Austrija neće biti prva: U kojim sve zemljama sveta je vakcinacija obavezna

Austrija bi trebalo da postane prva zemlja u Evropi u kojoj će vakcinacija protiv kovida 19 biti obavezna. Ipak, ona nije prva zemlja sveta koja je zahtevala od svih svojih odraslih građana da se imunizuju u cilju kontrole širenja koronavirusa. 

U Austriji će vakcinacija protiv kovida 19, kako je najavio kancelar Aleksander Šalenberg, biti obavezna od 1. februara, ali još nije poznato koje kazne će biti uvedene za ljude koji i dalje budu odbijali da prime vakcinu.

Nevakcinisani na udaru širom sveta

Vlade širom sveta okreću se protiv onih koji i dalje odbijaju da se vakcinišu protiv kovida 19. Brojni naučni dokazi pokazuju da su vakcine bezbedne i efikasne i da smanjuju broj mrtvih i hospitalizovanih. Sve veći broj vlada uvodi stroge mere sa ciljem da se broj vakcinisanih poveća, uključujući ciljana zatvaranja, ograničavanje pristupa javnim prostorima, nepokrivanje troškova zdravstvene zaštite u slučaju zaraze koronavirusom i obaveznu vakcinaciju. Zahtev da se svi građani vakcinišu je ekstreman, a vakcinacija u većini država obavezna je za određene grupe, kao što su državni službenici ili zdravstveni radnici.

U Indoneziji je, u cilju ubrzanja programa imunizacije, u februaru ove godine vakcinacija postala obavezna, a stanovnici koji je odbiju rizikuju da im bude uskraćena socijalna pomoć, ili će morati da plate novčanu kaznu ako ne ispoštuju odluku vlade.

Mikronezija, mala ostrvska država sa nešto više od 100.000 stanovnika, uvela je obaveznu vakcinaciju za sve starije od 18 godina krajem jula, zahtevajući da svako ko prima federalna sredstva, što je veliki deo odrasle populacije, dokaže da je vakcinisan, kako bi dobio svoje čekove.

Profimedia

Turkmenistan, jedna od retkih zemalja koja tvrdi da još uvek nema kovid 19 u okviru svojih granica i suočava se sa optužbama da je falsifikovala podatke date Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, u julu je odlučio da uvede obaveznu vakcinaciju za sve odrasle osobe koje ispunjavaju uslove.

Kostarika je postala prva zemlja na svetu koja je zahtevala obaveznu vakcinaciju dece početkom novembra. Očekuje se da će doze za mlađe od 12 godina stići u martu sledeće godine. Pošto su regulatori odobrili davanje vakcine mlađoj deci, zahtevi za obaveznu vakcinaciju verovatno će se razlikovati od jedne do druge lokalne uprave.

Velika Britanija donela je pre dve nedelje odluku kojom se od svih zdravstvenih radnika zahteva da se vakcinišu do sledećeg proleća.

U Sjedinjenim Američkim Državama, u kojima se vakcinacija sporo odvija, Bajdenova administracija planira da navede američke kompanije sa više od 100 zaposlenih da vakcinišu svoje radnike ili da zahtevaju da se oni redovno testiraju, čemu se protive republikanci i udruženja radnika.

U subotu je savezni žalbeni sud u Luizijani privremeno obustavio zahtev za vakcinaciju za pogođena preduzeća. Administracija je uverena da će zahtev prevazići zakonske izazove delimično zbog toga što njena bezbednosna pravila prednjače u državnim zakonima.

Prema naređenju predsednika, oko četiri miliona radnika u državnim firmama trebalo je da bude vakcinisano do 22. novembra. Tako da su zaposleni, poput onih u Beloj kući, skoro svi vakcinisani, ali je u drugim saveznim agencijama procenat onih koji su imunizovani mnogo manji, posebno u onima koje se odnose na sprovođenje zakona i u obaveštajnim službama.

Profimedia

Oko 9.000 opštinskih radnika u Njujorku poslato je na neplaćeno odsustvo prošle nedelje zbog toga što nisu primili vakcinu, dok je nekoliko hiljada vatrogasaca javilo da je bolesno u znak protesta zbog tog poteza.

Italija je bila prva zemlja u Evropi koja je uvela obaveznu vakcinaciju protiv kovida 19 za zdravstvene radnike, ali zbog naglog skoka broja novoobolelih i spore vakcinacije, sve više se priča o proširenju obavezne vakcinacije i na druge grupe građana.

Italija se nada da će uskoro dostići ciljanu pokrivenost vakcinom od 90 odsto imunizovanih stanovnika. Međutim, kontroverzna zdravstvena propusnica koja se koristi u ovoj zemlji, koju svi treba da imaju kako bi dokazali da su vakcinisani ili da imaju negativan rezultat testa pre nego što dođu na radno mesto, nije izazvala željeni rezultat kad je odluka o njoj doneta u oktobru.

U septembru je premijer Mario Dragi izneo ideju da vakcina postane obavezna za celokupno stanovništvo, a sa tim se slaže i bivši premijer Romano Prodi, koji je rekao: „Kada postoji kuga, vakcine treba da budu obavezne."

Novi Zeland se ove godine borio sa delta sojem koronavirusa, koji se naglo raširio državom, pa se od građana zahtevalo da se vakcinišu ili da se zatvore u karantin, što je izazvalo demonstracije širom zemlje.

Prošlog meseca premijerka Džasinda Ardern saopštila je da će zahtevati da nastavnici i radnici u zdravstvenim sektorima budu u potpunosti vakcinisani protiv kovida 19, istakavši da će ograničenja biti okončana tek nakon što 90 odsto populacije koja ispunjava uslove bude vakcinisano.

Profimedia

Dok su demonstracije bile mirne, mnogi ljudi su nosili znakove i plakate sa porukama kao što su „Sloboda“ i „Kiviji nisu laboratorijski pacovi“ i uzvikivali slogane dok su tražili od vlade da ukine obaveznu vakcinaciju i ostala ograničenja.

Početkom oktobra kanadska vlada je saopštila da će zahtevati vakcinaciju od svih koji rade u saveznoj javnoj službi i u transportnom sektoru. Svi glavni federalni javni službenici, uključujući pripadnike Kraljevske kanadske konjičke policije, koji ne žele da otkriju da li su se vakcinisali ili ne, ili odbiju da budu potpuno vakcinisani, biće prisiljeni na neplaćeno odsustvo od 15. novembra.

Francuska je pre dva meseca suspendovala 3.000 zdravstvenih radnika zbog toga što su odbili da se vakcinišu. Ministar zdravlja Olivije Veran rekao je da je osoblje pismeno obavešteno pre roka u kom je vlada zahtevala da se primi bar prva doza vakcine.

Veran je rekao da je „nekoliko desetina“ medicinara podnelo ostavku umesto da primi vakcinu, ali da je sa procenjenih 2,7 miliona zdravstvenih radnika u Francuskoj „nastavak zdravstvene zaštite zagarantovan“.

U međuvremenu, Singapur je odlučio da ljude novčano podstakne da se vakcinišu, najavljujući da od 8. decembra više neće plaćati medicinske troškove lečenja od kovida 19 osobama koje su „svojevoljno nevakcinisane“.

Pitanje etike

Džulijan Savulesku, direktor Centra za praktičnu etiku Uehiro univerziteta u Oksfordu, rekao je da je glavna osnova za primenu prinudnih mera tokom pandemije sprečavanje nanošenja štete drugim ljudima.

Ali, prema rečima Savuleskua, četiri etička uslova moraju da budu ispunjena da bi se opravdale prinudne politike kao što su obavezna vakcinacija ili obavezno nošenje maske.

Puste ulice Beča pred zaključavanje nevakcinisanih; Tanjug/AP Photo/Lisa Leutner

- Pre svega, problem mora biti značajan toliko da postoji ozbiljan, hitan slučaj ili stvaran rizik od nanošenje štete ljudima. Drugo, intervencija mora biti sigurna i efikasna. Treće, ishod mora da bude znatno bolji da bi se opravdali ograničavanje sloboda i restriktivnije mere. I na kraju, nivo prinude mora biti proporcionalan nivou rizika i sigurnosti i efikasnosti intervencije - objasnio je on.

Savulesku smatra da se zahtevanje da se cela populacija vakciniše ne uklapa u te uslove. Kako imunizacija nije 100 odsto efikasna u smanjenju broja transmisija, nije opravdano zahtevati je, uveren je on.

- Ali postoji drugi način na koji možete opravdati prinudu, što je manje uobičajeno, a to je opasnost od urušavanja zdravstvenog sistema ukoliko se ne spreči dalje širenje bolesti. Onda možete koristiti prinudu da biste sprečili ljude da se razbole, ne kako biste ih sprečili da zaraze druge ljude nego da biste ih sprečili da dođu u situaciju da koriste taj ograničeni resurs zdravstvene zaštite u hitnim slučajevima - rekao je on.

Vivek Čerijan, lekar u američkom lancu bolnica "Amita Health", složio se da bi ukupna korist od vakcine trebalo da bude veća od rizika da bi obavezna vakcinacija bila etički opravdana.

- Etička dilema, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, sukob je između autonomije i slobode pojedinca i važnosti očuvanja javnog zdravlja. S obzirom na to bi vakcinisanje većeg broja ljudi dovelo do manjeg broja smrtnih slučajeva, postoji etičko opravdanje u opštem dobru - obrazložio je on.

Prinuda i podsticaj

Dok su se neke vlade odlučile za drastične mere, druge su umesto toga pokušale da podstaknu prihvatanje vakcinacije nudeći pojedincima podsticaje da se vakcinišu.

Građani Beča čekaju u redu za vakcinaciju; Tanjug/AP Photo/Lisa Leutner

U nekim državama pokrenuta je lutrija za one koji se vakcinišu, ali se ispostavilo da to nije mnogo ubrzalo vakcinaciju.

Jedno istraživanje ustanovilo je da bi novčani paketi mogli da budu korisni u podsticanju imunizacije. Švedska studija objavljena prošlog meseca pokazala je da je plaćanje ljudima za primanje cepiva doprinelo povećanju broja vakcinisanih od četiri odsto.

Tokom pandemije veliki broj vlada širom sveta nagrađivao je svoje građane zbog učešća u borbi protiv koronavirusa primanjem vakcine, uključujući vlade SAD, Japana, Hongkonga i Srbije, čime je zaštićena i ekonomija od potencijalnih budućih zatvaranja.

- Koliko su efikasne ove intervencije nije potpuno jasno i verovatno to zavisi od kulture do kulture, nivoa podsticaja ili prinude i mogućnosti da se one nekako sprovedu. Mislim da je generalno bolje početi sa podsticajima, a direktno sa prinudom - smatra Savulkesku.

Čerijan je istakao da je, iako nuđenje podsticaja, u suštini, nije bila neetička strategija, on bio skeptičan u pogledu efikasnosti i taktike prinude i taktike podsticaja.

- Oni koji podržavaju javno zdravlje biće voljni da dobiju vakcinu bez obzira na posledice ili podsticaje. Oni koji su na granici mogu biti podstaknuti. Međutim, za pojedince koji se iz bilo kog razloga oštro protive vakcinaciji, politika prinude može zapravo imati suprotan efekat i učiniti te pojedince još nepoverljivijim prema vakcinama koje neko pokušava da im nametne - zaključio je Čarijan.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi