Godinama ostaje neprimećen: Zašto ADHD kod žena često bude otkriven tek kasnije?

ADHD ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću dugo se povezivao gotovo isključivo sa decom, posebno dečacima koji su nemirni, impulsivni i teško prate nastavu. Međutim, poslednjih godina sve više pažnje privlači činjenica da veliki broj odraslih ljudi, naročito žena, tek kasnije u životu otkriva da su njihove svakodnevne teškoće povezane upravo sa ovim poremećajem.

Mnogi odrasli godinama pokušavaju da objasne probleme sa organizacijom, koncentracijom, upravljanjem obavezama ili stalnim osećajem iscrpljenosti, ne znajući da iza tih izazova može da stoji ADHD. Stručnjaci upozoravaju da se kod žena ovaj poremećaj često kasnije prepoznaje jer simptomi mogu biti manje upadljivi, zbog čega mnoge ostaju bez odgovarajuće podrške tokom detinjstva i ranog odraslog doba.

Pexels

Kako ADHD zgleda kod odraslih?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću predstavlja razvojni poremećaj povezan sa načinom na koji mozak reguliše pažnju, impulsivnost i nivo aktivnosti. Najčešće se povezuje sa tri grupe simptoma - poteškoćama u održavanju pažnje, izraženom impulsivnošću i hiperaktivnošću, iako se kod odraslih oni često ispoljavaju drugačije nego kod dece.

Kod odraslih osoba ADHD se može prepoznati kroz čestu rasejanost, zaboravljanje obaveza, kašnjenje, poteškoće sa organizacijom vremena, odlaganje zadataka i gubljenje svakodnevnih predmeta poput ključeva ili telefona. Mogu se javiti i problemi sa završavanjem započetih aktivnosti, potreba za stalnom stimulacijom, kao i sklonost ka donošenju odluka koje donose trenutno zadovoljstvo umesto dugoročnih koristi.

Stručnjaci naglašavaju da povremena neorganizovanost ili pad koncentracije ne znače automatski da osoba ima ADHD. Da bi se postavila dijagnoza, važno je da su obrasci ponašanja dugotrajni, prisutni još od ranijeg perioda života i da značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, odnose ili posao.

Pexels

Zašto žene često kasnije saznaju da imaju ADHD?

Iako se ADHD tradicionalno češće dijagnostikuje kod dečaka, razlika između polova nije toliko velika koliko se ranije smatralo. Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od glavnih razloga za kasno otkrivanje ADHD-a kod žena to što se njihovi simptomi često razlikuju i manje privlače pažnju okoline.

Devojčice sa ADHD-om češće mogu da budu tiše, povučenije i zamišljene, umesto izrazito nemirne ili problematične u ponašanju. Zbog toga se njihovi izazovi često pripisuju drugim stvarima, poput manjka motivacije, perfekcionizma ili nedovoljne organizovanosti. Psihijatri navode da žene često razvijaju strategije kojima prikrivaju poteškoće, što dodatno otežava prepoznavanje poremećaja.

- Klasična slika deteta sa ADHD-om često je dečak koji ometa nastavu i teško miruje, dok devojčice mogu ostati neprimećene jer se njihovi problemi manje vide spolja - objašnjavaju stručnjaci za ADHD.

Zbog toga mnoge žene dijagnozu dobijaju tek kada obaveze postanu složenije i kada ranije strategije više nisu dovoljne.

Pexels

Kako se ADHD prepoznaje i leči?

Poslednjih godina broj dijagnoza ADHD-a raste širom sveta, a stručnjaci smatraju da je jedan od razloga veća informisanost i bolje prepoznavanje simptoma kod odraslih osoba. Mnogi ljudi se lekarima ne obraćaju zbog samog ADHD-a, već zbog posledica koje on može da izazove, poput hroničnog stresa, osećaja iscrpljenosti, anksioznosti ili problema u svakodnevnom životu.

Dijagnoza zahteva detaljnu procenu životnih obrazaca osobe, uključujući informacije o tome da li su određeni simptomi postojali još u detinjstvu. Stručnjaci ističu da se ADHD ne utvrđuje na osnovu jednog testa, već kroz razgovore, procenu ponašanja i sagledavanje načina na koji poteškoće utiču na život osobe.

Lečenje može uključivati različite pristupe, u zavisnosti od potreba pacijenta. Nekim osobama pomažu lekovi koji ublažavaju simptome, dok se drugima preporučuju psihoterapija, posebno kognitivno-bihejvioralni pristupi, kao i promene životnih navika. Psihoterapeuti naglašavaju da razumevanje sopstvenih obrazaca ponašanja često predstavlja važan korak, jer osoba tada može da razvije bolje strategije za organizaciju, koncentraciju i upravljanje emocijama.

Iako se danas ADHD češće prepoznaje nego ranije, stručnjaci smatraju da i dalje postoji veliki broj ljudi koji žive sa ovim poremećajem, a da toga nisu svesni. Pravovremena dijagnoza može značajno da poboljša kvalitet života i pomogne ljudima da svoje teškoće ne posmatraju kao lični neuspeh, već kao stanje kojim se može upravljati uz odgovarajuću podršku.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi