Šarić jači od Eskobara: Kako je najpoznatiji begunac, kome ni američka DEA nije mogla ući u trag, srušio optužnicu Specijalnog suda!

U jesen 2009. godine činilo se da u “Balkanskom ratniku”, međunarodnoj policijskoj akciji sprečavanja prekookeanskog šverca kokaina, narko vođe nemaju gotovo nikakvu šansu da izbegnu robiju, međutim, posle pet godina bekstva i još sedma godina provedenih u pritvoru, došlo je do obrta u kome je Pljevljak Darko Šarić praktično srušio optužnicu Specijalnog suda u Beogradu, koja ga terete za krijumčarenje 5,7 tona kokaina.

Nakon dve ukinute prvostepene presude, petočlano veće Apelacionog suda, koje mu sada sudi, izuzelo je iz spisa predmeta ključni dokaz na kome se temelji optužnica, a to su prisluškivani telefonski razgovori koji su, po svemu sudeći, pribavljeni na nezakonit način.

Uvod u ovaj sudski obrt dogodio se krajem prošle godine, kada je Šarić pušten u kućni pritvor.

Prošlonedeljna odluka o izuzimanju prisluškivanih telefonskih razgovora iz optužnice razljutila je zamenika tužioca Sašu Ivanića, koji je sudsko veće optužio da je pristrasno, međutim, ostaje velika dilema kako je i zašto tužilac temeljio optužnicu na dokazima koji nisu validni, znajući da je duže od godinu dana Šarić nezakonito prisluškivan.

 Mnoga pitanja već sad ostaju otvorena, od toga kako će na sve ovo reagovati američka DEA, koja je sprovela akciju “Balkanski ratnik”, do pitanja da li će i ko odgovarati za propuste ukoliko Šarića zaista bude oslobođen optužbi.

Pokretanjem “Balkanskog ratnika” Šarićevo carstvo se srušilo, država mu je privremeno oduzela luksuzne vile i stanove, zemljišta i firme, automobile, nameštaj i drugu pokretnu i nepokretnu imovinu.

Posle petogodišnjeg skrivanja, on se 2014. godine predao srpskim pravosudnim organima, navodno, bezuslovno, tražeći jedino fer suđenje. Njegova predaja pozdravljena je tada iz Amerike i Brisela, uz nadu da će sudski spor biti sproveden u skladu sa evropskim standardima.

Četiri godine pre nego će se zaista i predati, tadašnji vrh srpke policije, kao i tužioci, organizovali su 2010. godine na Jelovoj Gori sastanak sa Šarićevim bliskim saradnikom Draganom Dudićem Fricom, na kome su vođeni pregovori o uslovima predaje.

Ubrzo nakon ovog sastanka Dudić je ubijen u Kotoru, posle čega je došlo du uspona novog crnogorskog narko-kartela, koji će se 2016. godine pocepati na “škaljarce” i “kavčane” i povesti međusobni rat do istrebljenja.

Nakon predaje Šarić je već na prvom pojavljivanju u sudu optužio bivšeg šefa UKP Rodoljuba Milovića, nazivajući ga general Papaja, da mu je zajedno sa jednim svedokom saradnikom namestio optužbu za trgovinu kokainom i za pranje para. Svedoku saradniku Nebojši Joksoviću u više navrata je zoljom gađana štamparija, u eksploziji auto-bombe stradao mu je blizak rođak, a u vazduh mu je dignut i kafić.

I u javnosti i na sudu ostalo je, međutim, skriveno kakve su bile političke i neke druge veze između Šarića i tadašnjeg političkog vrha Srbije, koje bi zasigurno još dugo trajale da se u priču, sasvim slučajno, nije umešalo italijansko tužilaštvo.

Naime, ispod automobila jednog srpskog državljanina u decembru 2006. u Cirihu bio je postavljen eksploziv. Tokom istrage švajcarska policija došla je do adrese u Milanu. Pozvali su italijansku policiju i rekli: ,Možete li da nam ovo proverite, mislimo da je povezano sa slučajem na kom radimo?’

Italijanska policija počela je da nadgleda jedan stan i dvojicu Srba. Nadzirali su ih oko godinu dana. Kada su konačno upali u stan, nisu zatekli nikoga. Ali su našli oko 90 kilograma kokaina, eksploziv i oružje.

Ubrzo je uhapšen jedan Italijan sa 50 kilograma kokaina, koji je samo nekoliko meseci ranije bio izašao iz zatvora. Pretila mu je duga robija, pa ga nije bilo teško ubediti da kaže sve što zna. Ispričao je da jednom nedeljno kupuje najmanje 50 kilograma droge i to od Srba i Crnogoraca. Drogu su prenosili u rancima koje su stavljali u kasete većih skutera ili motora. Članovi grupe ostavljali su mu motor sa drogom na dogovorenom mestu, a on ga je preuzimao. Plaćao im je oko 35.000 evra po kilogramu, što znači da su svake nedelje zarađivali su oko milion i po evra samo od njega. Rekao je da je do tada prodao oko 800 kilograma koje je kupio od Srba i Crnogoraca, a da oni mesečno uvoze oko tri tone…

 Novac je odnosio u jedan stan na periferiji. Isporučivao im je nedeljno po dve sportske torbe pune novčanica od po 50 evra. Nisu imali vremena da broje, merili su ih, u jednu je moglo da stane oko tridesetak kilograma. Taj novac su svake nedelje slali u Srbiju.

U trenutku kada je kilogram kokaina koštao oko 40.000 evra, Srbi su ga prodavali za 35.000. Ovo je odgovaralo i italijanskim kriminalnim grupama. Nisu više imali troškove, a ni rizike transporta, sve to su na sebe preuzeli Srbi. Ponašali su se kao firma koja nudi usluge.

Sav kokain koji je stizao u Evropu dolazio je od ove grupe, uspostavili su monopol na tržištu.

U istragu su se uključile američka DEA, britanska SOCA, organi zemalja Južne Amerike, kao i srpska BIA. Ova saradnja istražnih i pravosudnih organa bila je ključna za rešenje slučaja.

Uz pomoć srpske BIA-e identifikovali su sve članove milanskog ogranka grupe. Gotovo svi su bili iz Kragujevca. Proverama njihove telefonske komunikacije u Srbiji stigli su do Željka Vujanovića, a preko njega i do Darka Šarića.

Ostalo je istorija.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi