Ko je kriv za to što Holivud sve više izbegava seks? (I deo)

Fred Mekmarej je opsednut nakitom na članku Barbare Stenvik u filmu „Dvostruka obmana“ (Double Indemnity). Vigo Mortensen i Marija Belo bračnu svađu pretvaraju u požudni, agresivni seks na stepeništu u „Istoriji nasilja“ (History of Violence). Kim Bejsinger i Miki Rurk uživaju na podu u kuhinjskoj razonodi u „9 i po nedelja“.

Ovo su samo tri primera vrele žudnje na bioskopskom platnu od mnoštva sličnih situacija u istoriji kinematografije.

Bilo da se radi o seksi razmeni pogleda, seksualnom maženju pažljivo kadriranom ispod čaršava ili eksplicitnoj golotinji, seksualnost je nerazdvojiv deo filmskog doživljaja - jer je seks nerazdvojiv deo naših života.

Poricanje seksa i seksualnosti na filmu je isto što i poricanje naše ljudskosti. No, da li filmadžije i pored toga sve više izbegavaju erotiku?

Film "Devet i po nedelja"/Profimedia

Ovog leta, pre nego što je njegov novi film „Benedeta“ premijerno prikazan na filmskom festivalu u Kanu, veteran Pol Verhoven je dao intervju za Varajeti.

Na pitanje zašto se filmovi poput njegovih „Niskih strasti“ više ne prave u Holivudu, on je rekao:

- Generalno se krećemo prema puritanizmu. Mislim da postoji nerazumevanje po pitanju seksualnosti u Sjedinjenim Državama. Seksualnost je esencijalni prirodni element. Uvek me iznenadi kada se ljudi šokiraju seksom u filmovima.

Neki kritičari koji se već izvesno vreme žale na holivudski Novi puritanizam, ove reči Pola Verhovena doživljavaju kao potvrdu toga. U krajnjem slučaju, Verhoven je doprineo definisanju erotskog trilera tokom 90-tih godina, a seksualnošću se bavio od samog početka.

Iako je filmove počeo da pravi u svojoj rodnoj Holandiji još kasnih 70-tih, njegov prelazak u holivudski mejnstrim je zadržao isti ukus, obogaćen nijansama koje su pomerale granice - od „Niskih strasti“ i one ozloglažene scene saslušavanja, preko vulgarnosti pokazanih u filmu „Showgirls“ iz 1995, pa sve do njegove skorašnje drame o seksualnom pristajanju u filmu „Ona“ (Elle) iz 2017.

Foto: Promo/MCF film

Očigledno je da Verhoven nije izgubio transgresivnu notu: na ovogodišnjem njujorškom filmskom festivalu je grupa katolika došla da protestuje zbog njegovog prikaza lezbejskih časnih sestara u 17. veku u filmu „Benedeta“.

Treba li još nešto dodati u prilog Vetrhovenovom prikazivanju seksa u njegovim filmovima?

Šta kaže statistika

Pa da li je Verhoven u pravu? Da li se Holivud zaista okreće aseksualnosti? Prema jednom istraživanju spisateljice Kejt Hagen iz 2019. godine, odgovor je - da.

Prema podacima sa sajta IMDB, ona je otkrila da statistički, u današnjim mejnstrim filmovima ima manje seksa nego bilo kada u poslednjih 50 godina.

- Samo 1,21 odsto od 148.012 dugometražnih filmova objavljenih od 2010, sadrži prikazivanje seksa. To je najniži procenat u okviru jedne decenije još od 1960-tih godina. Seks je u bioskopima imao uzlet 90-tih, kada je zabeležen procvat erotskih trilera, sa 1,79 odsto filmova u kojima smo mogli da vidimo scene seksa. Pad od pola procenta je ogroman u relativnim vrednostima, s obzirom na to da je u ovoj poslednjoj dekadi sniljeno četiri puta više filmova nego tokom 90-tih - kaže Hagenova.

Naravno, uvek će biti filmova kao što je nedavno prikazani vragolasti mjuzikl „Anet“, prvi film na engleskom jeziku francuskog autora Leosa Karaksa u kojem njegove zvezde Adam Drajver i Marion Kotijar pevaju dok upražnjavaju oralni seks. Ili „Titan“, ovogodišnji osvajač Zlatne palme u Kanu, čiji su rodno fluidni nestašluci postali arthaus senzacija.

Film "Titan"/Profimedia

Ali to je verovatno i srž problema: dok prikazi seksa bujaju u evropskim umetničkim filmovima, britanska i američka mejnstrim industrija poseduje sve manje seksualnog naboja.

Šta se desilo sa softkor porno filmovima, Zlatnim dobom pornografije i erotskim trilerima?

Pa čak i van ovih specifično „seksi" žanrova - šta se desilo sa romantičnim komedijama i filmovima o odrastanju ili čak i sa pogonskim akcionim filmovima u kojima se, makar u nagoveštajima, naziralo iskreno seksualno uzbuđenje?

Postoji nekoliko trendova, društvenih ili kinematografskih, koji su po svemu sudeći odgovorni za uklanjanje seksa iz bioskopkih dvorana. Najpominjaniji razlog je pojava onlajn pornografije koja je, nakon eksplozije popularnosti erotskih trilera tokom 90-tih, postala široko dostupna, pa su obožavaoci mogli da dobiju porciju uzbuđenja bilo gde.

U razgovoru za Varajeti, Pol Verhoven ističe neslaganje sa ovakvim mišljenjem.

- Pornografije je bilo svuda kada sam ja bio mlad, ako vas je zanimala. Ako se naš pogled na seksualnost u filmovima promenila, onda to, po mom mišljenju, nema veze sa pornografijom na internetu.

Printscreen Youtube

Spisateljica Helen Luis, autorka knjige „Komplikovana žena: Istorija feminizma u 11 borbi“, smatra da su procvat televizije kao umetničke forme i njena seksualna iskrenost imali uticaj na način na koji publika vidi seks u bioskopima.

- Mi ovde poredimo filmove sa programima stvorenim za striming platforme i prepoznajemo ih kao mlake. Na televiziji, HBO je bio pionir modela koji je slao sledeću poruku: pretplatili ste se, tako da ćemo pretpostaviti da ste odrasla osoba. To im je dozvolilo emitovanje programa kao što su „Seks i grad“ ili „The Deuce" - kaže ona.

Čini se da je i Netfliks zagazio u ovu seksom nabijenu teritoriju dublje nego što su se na to usuđivali filmski studiji. Jedan od njihovih najvećih hitova, romansa iz XIX veka „Bridžerton“, nije postala tako popularna samo zbog neozbiljnih šala kojima je obilovala, već i zbog dugotrajnog i postepenog dizanja tenzije koje na kraju dovodi do sočnih seksualnih scena.

Ovu seriju su pratili produkcijski slabiji, ali neverovatno popularni softkor projekti, kao što je „Sex/Life“ serijal, u čijem središtu su bile seksualne fantazije udate žene.

Profimedia

Na stranu to šta se dešava na malim ekranima, ali mnogi smatraju da se pravi duh aseksualnosti uselio u mnoge holivudske proizvode. U eseju „Svi su divni i niko nije napaljen“, spisateljica Rakel S. Benedikt nudi svojevrsnu teoriju o tome zašto se ovo dešava i upire prstom u mišićava i u vežbaonicama usavršena holivudska tela koja možemo da vidimo u superherojskim i akcionim filmovima, naročito onim iz Marvelovih i DC svetova, koji dominiraju multipleksima.

Oštra prema ovoj promeni, ona kaže da ovakvi isklesani likovi predstavljaju otelotvorenje nove pobožnosti, fizičke i seksualne, te da oni kao da poručuju da vas „zabava čini slabim, da ste time izneverili vaš tim i da ste tako dali neprijatelju šansu da pobedi, baš kao što je to Tor uradio kada se ugojio u filmu ’Osvetnici: Kraj igre’".

(Uporedite i suprotstavite današnje verzije Tora i Betmena sa nauljenom seksualnošću mladog Silvestera Stalonea ili Žana-Kloda van Dama, recimo, koji su takođe bili super izvajani, ali su u tome i uživali i namigivali ženama i gej muškarcima u više nego sočnim scenama.)

Kako su se promenila naša očekivanja

Benedikt ukazuje da ova deseksualizovana estetika ide ukorak sa morem promena oko toga šta publika zaista očekuje da vidi u mejnstrim filmovima.

Kada se osvrnemo na 80-te i 90-te, kaže ona, čak i filmovi iz te ere kojih se sećamo kao porodičnih, imaju više seksa, bilo direktnog ili nagoveštenog, nego današnji bioskopski hitovi.

Profimedia

- Milenijalci i generacija Z su najčešće zaprepašćeni kada se suoče sa davno zaboravljenim seksualnim sadržajem: začećem Džona Konora u „Terminatoru“, golim grudima Džejmi Li Kertis u filmu „Kolo sreće“ (Trading Places), avetinjskim felacijom u „Isterivaču duhova". Ove scene nas nisu šokirale kada smo ih videli prvi put. Tada smo mislili da je sasvim normalno da u filmovima ima seksa. Zar ne? - kaže ona.

Velike i porodično orijentisane korporacije kao što je Dizni su u međuvremenu postale dominantne u oblasti kulture, pa je odgovor izgleda - ne.

(Kraj prvog dela)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi