Tukao ga papa, kičma pucala od napora: Mikelanđelovo remek-delo veličine 2 košarkaška terena

Na današnji dan 1509. godine javnosti su prvi put predstavljene slike na svodu Sikstinske kapele - delo velikog Mikelanđela Buonarotija.

Svi posetioci ovog velelepnog zdanja kada uđu omađijano zure u fascinantne freske, ali malo ko zna da je ovo delo nastalo naknadno.

Naime, kada je kapela sagrađena zidovi su ukrašeni monumentalnim muralima, ali plafon je prekrivao jednostavno naslikan skup zvezda. Papa Julije II je 30 godina po izgradnji kapele odlučio da taj plafon treba oslikati i taj posao je poverio Mikelanđelu. Danas Buonaroti izgleda kao pravi čovek za taj zadatak, ali u to vreme on nije poznati slikar i papina odluka je bilo vrlo rizična.

Mikelanđelo se tada bavio klesanjem i vajanjem skulptura i nikada se pre toga nije ozbiljno posvećivao slikanju, ali mu je i pored toga bilo potrebno samo 4 godine da oslika plafon veličine dva košarkaška terena.

Mikelanđelo Buonaroti/ Profimedia

Osamdesetih godina 20. veka započeta je rekonstrukcija Sikstinske kapele. Sama rekonstrukcija je trajala duplo duže (9 godina) nego što je Mikelanđelu bilo potrebno da je oslika.

Rekonstrukcija je otkrila neke stvari koje gledano izdaleka (sa poda) nije lako uočiti. Zanimljivo je da su najveći likovi na tavanici dostizali i šest metara i da ih Mikelanđelo nije slikao direktno na zidu. Prvo je oslikavao likove na papiru i bušio konture likova, a zatim je po tim rupicama tapkao zavežljajem sa ugljenom prašinom i tako prenosio likove na zid. Stručnjaci ovu tehniku nazivaju pausiranje. No, to je bio vrlo spor proces, a ostareli papa Julije II vršio je veliki pritisak na umetnika, što je i razumljivo jer je želeo da vidi oslikanu Sikstinsku kapelu pre nego što umre.

Profimedia

Miklanđelo je zato umesto pausiranja koristio sečivo i njime precrtavao dela sa papira na malter. Neki istoričari pišu da je papa čak u svojim izlivima besa često tukao Mikelanđela, pa mu je još teže padao osamnaestočasovni svakodnevni rad na freskama. Vrat mu je konstantno bio iskrivljen, a boja mu je često kapala u oči, međutim, on je bio čvrst i odlučan.

Sve to ipak ne objašnjava kako je uspeo da naslika tako savršenu perspektivu na plafonu. To što je bio vajar mu je pomoglo tokom ovog zadatka jer likovi na freskama deluju kao da imaju treću dimenziju.

To se najbolje vidi na fresci proroka Jone, poznatog po tome što je 3 dana proveo u stomaku kita. Malter i svod se naginju napred ali Jona izgleda kao da se izvija unazad, slična perspektiva se vidi i kod Libijske sibile…

Profimedia

Celokupan Mikelanđelov rad započet je u maju 1508, a dovršen na Dan mrtvih 1512, dvadeset tri godine pre nego je počeo da slika čuveni "Strašni sud".

Objektivne poteškoće usled prostranosti (površini od gotovo 800 m²) i ogoljenosti svodne površine Mikelanđelo je briljantno savladao izumom koji otkriva svu složenost njegovog genija. Rad na oslikavanju svoda otkriva da je pored slikarstva i kiparstva Mikelanđelo bio i revolucionarni arhitekta. Proroci, sibile i svi drugi likovi predstavljaju ostvarenja velikog umetnika koji je znao da na izvanredan način spoji slikarstvo, vajarstvo i arhitekturu, iskoristivši posebno poimanje svoda za dinamično uklapanje impozantnih likova u prizore.

Mikelanđelo Buonaroti/ Profimedia

U složenu kompoziciju uklopio je niz od devet četvorki s Pričama o postanku koje se nižu hronološkim redom, od glavnog oltara prema zidu glavnog ulaza. Devet različitih četvorki prikazuju motive Razdvajanje svetla od tame, Stvaranje Sunca i Meseca, Stvaranje stabala i biljaka, Stvaranje čoveka – ova slika je središnji prizor ciklusa i položajem i sa slikarskog stajališta dovoljna bi bila da učini ovog autora besmrtnim.

Otkako je Mikelanđelo započeo da ukrašava svod, pa sve do ostvarenja "Strašnog suda" na zidu glavnog oltara, prošle su 23 godine, razdoblje u kojem je luteranska reforma preobrazila hrišćanski svet, a Rim pretrpeo najstrašnije pljačkaško haranje u svojoj istoriji.

Profimedia

"Strašni sud" na zapadnom zidu, iza oltara, je jedinstveno, veličanstveno i neponovljivo delo, što osvaja i dominira sjajnom odvažnošću stvaratelja koji je tu preneo svu svoju snagu. Ovo remek-delo veličanstvene snage, poslednje je u nizu njegovih znamenitih dela nastalih u vremenu najblistavijih dana italijanske renesansne umetnosti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi