Koliko je poskupelo gorivo u Srbiji, a koliko u regionu

01.07.2022

20:15

0

Šta su nam donele uredbe o ograničenju cene goriva i kako je prošla Srbija u odnosu na region

Koliko je poskupelo gorivo u Srbiji, a koliko u regionu
Profimedia

Vozači u Srbiji danas su na pumpama opet zatekli nove, više cene goriva. Iako to više nije iznenađenje, ovo je šesto uzastopno poskupljenje benzina i evrodizela petkom (uz dva puta kada cena nije menjanja), jednako je neprijatno.

Možda i više ovog petka jer je postojala nada da bi cene mogle malo „da predahnu“ pošto je cena sirove nafte ove nedelje bila u padu, a Vlada je ponovo smanjila akcizu na gorivo, i to maksimalno moguće po zakonu (20 odsto).

Kako "radi" uredba

Međutim, i pored oko tri dinara po litri goriva manje akcize, što sa PDV-om čini razliku od 3,5 dinara, benzin je poskupeo četiri, a dizel šest dinara. Iz toga se može zaključiti da je smanjenjem akcize samo izbegnut još jedan skok derivata od deset dinara za nedelju dana, što se već desilo nekoliko puta za dizel i jednom za benzin (krajem maja).

Iz ugla vozača deluje da uredba o ograničenju cene goriva, tj. određivanje „gornje cene“, ne funkcioniše jer se praktično svakog petka zaprepaste novom cenom. Međutim, iz perspektive države cena jeste pod kontrolom a iz ugla trgovaca gorivom na malo, a pogotovo vlasnika malih benzinskih pumpi, zamrzavanje funkcioniše „isuviše dobro“.

A Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte, tačnije uredbe pošto su se uslovi iz njih menjali, ušla je u peti mesec primene. Startovala je 12. februara, sa 171 dinar za litar benzina i 179 dinara za evrodizel. U to vreme cena nafte je „obarala rekorde“. Iz današnje perspektive tadašnjih 90 dolara za barel je smešno, pošto je u međuvremenu brent skakao i na 130.

Danas je cena crnog zlata ponovo pala na 110 dolara, što znači da je od početka važenja srpske uredbe njegova cena porasla nepunih pet odsto. Međutim cena goriva otrgla se ceni nafte i danas ga plaćamo dvadesetak odsto više nego pre početka ograničenja cene, odnosno 205 dinara benzin i 218 dinara dizel.

ilustracija 24sedam
 

Međutim, tih dvadesetak odsto ne znači da ograničenje „ne radi“. Slična ograničenja uvele su i zemlje u okruženju, ali nisu kod svih isti rezultati. Bar ne za građane. U grafikonu smo uporedili cene goriva početkom februara i danas i iz njega se vidi da je cena goriva u Srbiji za to vreme porasla 14 do 18 odsto, a zapadno i istočno od nje, u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini za više od 40 odsto. Čak je i u Severnoj Makedoniji, koja je uz BiH važila za Meku na Balkanu, što se tiče cene goriva, ono je danas za trećinu skuplje nego što je bilo. U obe zemlje, gde je standard građana niži nego u Srbiji, danas je skuplje biti vozač.

Od čekića do nakovnja

Vozačima u Srbiji to možda nije uteha, jer svakome je njegova muka najveća, ali su svakako u boljoj poziciji nego mnogi kojima je ovde nafta biznis. Pogotovo ako su vlasnici malih benzinskih pumpi. Ograničenje cene goriva stavilo ih je između čekića maksimalne dozvoljene cene i nakovnja proizvodne, odnosno veleprodajne cene koju, u teoriji utvrđuje Ministarstvo energetike a u praksi Naftna industrija Srbije.

Uredbama je marža trgovcima prvo određena kao šest dinara po litri goriva, a posle je povećana za dinar. U tu cenu uračunat je i PDV, tako da je zarada 20 odsto manja, što je dovelo da nagomilavanja gubitaka i čak zatvaranja pojedinih objekata na manje prometnim pravcima.

ilustracija 24sedam
 

Predsednik UO AD „Nafta“ i predstavnik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, kaže za 24sedam da vlasnici manjih pumpi ne mogu da se nose sa NIS-om, koji uvek može da prodaje jeftinije gorivo za nekoliko dinara od cene koju je odredila država i tako bude nelojalna konkurencija.

Probleme sa ograničenjem cene imaju naftaši i u drugim državama u regionu. Čak i u onima koje nemaju svoje rafinerije. Tako na primer u Sloveniji, Vlada je morala da odustane od kontrole celog tržišta pošto bi dugovi prema naftnim kompanijama nastali zbog razlike između nabavne cene i one po kojoj mogu da prodaju, narasli državi do kraja godine na 800 miliona evra. U BiH čak nisu ni pokušali da ograniče cenu goriva, smanje akcizu ili druge zahvate države.

AP Photo/Frank Augstein
 

Srbija je tu uradila gotovo sve što se može, cena je ograničena, maloprodajna marža takođe, a sada je ponovo akciza na zakonskom minimumu od one „normalne“. Ukoliko cene nafte, odnosno derivata na Mediteranu, nastave da rastu (kao što se najavljuje u svetu), budućoj vladi su na raspolaganju samo još dve mogućnosti.

Jedna je da se smanji PDV na gorivo, a druga je da se poveća povraćaj od plaćene cene koji se sada daje profesionalnim prevoznicima, čije su cene transporta ugrađene u sve druge cene.

PDV čak ni ne bi morao da se smanji fiksno, na neku stopu, već bi mogao da bude „plivajući“. Tako bi se budžet punio s onoliko novca koliko je originalno i bilo predviđeno, pošto se sada puni mnogo više jer su veći prihodi od carine i poreza na cenu goriva. Ali, onda ne bi bilo novca za druge (budžetom) nepredviđene troškove, a u krizna vremena ne zna se šta „nosi sutra“.

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti