Zašto su japanska deca poznata po lepom ponašanju? Sve počinje od jednostavnih pravila koja se uče kod kuće

Kada se govori o japanskom načinu vaspitanja, mnogi prvo pomisle na disciplinu i stroga pravila. Međutim, ono po čemu se ovaj pristup zapravo izdvaja jeste činjenica da se najveći naglasak stavlja na razvoj karaktera, empatije i osećaja odgovornosti. Roditelji ne očekuju da deca preko noći postanu uzorna, već ih postepeno uče vrednostima koje će ih pratiti čitavog života.

Umesto dugih predavanja i kažnjavanja, svakodnevne situacije koriste kao priliku za učenje. Od načina na koji dete pozdravlja komšiju do toga kako vraća igračke na mesto ili se ponaša u javnom prevozu, svaka sitnica ima svoju svrhu. Na taj način poštovanje, zahvalnost i odgovornost postaju prirodan deo detetove ličnosti.

Poštovanje prema svakom čoveku se uči od najranijeg detinjstva

U japanskim porodicama deca odmalena uče da svaka osoba zaslužuje poštovanje, bez obzira na godine, zanimanje ili društveni status. Ljubaznost prema učitelju, prodavcu, čistaču ili komšiji smatra se osnovom lepog ponašanja i važnim delom odrastanja.

Freepik

Roditelji podstiču decu da pažljivo slušaju sagovornike, pristojno pozdravljaju i obraćaju se drugima sa uvažavanjem. Takav pristup razvija empatiju i uči ih da vrednuju ljude po njihovim delima, a ne po tome čime se bave ili koliko imaju.

Na taj način deca odrastaju sa svešću da su međusobno poštovanje i kultura ophođenja temelj zdravih odnosa.

Zahvalnost postaje svakodnevna navika

Jedna od najlepših osobina japanskog vaspitanja jeste negovanje zahvalnosti kroz svakodnevne rituale. Izgovaranje reči zahvalnosti pre i posle obroka nije samo stvar lepog ponašanja, već način da dete razume koliko je truda potrebno da bi hrana stigla do stola.

Roditelji podsećaju decu da cene male stvari koje često uzimamo zdravo za gotovo – pažnju, pomoć, zajednički obrok ili nečiji trud. Tako se razvija osećaj zahvalnosti koji kasnije utiče na kvalitet odnosa sa drugim ljudima.

Freepik

Deca koja odrastaju uz ovakve navike češće pokazuju zadovoljstvo onim što imaju i manje se fokusiraju na materijalne stvari.

Odgovornost počinje sređivanjem sopstvenih stvari

U Japanu se odgovornost ne uči kroz velike obaveze, već kroz male svakodnevne zadatke. Deca sama sklanjaju igračke, vode računa o školskom priboru, nameštaju krevet i održavaju urednost svoje sobe.

U mnogim školama učenici zajedno učestvuju u čišćenju učionica, čime uče da zajednički prostor pripada svima i da svako treba da doprinese njegovom održavanju.

Pexels

Takve navike razvijaju samostalnost, radne navike i osećaj da je briga o sopstvenim stvarima deo lične odgovornosti, a ne posao koji uvek treba da obavi neko drugi.

Razmišljanje o tome kako naši postupci utiču na druge je obavezno

Jedna od najvažnijih vrednosti koje japanski roditelji prenose deci jeste sposobnost da zastanu i razmisle kako će njihove reči ili postupci uticati na ljude oko njih.

Bilo da čekaju u redu, dele prostor sa drugima ili razgovaraju sa prijateljima, deca se podstiču da pokažu obzirnost i strpljenje. Na taj način razvijaju emocionalnu inteligenciju i uče da svaka odluka može imati posledice po druge ljude.

Freepik

Ovakav način razmišljanja doprinosi stvaranju odgovornih odraslih osoba koje lakše grade kvalitetne međuljudske odnose.

Ljubaznost se pokazuje malim gestovima

Japanski roditelji decu uče da dobra dela ne moraju biti velika da bi nekome ulepšala dan. Osmeh, pridržavanje vrata, pomoć starijoj osobi ili deljenje užine sa prijateljem smatraju se jednako važnim kao i veći gestovi.

Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da se karakter ne oblikuje velikim životnim događajima, već sitnim navikama koje se iz dana u dan ponavljaju. Kada ljubaznost, zahvalnost, odgovornost, poštovanje i empatija postanu deo svakodnevice, dete stiče vrednosti koje će ga pratiti tokom celog života.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi