Kada emocije ostanu bez imena: Ovako izgleda svakodnevica bez jasnog prepoznavanja osećanja

Mnogi ljudi ponekad ne mogu jasno da razluče šta tačno osećaju. U jednom trenutku telo reaguje ubrzanim radom srca, napetošću ili nelagodom, ali izostaje jasna svest o tome da li je u pitanju strah, uzbuđenje ili tuga. Za značajan broj ljudi ovakvo stanje nije povremeno, već deo svakodnevice.

Ovaj fenomen poznat je kao aleksitimija, termin koji potiče iz starogrčkog jezika i bukvalno se može prevesti kao "nedostatak reči za emocije". Važno je naglasiti da se ne radi o odsustvu emocija, već o poteškoći u njihovom prepoznavanju, razumevanju i verbalnom izražavanju.

Život bez jasnog emocionalnog kompasa

Emocije imaju mnogo širu ulogu od prostog unutrašnjeg doživljaja. One pomažu ljudima da tumače svet oko sebe, razumeju druge, donose odluke i grade odnose. Kada se ti signali teško prepoznaju, svakodnevno funkcionisanje može postati znatno komplikovanije i nejasnije.

Termin aleksitimija uveden je još sedamdesetih godina prošlog veka od strane psihoterapeuta koji su primetili obrazac sličnih teškoća kod određenih pacijenata. On podrazumeva ne samo problem u identifikaciji emocija, već i njihovo mešanje sa fizičkim senzacijama, kao i izraženu sklonost ka racionalnom razmišljanju umesto introspekcije.

Procene govore da se ovaj obrazac javlja kod oko pet do deset odsto populacije, iako je tačan broj teško utvrditi jer mnogi ljudi nisu svesni da ga imaju. Zbog toga aleksitimija često ostaje neprepoznata u svakodnevnom životu.

Freepik

Kada telo govori, a emocije ostaju nejasne

Jedna od osnovnih karakteristika ovog stanja jeste nemogućnost da se fizičke reakcije povežu sa emocionalnim uzrokom. Stezanje u stomaku može se protumačiti kao obična nelagodnost, a ubrzan rad srca kao fizički napor, bez prepoznavanja emotivne pozadine koja ih izaziva.

Osobe sa aleksitimijom često se oslanjaju na spoljašnje informacije i konkretne činjenice, fokusirajući se na to šta se dogodilo i šta treba uraditi, umesto na unutrašnji doživljaj situacije. Ovakav obrazac razmišljanja dodatno otežava emocionalnu obradu iskustava.

Zbog toga i komunikacija sa drugima može biti otežana. Emocionalnu uzdržanost okolina često pogrešno tumači kao hladnoću ili nezainteresovanost, iako stvarni problem leži u nemogućnosti da se emocije jasno izraze.

Odnosi pod teretom neprepoznatih emocija

Emocije su ključne za povezivanje ljudi, razumevanje potreba i održavanje bliskih odnosa. Kada osoba ne može da ih prepozna i izrazi, komunikacija sa partnerima, prijateljima ili porodicom postaje otežana i često ispunjena nesporazumima.

Istraživanja pokazuju da se aleksitimija može povezati sa poteškoćama u emocionalnoj bliskosti i zadovoljstvu u vezama. Osoba može osećati unutrašnju uznemirenost ili brigu, ali bez mogućnosti da objasni njen uzrok ili da je jasno prenese drugima.

Takve teškoće mogu dovesti do povlačenja, potiskivanja emocija ili izbegavanja situacija koje zahtevaju emotivno izražavanje. Dugoročno, to može dodatno narušiti odnose i stvoriti osećaj distance između ljudi.

Pexels

Kako emocije utiču na donošenje odluka?

Emocionalni signali igraju važnu ulogu i u procesu odlučivanja, posebno u situacijama gde ne postoji jasno ispravan izbor. Oni pomažu ljudima da procene rizike, intuiciju i sopstvene granice u neizvesnim okolnostima.

Kod aleksitimije, upravo ovaj mehanizam može biti oslabljen. Ako osoba ne može da razlikuje da li oseća strah, uzbuđenje ili zabrinutost, gubi se deo unutrašnjeg sistema koji pomaže pri donošenju odluka.

To može dovesti do nesigurnosti ili otežanog reagovanja u situacijama koje zahtevaju brzu procenu, jer emocionalni signal koji mnogi ljudi nesvesno koriste postaje nejasan ili nedostupan.

Povezanost sa drugim stanjima

Iako se aleksitimija ne smatra mentalnim poremećajem, ona se češće javlja kod osoba koje imaju određena psihička ili zdravstvena stanja. Najčešće se povezuje sa autizmom, gde se procenjuje da je prisutna kod oko polovine osoba iz spektra.

Zbog preklapanja simptoma, ovaj obrazac često ostaje neprepoznat, jer se pažnja usmerava na osnovnu dijagnozu, dok poteškoće u prepoznavanju emocija ostaju u drugom planu.

Pexels

Može li se emocionalna jasnoća razviti?

Iako može delovati kao trajno ograničenje, aleksitimija ne mora biti nepromenljivo stanje. Postoje načini koji mogu pomoći osobama da razviju bolju svest o sopstvenim emocijama i njihovom značenju.

Razvijanje emocionalne pismenosti, različite forme psihoterapije i tehnike poput meditacije mogu doprineti boljem povezivanju telesnih reakcija i emocionalnih stanja. Vremenom, osoba može naučiti da prepozna signale koje joj telo šalje.

Na taj način, ono što je ranije delovalo kao nejasan fizički osećaj može postati razumljiv emocionalni doživljaj, što olakšava i svakodnevno funkcionisanje i odnose sa drugim ljudima.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi