Užasavajući trenutak pred smrt: Kako je Karavađo stvorio remek-delo koje vekovima oduzima dah

Jedno od najpoznatijih Karavađovih remek-dela, „Glava Meduze“, dočarava užasavajući poslednji trenutak pred smrt.

Čuveno delo, odsečena glava - glava Meduze, naslikana je na drvenom štitu i smatra se Karavađovim autoportretom iz mlađih dana.

Karavađo/Profimedia

Prema legendarnom grčkom mitu svako ko bi pogledao ovo mitsko čudovište u oči bio bi pretvoren u kamen. Njenu glavu je odsekao Persej, uz pomoć blistavog štita boginje Atine, kako bi izbegao Meduzin direktan pogled.

Karavađo je predstavio momenat upravo odsečene glave, ali glave koja je još uvek pri svesti. Ona (ili on), upravo su postali svesni svoje smrtnosti. Iz glave lije krv, na ustima se oslikava krik, a zmije su nemi svedoci neumitnog kraja.

Za predstavu užasnutog lica na odsečenoj glavi Meduze, model je očigledno bio mladić, a ne žena.

Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo je naslikao ovo remek-delo kao poklon velikom vojvodi od Toskane, Ferdinandu I. Trebalo je da bude sastavni deo kolekcije Medičija u Firenci, kao konkurencija Leonardu da Vinčiju koji u tom trenutku nije bio među živima već 80 godina.

Karavađo, “Meduza”/ Profimedia

Meduza je bila naslikana na drvenom štitu, što je aludiralo na priču o mladom Leonardu, koga je otac jednom zamolio da ukrasi štit. Leonardo je otišao u polja, skupio zmije, guštere i insekte i naslikao hibridno čudovište.

Drveni štit se naravno odnosi i na Atinin koji je lukavo korišćen kako bi Persej prevario Meduzu.

Medičijevi su ovu ikonografiju koristili kako bi dočarali svoju vojnu moć.

Karavađova „Meduza“ postoji u dve verzije, prva je nastala 1596, a druga verovatno 1597. godine. Prva verzija, poznata je i kao „Murtula“, po pesniku Gasparu Murtoli (preminuo 1624), koji je o njoj napisao: "Bježi, jer ako ti se oči okamene od čuđenja, ona će te pretvoriti u kamen". Ovo delo se nalazi u privatnom vlasništvu.

Druga, mnogo poznatija verzija, nije potpisana, iako je često datirana na 1597.  godinu. Ovo čuveno delo, koje će vas ostaviti bez daha svojim realističnim prikazom čuva se u galeriji Ufici, u Firenci.

Karavađovo ime je sinonim za barokno slikarstvo. Najpoznatiji po svom zapažanju detalja sa dramatičnom upotrebom „kjaroskura“, može se nazvati ocem tenebrizma.

Karavađo/Profimedia

Tehniku je stvorio dominantnim stilskim elementom, zatamnjujući senke i fiksirajući subjekte u jarkim snopovima svetlosti. Njagova dela su jedna od najuticajnijih za tu epohu, a imala su veliki uticaj na Rubensa, De Ribera, Berninija i Rembranta, kao i umetnike naredne generacije. Umetnici koji su stvarali pod njegovim uticajem nazivani su „karavađistima“, kao i „tenebristi“, odnosno "senkisti".

Slikarska tehnika „kjaroskuro“, ili na italijanskom jeziku „chiaroscuro“, u prevodu znači svetlo-tamno. U umetnosti znači upotrebu snažnih kontrasta između svetlosti i tame, obično veoma smelih, koji utiču na celu kompoziciju slike.

Ovom tehnikom se stvara iluzija trodimenzionalnih predmeta u prostoru i definiše forma pomoću kontrasta između svetlosti i senke.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi