Šta su Dostojevski, Tolstoj i Puškin mogli da kupe od honorara za svoja čuvena dela: Spisak je neverovatan

Veb-portal Arzamas objavio je procene šta bi čuveni ruski pisci mogli da kupe od honorara zarađenih od svojih poznatih dela. Ispostavlja se da su prilično dobro zarađivali.

Tolstoj je bio štedljiv čovek, dok su Dostojevski i Puškin umeli da troše honorare na kocku.

Fjodor Dostojevski je za roman "Idiot" (1868.) dobio 7.000 rubalja (u današnjem novcu to je 7 miliona savremenih rubalja ili nešto više od 100.000 dolara).

Za taj novac je mogao da kupi: imanje sa hrastovom šumom Rjazanju, lake kočije sa četiri sedišta, 10 skupocenih ogledala od mahagonija, 10 komoda, 10 kilograma sapuna od anisa, 2 hrastova bureta, 30 flaša američkog ruma, 160 kilograma engleskog sira, kožnu torba i flašu crnog mastila.

Poznato je da je Dostojevski bio kockar, tako da verovatno ništa od ovoga nije kupio.

Wikipedia

Lav Tolstoj je za roman "Ana Karenjina" (1877.) dobio duplo više od Dostojevskog.

Za 20.000 rubalja (što je približno oko 20 miliona današnjih rubalja ili preko 300.000 dolara), koliki mu je bio honorar, mogao je da kupi: kuću u Moskvi, imanje u Rjazanju, 1.000 skupocenih cigara, 30 fotelja od mahagonija, 10 pari čizama od teleće kože, 120 porcelanskih šolja, 150 kožnih aktovki, 2 sablje, 10 kilograma sveća, 4 velike dinje, 60 čeličnih brijača.

I pored tolikog novca, Tolstoj je bio asketa i nije voleo da živi na visokoj nozi. Sam je pravio čizme, a na njegovo imanje Jasna Poljana u Tulskoj oblasti sve te fotelje od mahagonija ne bi ni stale.

Profimedia

Između Dostojevskog i Tolstoja je Aleksandar Puškin koji je za roman "Evgenije Onjegin" (1833.) dobio 12.000 rubalja (ako se preračuna u današnji novac to je 10,5 miliona rubalja ili 166.000 dolara).

Za ovaj novac, mogao je sebi da priušti: 100 modernih košulja, 200 pari modernih rukavica, 80 kilograma čaja od suvih cvetova biljaka, mogao je na godinu dana da iznajmi prizemnu drvenu kuću u centru Moskve i da plati školovanje dvoje dece sa dnevnim boravkom.

Puškin/Vikipedija

Puškin je, poput Dostojevskog, bio strastveni kockar. Omiljena igra mu je bila bridž. Njegova stvaralačka priroda nagonila ga je da rizikuje, pa je zbog toga često imao velike gubitke na kartama.

Poznato je da je jednom kao ulog koristio čak i rukopis „Evgenija Onjegina“. Srećom, iako je dugo gubio tokom igre, sudbina je umešala prste i buduće remek-delo ipak nije dospelo u tuđe ruke.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi