Polovnjaci "na struju" u Srbiji: Brzo se rasprodaju, kada ih ima

U svetu je lane, prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), prodato rekordnih 6,6 miliona električnih vozila, a u prvom tromesečju ove godine dva miliona, odnosno za 75 odsto više nego u isto vreme 2021. godine. Trend je očigledan, barem u Kini (3,3 miliona vozila prodatih u 2021.) i Evropi (2,3 miliona), dok bi u Srbiji rešenje za elektrifikaciju moglo da bude – tržište polovnih automobila na struju.

- Lepo se to prodaje i u Srbiji, kada ga ima i kada je relativno novo – kaže za 24sedam o prometu polovnih električnih automobila u Srbiji Filip Mrlješ, osnivač i direktor beogradskog Sajma korišćenih vozila.

Zavisi od starosti...

On ističe da bi možda prodaja išla još bolje kada bi bilo više takvih automobila u ponudi ali i kada bi se regulisale neke druge stvari koje trenutno odvraćaju ljude od kupovine.

- Cene jesu velike, ali sada su velike i kod standardnih automobila. Veći je problem što novijih električnih automobila ima veoma malo u ponudi, a ljudi se teško odlučuju da kupe neki iz 2013. ili 2014. godine. Znaju da je fabrička baterija pri kraju a to je ono što je najskuplje kod ovih vozila, trošak daleko veći od 5.000 evra. Takođe, sa deset godina starim automobilom na struju vi ćete vrlo verovatno biti i njegov „poslednji vlasnik“, jer teško da će vam ga neko kasnije kupiti iz istog razloga. Zbog toga se jako lepo prodaju samo oni stari dve do maksimalno četiri godine – napominje Mrlješ.

Naš sagovornik ističe da se tu čeka da se raširi tehnologija reparacija baterija, kao što se već radi sa onima iz hibridnih modela, gde se servisiraju pojedinačne ćelije pa ne mora da se menja cela baterija. Time se trošak spušta na hiljadu ili dve evra. A to onda potpuno menja priču za automobile čije su cene između 15.000 (recimo četiri godine star „reno zoe“ ili) i 30.000 evra (dve godine star „BMW i-3“).

Ali nije samo pitanje nedostatka servisa za baterije problem sa kojim se susreće srpsko tržište električnih polovnjaka, ukazuje za 24sedam Borjan Vučković, iz Vozim na struju.com.

- Trenutna situacija je da je nabavka vozila u inostranstvu veoma teška a dosta su skočile cene polovnjaka jer se nova električna vozila čekaju po godinu i po dana. Za nas je ovde dodatni problem što su mnoga od vozila koja se na licitacijama prodaju sa baterijom na iznajmljivanje. Takva vozila, a većina „reno zoe“ je upravo sa baterijom na lizing, ne mogu da napuste teritoriju EU - navodi on.

Specijalizovani servisi

Vučković kaže da se cena baterija drži veoma visoko, idu od 8.000 do 12.000 evra a da proizvođaći ne dozvoljavaju da se one popravljaju parcijalno, niti prodaju kitove za reparaciju, već samo prodaju gotove baterije.

- Ali već se i po Evropi pojavljuju specijalizovani servisi, koji se bave reparacijom. Tamo zamenom ćelije ili dve podignu bateriju na recimo 88 odsto i produže joj životni vek za pet godina. I posle toga baterija je upotrebljiva, u neke druge svrhe, recimo, za ulično osvetljenje ili solarne panele. Razvija se i mala privreda, u Sloveniji, Hrvatskoj... i pogotovo Grčkoj, gde firme kupuju kvalitetne ćelije npr. „KATL“ i prave svoje baterije sa dve godine garancije, 30 odsto jeftinije od onih iz fabričke ugradnje – objašnjava naš sagovornik.

Pixabay

To bi i moglo da bude spasonosno rešenje i za srpsko tržište e-automobila generalno, ali treba se rešiti i domaćih prepreka.

- Uvoz takvih delova je u Srbiji dosta skup, a morate da ih nabavite u Nemačkoj, Italiji ili Grčkoj i platite carinu i ispoštujete posebnu proceduru uvoza, iako bi trebalo spadaju pod ekologiju. Kako je kod nas broj e-vozila mali, niko još nije otvorio takav servis – objašnjava Vučković.

U Srbiji ima 2,2 miliona registrovanih vozila, od toga je svega 1.400 hibridnih i 102 električna automobila. U 2021. godini prodato je 71 putničko i 41 lako komercijalno vozilo, a do 31. jula ove godine registrovano je 86 novih putničkih električnih vozila, što je 120 više nego za isti period prošle godine.

Prema nekim očekivanjima, do 2040. moglo bi da bude 300.000 električnih vozila ali ta brojka uveliko zavisi od ovakvih „malih“ stvari i one velike – infrastrukture punjača.

Upravo je infrastruktura i najveća prepreka zašto nema više e-automobila u Srbiji ali i zašto neki prodavci vozila još ni ne razvijaju e-segment prodaje, potvrdio je za 24sedam Nikola Petrović, direktor „Alpros auta“, ovlašćenog prodavca „Škode“.

- Tržište za takve automobile je kod nas još malo pa se još nismo uključili. Doduše, i „Škoda“ je tek odnedavno krenula sa novim električnim modelima ali ima velike planove. Zbog toga se i mi polako spremamo ali nećemo ući u to dok ne budemo imali i potpuno obučeno osoblje za pun servis. Dok se to ne desi valjda će se popraviti situacija sa infrastrukturom koja je najveća prepreka razvoju tržišta generalno a i povećati subvencije države – zaključuje Petrović.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi