Koliko ćemo plaćati domaći električni auto?

Prema podacima Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u našoj zemlji je 2022. vrednost nabavke električnih automobila preko lizinga iznosila 16,4 miliona evra, a 2023. godine je dostigla 33,8 miliona evra, zbog pogodnosti koje nudi takav način finansiranja.

Predstavnici ove industrije očekuju da će prodaju električnih vozila u našoj zemlji dodatno podstaći proizvodnja cenovno prihvatljivijeg električnog automobila u Kragujevcu, uključujući i moguće povećanje državnih subvencija za kupovinu domaćeg proizvoda. Asocijacija će uputiti

Ministarstvu finansija i predlog za ukidanje PDV-a na kamatu, kako bi nabavka vozila putem lizinga bila još povoljnija, piše u ediciji "Finansije Top 2023/34" magazina „Biznis i finansije“.       

Srbija ponovo na putu do pravog „nacionalnog automobila"

U 2022. godini u svetu je prodato 10 miliona električnih automobila, u 2023. oko 14 miliona, a očekuje se da će se taj broj ove godine popeti na 17 miliona. Električna vozila se najviše kupuju u Kini, a potom u Evropi i SAD.

U Srbiji, vozila „na struju“ čine svega 1% ukupnog broja automobila na domaćim putevima, za razliku od EU gde se taj procenat kreće između 12% i 14%.

Ipak, ona su sve prisutnija i na domaćem tržištu. Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je od sredine 2023. do februara ove godine broj registrovanih električnih vozila porastao sa 1.700  na 2.699.

Svako treće novo vozilo u Srbiji nabavljeno je uz pomoć lizinga, uz primetan rast udela električnih vozila. Prema podacima Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u našoj zemlji je  2022. vrednost nabavke električnih automobila preko lizinga iznosila 16,4 miliona evra, a 2023. godine je dostigla 33,8 miliona evra.

Ivan Jauković, predsednik Upravnog odbora ALCS, ističe da razvoju lizinga u Srbiji pogoduju prednosti ovakvog načina finansiranja, koji je brži, fleksibilniji, a u nekim slučajevima nudi i servisiranje vozila, prilagođavanje rata datim okolnostima, kao i priliku da se umesto novca kao učešće ponudi stari automobil. Predstavnici ove industrije zato očekuju da će broj novozaključenih ugovora za nabavku automobila nastaviti da raste, a posebno električnih vozila.  

Uvereni su da će tome doprineti državne subvencije za kupovinu električnih vozila, ali i činjenica da lizing kompanije kod nas, zahvaljujući pomoći međunarodnih investitora i kreditora, obezbeđuju niže kamate za finansiranje njihove nabavke.

Boris Stević, član Upravnog odbora ALCS, najavljuje da će Asocijacija uputiti Ministarstvu finansija i zahtev za ukidanje PDV-a na kamatu, kako bi nabavka vozila putem lizinga bila još jeftinija.   

Pored povoljnijih finansijskih uslova, većoj zastupljenosti električnih vozila kod nas bi trebalo da doprinesu i najavljeno proširenje infrastrukture za njihovo punjenje i početak proizvodnje električnog „fijata pande“ u kragujevačkoj fabrici „Stelantisa“ (Fijat Krajsler automobili  Srbija). Nadamo se da će subvencije za električni automobil proizveden u Srbiji biti veće od dosadašnjih 5.000 evra, jer je u pitanju domaći proizvod - rekao je Jauković na skupu „Lizing – održiva mobilnost i zelena energija“, koji je ALCS organizovao na Fruškoj gori.

Jauković smatra da je mali auto poput „pande“ praktičan jer ne mora da se puni tako često kao veliki automobili, ali i da će ovaj model biti cenovno prihvatljiviji. Naime, najavljena cena kragujevačkog hibridnog „pande“ je 15.000 evra bez dodatne opreme, a potpuno električnog 20.000 evra.

Ukoliko državne subvencije budu veće od 5.000 evra, to bi uz niže troškove lizinga omogućilo da „panda na struju“ postane za kupce u Srbiji jedan od najjeftinijih novih automobila na tržištu.  

Potrebno ulagati i u punjače

Najbrojniji klijenti lizing kompanija u Srbiji su privrednici, koji pod pritiskom ESG standarda nastoje da što više prilagode poslovanje principima održivog razvoja. U tome predvode velike strane kompanije koje posluju na našem tržištu. Tako „Ikea“, osim toga što ulaže u „ozelenjavanje“ sopstvenog voznog parka, zahteva i od svojih dobavljača da se pridržavaju ESG pravila.

Pored električnih vozila, preduzeća sve više ulažu i druge „zelene“ projekte, napominje Ivan Jauković i navodi primer iz kompanije „Unikredit liozing“, u kojoj obavlja funkciju predsednika Izvršnog odbora.

Profimedia Pixabay

 

- Mi dobijamo najmanje jedan upit dnevno o ulaganju u infrastrukturu za proizvodnju energije iz održivih izvora. Najveće je interesovanje za solarne panele, jer se velikim potrošačima struje, poput preduzeća sa ogromnim halama, logističkim centrima ili proizvodnim postrojenjima, ulaganje u solarnu energiju veoma isplati. Svi naši klijenti imaju računicu koliko će uštedeti proizvodnjom sopstvene energije, i tvrde da im se investicije uglavnom isplate u roku od dve do četiri godine. Tom energijom inače mogu da se pune i električni automobili, ali bi onda trebalo ulagati i u punjače – ističe Jauković.
 
Prema njegovim rečima, trenutno su za finansiranje infrastrukture za punjenje električnih vozila najzainteresovanije transportne i logističke kompanije koje već imaju veliki električni vozni park i sopstvene distributivne tačke na koje mogu postaviti punjače.
- Kada je reč o finansiranju punjača, verujem da ćemo uskoro dobiti i novu grupu klijenata – autobuske prevoznike. Broj električnih autobusa stalno raste, što će usloviti veću potrebu za punjačima a verovatno i za solarnim panelima za proizvodnju struje - predviđa Jauković.

Superbrzi računar na točkovima

Predstavnici ALCS navode da je interesovanje fizičkih lica za nabavku električnih vozila i dalje znatno manje u poređenju sa preduzećima. Ova vozila su u odnosu na prosečni životni standard u Srbiji još uvek skupa, bar dok se na tržištu ne pojavi kragujevačka „panda“. Pored toga, u javnosti su prisutne i nedoumice koliki su tekući troškovi, uključujući i izdatke za održavanje električnih vozila i popravke.

Naime, proizvođači obično ne objavljuju cene za zamenu baterija, ali ako bateriju treba zameniti izvan garancije, očekuje se da će to predstavljati značajan trošak. Ipak, već se pojavljuju serviseri koji unapređuju tehnologije za reparaciju baterija, što je samo deo brzih promena na tržištu električnih vozila koje javnost često ne stiže da isprati.

A kakav je osećaj voziti električni automobil? Zahvaljujući Asocijaciji lizing kompanija Srbije, novinari su na pomenutom skupu koji je organizovan na Fruškoj Gori dobili priliku da i sami isprobaju četvorotočkaše „na struju“.

Prvi i najupečatljiviji utisak je veliko ubrzanje koje možete da postignete za kratko vreme i koje vas doslovno „zalepi“ za sedište. Uz to vožnja je jednostavna, nečujna i imate na raspolaganju toliko funkcionalnosti da vam se čini kako upravljate superbrzim računarom na točkovima koji ne emituje izduvne gasove.

Star koliko i dizelaš

Prvi električni automobil napravljen je 1888. godine. Zanimljivo je da se to desilo samo dve godine kasnije od pojave njegovog benzinskog rivala. U početku su električni automobili bili zastupljeniji na američkim putevima nego „benzinci“, ali punili su se teže i sporije, pa su zbog ograničenog dometa prozvani „ženskim vozilima“ i korišćeni su za kraća putovanja.

Ipak, dalekovidi pojedinci su već tada prepoznavali njihove velike mogućnosti, poput Klare Ford, supruge osnivača kompanije „Ford“ i vlasnice električnog auta kompanije „Detroit elektrikj“.
Međutim, trebalo je da prođe čitav vek da se ponovo krene u intenzivniji razvoj električnih vozila. To se desilo tek 1997. godine kada se na tržištu pojavio hibridni automobil „tojota prijus“.

Podstaknuti masovnom tražnjom za ovim modelom, automobilski giganti počeli su više da ulažu u proizvodnju hibrida i električnih vozila, pa je do danas razvijeno na stotine različitih modela.

Sada je tražnja za hibridima i dalje stabilna, dok interesovanje za električna vozila (EV) neprekidno raste, jer je u međuvremenu poboljšan njihov dizajn, razvijene su nove funkcionalnosti, a, što je posebno važno, i njihov domet je veći zbog efikasnijih baterija i punjača.  

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi