički psiholog iz Mančestera, ističe da vrtovi i veliki prozori u bolnicama mogu pomoći pacijentima da se osećaju smirenije i povezanije sa spoljnim svetom.

Koristi prirode primećene su i u kazneno-popravnoj ustanovi Snejk River u Oregonu, gde su zatvorenici koji su gledali snimke prirode tri do četiri puta nedeljno imali 26 odsto manje nasilnih prekršaja, što odgovara smanjenju od oko 13 incidenata godišnje.

Freepik

Zašto nam prirodno okruženje prija?

Jedno od objašnjenja nudi hipoteza o biofiliji, prema kojoj ljudi imaju urođenu potrebu za povezivanjem sa prirodom, jer su njihovi preci živeli u divljini. Biolog Edvard O. Vilson smatrao je da je ova sklonost povezana sa evolucijom, iako naučnici nisu pronašli konkretan gen odgovoran za ljubav prema prirodi.

Gregori Bretmen sa Univerziteta u Vašingtonu navodi dve glavne teorije o tome kako priroda utiče na čoveka. Prema hipotezi smanjenja stresa, prirodno okruženje aktivira parasimpatički nervni sistem, koji je povezan sa odmorom, sporijim radom srca i oporavkom organizma. Druga teorija odnosi se na obnovu pažnje, a ove dve ideje međusobno se ne isključuju.

Bretmenovo istraživanje pokazalo je da su ljudi nakon 50-minutne šetnje u prirodi imali bolje rezultate na testovima radne memorije i niži nivo anksioznosti nego učesnici koji su šetali gradom. Učesnici koji su boravili u prirodi uspevali su da zapamte u proseku devet do deset slova više, dok su rezultati urbanih šetača uglavnom ostajali nepromenjeni.

Freepik

Ne doživljavaju svi prirodu na isti način

Iako se priroda često povezuje sa smanjenjem stresa, njen uticaj nije isti kod svih ljudi. Jedno istraživanje u Japanu pokazalo je da je oko 80 odsto učesnika koji su boravili u šumi imalo povećanu aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema, dok je kod preostalih zabeležen suprotan efekat.

Istraživači su ispitivali i reakcije ljudi na različite pejzaže. U eksperimentu sprovedenom u Teksasu, učesnici su nakon stresnog zadatka gledali zeleni pejzaž, pustinju ili kancelarijsko okruženje u virtuelnoj stvarnosti. Na iznenađenje naučnika, pustinjski pejzaž imao je sličan efekat na oporavak od stresa kao i zeleno okruženje. Moguće je da su učesnici, pošto žive u pustinjskom gradu, takav pejzaž doživljavali kao poznat i bezbedan.

Bretmen zato smatra da lična sećanja, iskustva i osećaj pripadnosti određenom prostoru mogu uticati na to kako reagujemo na prirodu. Budući da više od 80 odsto svetske populacije živi u gradovima, stručnjaci ističu važnost dostupnih zelenih površina, posebno za decu. Čak i kratka, redovna izlaganja prirodi mogla bi vremenom da doprinesu promenama u raspoloženju i načinu razmišljanja.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi