Ako vam je sad gorivo skupo…: Tri razloga da nafta ode preko 120 dolara

28.05.2022

20:15

0

Na srpskim pumpama ove nedelje ćemo preskupo gorivo plaćati 1,6 i 1,7 evra, prema cenama nafte koja je na 115 dolara, ali ako ona ode na 120 ili 150 plaćaćemo čak…

Ako vam je sad gorivo skupo…: Tri razloga da nafta ode preko 120 dolara
Profimedia

Situacija na svetskom ali i srpskom energetsko tržištu bi se mogla opisati kao sve pre nego prijatna a ni izgledi da u dogledno vreme bude bolje nisu baš ružičasti.

Vozače u Srbiji će svaki odlazak na pumpe koštati, prema sedmično određenim cenama od poslednjeg petka, 1,59 evra po litru benzina (BMB95 - 187 dinara ) i 1,72 evra po litru dizela (203,5 dinara). A na jesen bi mogli da plaćamo i 100 dinara po litru više...

Aktuelne izrazito neugodne cene po kućne ali i kompanijske budžete, određene su pri svetskoj ceni nafte nižoj od 115 dolara za barel brenta, koliko se kretala do sredine prošle nedelje.

Međutim, u četvrtak je cena skočila da bi trgovačka sedmicu završila na čak 119,4 dolara po „buretu“ od 159 litara.

No, nažalost, tu nije kraj agoniji jer analitičari predviđaju da u pitanju nije jednokratni skok, čak ni da bi se cena mogla zaustaviti na 120 dolara. A za tako nešto navode tri razloga.

Loše i kod tražnje i kod ponude

Visoka cena nafte, koja svet mori mnogo duže od aktuelne krize zbog rata u Ukrajini i zapadnog „proganjana“ ruske nafte sa globalnog tržišta, ima svoje bazične razloge.

Screeenshot:Bloomberg
Cena fjučersa brenta na berzi u poslednjih pet godina

Prvi od njih je ograničena, odnosno mala, ponuda. Pritom se u naftnom svetu ne misli prvenstveno na geopolitičke razloge embarga na naftu iz Zapadnu nenaklonjenih iz Irana, Venecuele i sada Rusije, već pre svega na sve manje rafinerijske kapacitete u svetu.

Zelene agende i satanizacija fosilnih goriva uzeli su danak i preradni kapaciteti su počeli da značajno padaju i pre pojave pandemije kovida. Od januara 2020. godine u svetu je „izgubljeno“ tri miliona barela proizvodnje dnevno, podseća vebsajt Oilprice.com.

Zbog toga malo znači podatak da će američki prerađivači ovog juna, prema očekivanjima Energetske agencije SAD (EIA), raditi na visokih 95 odsto kapaciteta. Praviće derivata koliko ko može ali novi preradni kapaciteti se neće otvarati jer za to niko nema dugoročnu računicu.

To znači čak i kada bi OPEK i OPEK+ povećali proizvodnju sirove nafte, a neće, ne bi imao ko da je preradi.

Tako na ponovljene pozivi G7 zemljama OPEK-a, poslednji je bio u petak sa samita u Berlinu, da se „ponašaju odgovorno“ i povećaju proizvodnju nafte, šef diplomatije Saudijske Arabije, Fejsal bin Fahran, odgovara sa „je tržište gotovo izbalansirano“ a da je celokupno pitanje „mnogo kompleksnije od donošenja barela na tržište“.

Kartelu, prirodno, ne pada na pamet da zatrpa tržište naftom, sebi obori cenu, a da pitom pravog efekta na pokrivenost tražnje za energijom nema.

Na ovakvu dugoročnu osnovu dolazi srednjeročni aktuelni problemi potražnje. A ona će sada biti još veća jer će se sada spojiti dva talasa. Amerikanci ulaze u letnju sezonu tradicionalno znatno povećane tražnje za gorivima, a rezerve su im male.

S druge strane, Kinezi izlaze iz zaključavanja zbog ponovne pojave kovida u nekim velikim industrijskim oblastima zemlje. A otključavanje industrije sobom nosi mnogo veće prohteve za energijom.

Ovo spajanje talasa sa dva kontinenta moglo bi izazvati globalni cunami, tim pre ako na trećem, u Evropi odnosno u EU, izglasaju zabranu korišćenja ruske nafte kao šesti paket sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini. Sastanak je predviđen za 30. i 31. maj.

Iako je ovakav ishod ne sasvim realističan, zbog velikog otpora pojedinih zemalja kojima od kovida klimava ekonomija zavisi od ruskih energenata, nije ni sasvim nemoguć.

I zbog toga globalni berzanski mešetari sada počinju da pumpaju cenu.

Dugoročne posledice geopolitike

A potpuno proterivanje ruske nafte, koja je 2021. godine podmirivala četvrtinu potreba EU (638.000 barela ruske nafte dnevno i 192.000 barela derivata), značilo bi i veliko smanjenje ruske proizvodnje jer toliki višak ne bi moglo da upije azijsko tržište.

24sedam/Profimedia
Indija i Kina ne mogu da "progutaju" sav eventualni višak ruske nafte na tržištu

 

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (EIA) Rusija je već smanjila proizvodnju za milion barela dnevno u aprilu, a tokom leta bi to moglo da padne za ukupno tri miliona.

Prelivanjem manjka toliko količine nafte na globalno tržište lako bi ovog leta gurnulo cenu onoj dostupnoj i politički podobnoj nafti na 130 do 140 dolara za barel, prognozira većina analitičara.

I Banci Amerike (BofA)idu i dalje od troga pa evropsku repernu naftu tipa brent već vide sa cenom „dobrano iznad 150 dolara za barel“, prenosi Rojters izveštaj „BofA Global serč“.

S tom cenom sirove nafte na svetskoj tržnici benzin i dizel u Srbiji ne bi mogli da se nađu ispod 300 dinara za litar. Računica 24sedam kaže da ako je gorivo na srpskim pumpama koštalo 155, odnosno 162 dinara, kada je cena nafte u svetu bila na 80 dolara (septembar 2018. i 2021.), onda bi na cenu brenta od 150 dolara, koštalo oko 310 dinara.

Računica je rađena pod pretpostavkom da je berzanska cena nafte, najgrublje uzevši, jedna trećina maloprodajne cene derivata u Srbiji (zbog visokih taksi i poreza) a uz aktuelnu cenu sve jačeg dolara od 109,5 za jedan dinar.

BONUS VIDEO

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti