Ubijeni kao i njihovi očevi: Platili su krvavi danak kriminalu!

Mladi, lepi, zgodni, pametni. Mogli su da budu sve što požele, a oni su izabrali put kojim su išli njihovi ubijeni očevi. Posvećenost kriminalu, brz život, lepe devojke, luksuzne automobile, platili su na kraju glavom, kao što je identičan put koštao života njihove uzore - vlastite očeve.

Sinovi kriminalaca često i sami postaju delinkventi i mnogo je takvih primera, ali nekoliko njih je zbog toga ubijeno. Likvidirani su tako Radoslav Stanišić i njegov sin Nikola, Zoran Uskoković Skole i njegov naslednik Zoran, Branislav Lainović Dugi i njegov sin Ljubomir, Georg Žorž Stanković i njegov jedinac Božidar Batica, kao i Kićun Vilotijević i njegov sin Filip.

Radoslav i Nikola Stanišić

Radoslav Stanišić, poznatiji kao Raka Dilinger, važio je za bliskog prijatelja Željka Ražnatovića Arkana. Učestvovao je u organizovanju Arkanovog spektakularnog bekstva iz švedskog zatvora, a bio je i njegov izaslanik i predstavljao ga kao kuma na svadbi Đovanija di Stefana i Minje Stanić u Italiji.

Spajalo ih je rivalstvo sa Vanjom Bokanom, jednom od ključnih figura u švercu duvana na Balkanu. Raka Dilinger pripadao je grupi ljudi iz beogradskog podzemlja, među kojima su bili Veselin Vukotić, Jusuf Bulić, Darko Ašanin, Radislav Matić Beli, Dušan Stanimirović Nane, Andrija Lakonić i drugi, koji su za državnu bezbednost obavljali likvidacije političkih emigranata u Evropi.

O njegovom uticaju u podzemlju govori i činjenica da je Darka Ašanina izbacio iz biznisa sa kockarnicama na Kopaoniku i u Herceg Novom. I sam je, inače, bio strastven kockar. On je bio suvlasnik kazina „Randevu“, čije je otvaranje bilo planirano za leto 1997. u hotelu "Maestral" u Miločeru. Ubijen je pre toga: u ranu zoru, poslednjeg dana februara 1997. godine. 

Nepoznati ubica ispalio je u Dilingera rafal iz „kalašnjikova“ dok je sa prijateljima izlazio iz hotela „Mogren“. Pogođen je sa četiri metka i prevezen u bolnicu, gde je izdahnuo. Utvrđeno je da je ubica bio na terasi budvanskog hotela, odakle je ispalio smrtonosne hice. Tu je nađena puška, kao i čaure, ali ovaj zločin do danas nije rasvetljen.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Njegov sin Nikola Stanišić nije ubijen 1998, kako se do sada mislilo, već u avgustu 2020. godine. On je, navodno, lažirao svoju smrt i skrivao se u inostranstvu. U tome su mu, kako  se priča, pomogli saradnici bliski Željku Ražnatoviću Arkanu, nekadašnjem prijatelju njegovog oca.

Crnogorski istražitelji veruju da su "kavčani" posle zločina telo mlađeg Stanišića spržili kiselinom na nepoznatoj lokaciji. Za zločin je osumnjičeno 14 "kavčana", a kao organizator označen je Slobodan Kašćelan, njihov vođa. Istraga je pokazala da su oni izvesno vreme pratili Nikolu i da su posle zločina njegovo telo autom prevezli na brdo, gde su ga, navodno, spržili hemijskom supstancom, kako bi uklonili dokaze. 

Prema nekim podacima, Nikola je bio blizak "škaljarskom klanu", a ubijen je jer je učestovao u likvidaciji jednog od "kavčana". Članovi tog klana, kao i grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, često se opredeljuju za taj jeziv način uklanjanja dokaza.

Zoran Skole i Zoran Uskoković

Zoran Uskoković Skole bio je šef "rakovičkog klana" i blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana. Uprkos tome, "zemunci" su njega smatrali jednim od organizatora ubistva Ražnatovića 15. januara 2000. godine u hotelu "Interkontinental".

Skole je ubijen 27. aprila 2000. godine, oko 16 časova, u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac, a likvidiran je i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Zločinu je prethodila jurnjava automobilima, a na njihov auto pucano je iz "audija" u pokretu. Ispaljena je kiša metaka iz "kalašnjikova" i pištolja u unakrsnoj vatri.

Zoran Uskoković Facebook

U likvidaciji Uskokovića učestvovali su Sretko Kalinić, Mile Luković Kum, Nikola Bajić, Miloš i Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Milan Jurušić Jure i Dušan Krsmanović. Skoletova majka Milosava na suđenju je kazala da su ubice njenog sina jurile po Španiji, Švedskoj i Makedoniji.

Uskoković je 1992. godine bio osumnjičen za učešće u ubistvu Branislava Perovića, inspektora Trećeg odeljenja u kafiću "Bakardi". Oslobođen je za taj zločin, ali je kružila priča da su Dejan Zoraja i Dejan Jakšić za novac preuzeli krivicu.

Povezivan je i sa ubistvima Milorada Vlahoviča Vlaje, savetnika u UKP MUP Srbije i Dragana Simića, načelnika OUP Savski venac, ali nije bilo dokaza da bi seo na optuženičku klupu. Dovođen je u vezu i sa trgovinom droge i prodajom ukradenih vozila, ali i švercom cigareta i nafte.

Sin Zorana Uskokovića, identičnog imena kao i otac, ubijen je u "sačekuši" 29. januara ove godine, oko 23.30 sati u Borskoj ulici na Kanarevom brdu. Profesionalni ubica, prerušen u starca, gotovo sat vremena, čekao je u zasedi Zorana Uskokovića mlađeg. 

Kad je video Zorana kako parkira "audi" karavan i kreće prema zgradi, prišao mu je i pucao mu iz pištolja u čelo i bradu. Dok mu je prilazio kretao se kao starac, jer se oslanjao na štap levom rukom i nosio staromodni tamni kaput i šubaru. Reč je, inače, o atletski građenom muškarcu, koji verovatno ima između 30 i 40 godina.

Mlađi Zoran, koji se bavio kik boksom, navodno nije imao nikakve veze sa kriminalom, pa je njegova porodica ubeđena da je ubijen iz krvne osvete zbog Arkana. 

Branislav i Ljubomir Lainović

Branislav Dugi Lainović ubijen je 20. marta 2000. godine, oko 16:15 sati, ispred hotela “Srbija” u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Lainović je stajao ispred kioska i čekao nekog, kada mu je sa leđa prišao mlad čovek u crvenoj jakni i ispalio tri hica iz pištolja od kojih su dva Lainovića pogodila u glavu. Napadač je potom pobegao prema ulici Vojislava Ilića.

Ubistvo Lainovića, prema rečima svedoka-saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, naredio je vođa “zemunskog klana” Dušan Spasojević Šiptar, a zločin su počinili Sretko Kalinić i Miloš Simović. Rekao je da je Simović pucao, posle čega je seo u kola, pustio muziku i počeo da peva.

Branislav Lainović Dugi Printscreen/Yotube

Dugi je u trenutku ubistva pričao telefonom i čekao nekog, a navodno su ga preko signala mobilnog “zemunci” pratili. Kriminalci su ga ubili jer su hteli da preuzmu Novi Sad, gde im je lično Lainović zabranio ulaz govoreći da “taj grad mora da se zaštiti od zemunske napasti koja se širila celom Srbijom”.

Lainovićev devetnaestogodišnji sin Matija 2016. godine ubio se u kući u kojoj je živeo sa majkom. Prvo je sebi isekao vene, a zatim se obesio. Bio je odlikaš i tek upisao Elektrotehnički fakultet.

Drugi Lainovićev sin Ljubomir, o kome se poslednjih pola godina uveliko piše da je učestvovao u ubistvu dvojice vođa “škaljarskog” klana u Atini, i da je ubio vođu “Alkatraza” Ljubomira Markovića Kiću, vodi se kao nestao, iako se veruje da su slike njegovog surovog mučenja i ubistva kružile aplikacijom “Skaj”.

Ljubomir Lainović bio je u kućnom pritvoru sa nanogicom u Novom Sadu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu navijača “Rada” Petra Arsića na Vidikovcu u martu 2018. godine, kad je napustio stan i od tada mu se izgubio svaki trag. Zvanično se vodi kao nestao od avgusta prošle godine.

Policija je došla do operativnih saznanja da su Lainovića, svog najboljeg vojnika, likvidirali njegovi šefovi Veljko Belivuk i Marko Miljković. Zbog toga su srpski policajci tražili pomoć kolega iz Španije, koja se pominje kao zemlja u kojoj je Lainović likvidiran.

Mlađi Lainović dovodi u vezu sa dva napada u Grčkoj koji su naneli veliku štetu "škaljarskom klanu". Prvo su u Atini u januaru prošle godine u restoranu likvidirani visokopozicionirani "škaljarci", Igor Dedović i Stevan Stamatović. Oni su sedeli u restoranu sa suprugama i decom, kada su upala četvorica napadača naoružana automatskim oružjem. 

U julu iste godine, na Krfu, nađena su tela "škaljaraca" Alana Kožara i Damira Hadžića, ispred jedne luskuzne vile. Grčka policija povezala je ova dva napada i saopštila da iza njih stoji ista grupa, a prvo ime koje se pominjalo bilo je Ljubomira Lainovića.

Žorž i Batica Stanković

Georg Stanković, poznatiji kao Žorž, legendarni bokser, čovek od čije su pesnice mnogi drhtali, zagovornik uličnih "ferki", pripadnik stare garde beogradskog podzemlja, a pre svega nekrunisani kralj Novog Beograda, izrešetan je pre 28 godina, po receptu devedesetih u "sačekuši" iz zasede, na stepenicama Tržnog centra stari Merkator u Novom Beogradu. Ovaj zločin nikad nije rasvetljen i počinilac nikad nije uhapšen.

Stanković, legenda beogradskog ringa i asfalta ubijen je mučki 1. oktobra 1993. godine. Nepoznati mladoliki ubica koristio je "hekler" sa prigušivačem. Napadač je, sakriven iza zida kafića,sačekao da Stanković i njegov prijatelj uđu u automobil, pritrčao i sasuo kišu metaka u njih. Iz automata je ispaljeno 30 metaka od kojih je 20 završilo u telu Žorža Stankovića.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Trenirao je boks u Crvenoj Zvezdi šest godina, a tri puta je bio vice-šampion Srbije. Mnogi su spremni da kažu takav bokser među crveno-belima ni pre ni posle nije postojao. Tukao je i Gišku, koji je branio boje Radničkog sa Vračara, a jednom prilikom je čak i Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba  Zemunac izjavio kako u fer tuči, na ruke, može da ga dobije jedino Žorž.

- Bio sam kriminalac, džeparoš, javnost me je optuživala za stvari koje nisam uradio, a o onim nerazjašnjenim još niko nije pričao - imao je običaj da govori Žorž.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Njegov sin Božidar Batica Stanković likvidiran je u Ulici narodnih heroja u Novom Beogradu 23. juna 1996. godine zajedno sa Branislavom Milutinovićem. Batica je ubijen tri godine posle oca. Zaseda, jedan počinilac, automatsko oružje. 

Beogradskim podzemljem pričalo se da je ubistvo Žorža Stankovića bila osveta Milivoja Matovića, poznatijeg kao Miša Kobra i to Žoržovom sinu Batici za ubistvo njegovog brata Brace. Spekulisalo se i da je ubistvo počinio Sredoje Šljukić Šljuka koji je vodio "zvezdarski klan", a po nalogu DB.

Kićun i Filip Vilotijević

Najstarije nerešeno ubistvo u Novom Sadu je likvidacija Kićuna Vilotijevića, u to vreme najuticajnijeg crnogorskog bosa u Novom Sadu. On je ubijen ispred kafića "Kaskada” u novosadskom naselju Liman, u noći između 9. i 10. jula 1999. godine. Tom prilikom, teško je ranjen i Mikan Novaković, inače rođak ubijenog.

Njegov stariji sin Filip ubijen je 2. oktobra 2015. godine na Paliću kada je imao samo 25 godina. Godinu dana ranije, u policijskoj evidenciji Filip je imao 16 krivičnih prijava. Pravosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na beogradskom splavu "Džast vanila" 2013. godine. Tada je ubijena Tamara Radulović (29), devojka koju je pogodio zalutali metak.

Mediji su pisali da se nakon pucnjave krio na Kosovu u Peći, gde ga je "čuvao" sin albanskog narko-bosa Nasera Keljmendija. Nakon skrivanja, uhapšen je na graničnom prelazu Merdari i neko vreme je proveo u pritvor.

U centru istrage našao se i u novembru 2012. godine, kada je osumnjičen da je pucao na Nemanju J. ispred OŠ "Žarko Zrenjanin" u Novom Sadu. Tužilaštvo je odbacilo  slučaj zbog promene iskaza žrtve i nedostatka svedoka.

Filip je ubijen na Paliću, posle potere atarskim putevima i kiše metaka ispaljene na "BMW X6" u kome si bili on i Alen Kurina. oni su se vraćali iz Subotice kad su primetili da ih prati "mercedes" iz koga su ispaljeni smrtonosni hici. Filipovo telo nađeno je nedaleko u vodi, jer je izašao iz auta i ranjen pokušao da pobegne, a Kurina je prošao sa povredama.

I Filipov brat Stefan teško je ranjen u decembru 2018. godine u Beču. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi