„Vesele žene vindzorske“ stižu u Narodno pozorište: Čuvena Šekspirova komedija napisana za samo 14 dana (FOTO)
U početku ova predstava nije bila posebno popularna, ali od 1720. publika neprestano uživa u njoj
Narodno pozorište „Sterija“ iz Vršca gostovaće sa predstavom „Falstaf - vesele žene vindzorske“ Vilijama Šekspira, u režiji Darijana Mihajlovića, u Narodnom pozorištu u Beogradu na Velikoj sceni, 20. marta u 19.30 časova.
Predstava je otvorila festival klasike Vršačka pozorišna jesen i osvojila nagradu za kolektivnu igru.
Kako navodi Stenli Vels u „Sabranim delima Vilijama Šekspira“ (Clarendon Press Oksford, 1988), „Vesele žene vindzorske“ (oko 1597 -1601) predstavljaju interesantno odstupanje od uobičajene šekspirijanske romantične komedije po tome što radnja nije smeštena u neko imaginarno daleko mesto kao što su Ilirija, Belmont ili šuma pored Atine, već u Vindzor, jedno po svemu buržujsko mestašce blizu Vindzorskog zamka, u srcu Engleske.
Po jednom ne sasvim pouzdanom predanju, Šekspir je „Vesele žene vindzorske“ napisao za četrnaest dana, po nalogu kraljice Elizabete koja je želela da vidi Falstafa u ulozi ljubavnika (za tu priliku, Šekspir je ponovo uveo lik Falstafa, o čijoj je smrti izvešteno u Henriju V). Bez obzira na to da li je ova priča verodostojna ili ne, odlomak pri kraju komada u kojem se direktno aludira na ceremonije Reda Podvezice, britanskog najvišeg viteškog reda, podstiče verovanje da je drama nastala u direktnoj vezi sa konkretnim povodom.
Naime, godine 1597, Džordž Kari, Lord Handson, Lord Čemberlen i zaštitnik Šekspirove trupe, bio je u Vindzoru proglašen za Viteza Podvezice. Kraljica nije prisustvovala ovom proglašenju, ali je bila prisutna na svečanosti koju je Red Podvezice priredio u Vestminsterskoj palati na dan svetog Đorđa (23. april). Šekspirova drama je vrlo verovatno izvedena ovom prilikom, a moguće je da je i napisana baš za tu priliku.
Iako u njoj ima elemenata Plautovih komedija i italijanske novele, izvor za „Vesele žene vindzorske“ nije poznat. Komad se razlikuje od drugih Šekspirovih komedija, ovog perioda, po tome što radnja nije smeštena u imaginarnu zemlju, već u Vindzor i seosku sredinu Šekspirovog vremena. Ovo je u suštini elizabetanska komedija, jedina koju je Šekspir smestio isključivo u Englesku.
U Šekspirovoj priči ima mnogo podudarnosti sa srednjovekovnim i drugim bajkama, te nekim knjigama koje je verovatno ili sigurno čitao. Centralna priča, o neuspelim pokušajima Ser Džona da zavede gospođu Žurku i gospođu Ford, i o neosnovanoj ljubomori gospodina Forda, u tradiciji je italijanske novele i moguće je da je bila preuzeta od ser Giovanni Fiorentino's Il Pecorne (1558).
U tu priču Šekspir smešta komičnu, ali na kraju romantičnu ljubavnu priču Ane Pejdž, kojoj se udvaraju luckasti ali bogati Abraham Slender i plahoviti francuski doktor Kajus, ali koju na kraju osvaja mladi i lepi Fenton.
Ovde proza preovlađuje nad stihom više nego u bilo kojoj drugoj Šekspirovoj drami, a radnja je uglavnom komična: posle ponoćne scene u Vindzorskoj šumi u kojoj Ser Džon biva užasnut sopstvenim bludom, komad se završava praštanjem i ljubavlju.
Poznato je da je drama igrana za Džejmsa I 1604, i za Čarlsa I 1638. godine. 1660. bila je obnovljena, neposredno pošto je pozorište ponovo otvoreno. U početku nije bila posebno popularna, ali od 1720. publika neprestano uživa u njoj.
Mnogi umetnici su je proslavili, a bila je i osnova za izvestan broj opera, uključujući „Vesele žene vindzorske“ (1848) Ota Nikolaja i remek-delo Đuzepea Verdija, „Falstaf“ (1893).
U ulozi Viteza Džona Falstafa u ovoj adaptaciji je Miloš Đurović, dok u ostalim ulogama igra ceo ansambl vršačkog pozorišta: Tamara Tamči Toskić, Ivan Đorđević, Peđa Grujić, Srđan Radivojević, Marko Adžić, Mladen Vuković, Jovan Božić, Jovana Andrejević Grujić, Vanja Janjić i Monika Boldovina Bugle.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari