U Velikoj Britaniji protestuju zbog testamenta princa Filipa: Zašto je praksa da se oporuke Vindzora skrivaju od javnosti

U Velikoj Britaniji vodi se ozbiljna debata nakon što je list "Gardijan" saopštio da će preduzeti pravnu akciju zbog toga što su mediji isključeni iz procesa potvrde testamenta princa Filipa.

Predsednik Porodičnog odeljenja Višeg suda Endru Makfarlan odlučio je da testament vojvode od Edinburga bude zapečaćen 90 godina. Među nekolicinom prisutnih bio je advokat koji je zastupao vojvodu, iz advokatske firme „Farrer & Co", u kojoj su kraljičini privatni advokati, i generalni tužilac, glavni pravni savetnik vlade. Mediji tada nisu obavešteni o saslušanju, niti im je dozvoljeno prisustvo, a javni interes zastupao je državni tužilac.

Portparol „Guardian News & Media" rekao je za CNN, u saopštenju poslatom mejlom, da je odluka Višeg suda da zabrani medijima da prisustvuju sudskom ročištu, ne obavestivši ih o tome, „jasna pretnja principima otvorene pravde".

- Takođe je zabrinjavajuće što sud izgleda veruje da samo državni tužilac može da govori u interesu javnosti. Tražimo dozvolu da tvrdimo da ponašanje Višeg suda u ovoj instanci predstavlja neuspeh otvorene pravde i da slučaj treba ponovo razmotriti - navodi se u saopštenju.

Prema britanskom zakonu, ukoliko osoba pripremi testament pre smrti, taj dokument postaje javan i svako može da dobije kopiju Ostavinskog registra uz određenu naknadu.

AP Photo/Matt Dunham, Pool, File

Međutim, svako može da zatraži od suda da „zapečati“ testament i da on ostane privatan, kažu Džef Kertes i Džudit Svino-Stenden iz britanske advokatske firme „Stjuarts".

- Sud mora da  bude ubeđen da bi bilo „nepoželjno ili na neki drugi način neprikladno" da se testament objavi. Istorijski gledano, sudovi su odobravali takve prijave samo kada su u pitanju bili stariji članovi kraljevske porodice. Nejasno je pod kojim bi drugim okolnostima, ako ih ima, sud mogao da pristane na to da testament ostane tajan - rekli su advokati.

Kraljevska porodica, prema zakonu Višeg suda iz 1981, može da zapečati svoje testamente, to jest da onemogući da javnost ima uvid u njih.

Kraljevska porodica je stalno pod budnim okom javnosti i finansiraju je poreski obveznici, pa se, sa jedne strane, sve češće postavlja pitanje da li njihovi testamenti treba da budu automatski zapečaćeni ili samo ukoliko se to traži, dok se sa druge strane vodi debata o tome zbog čega javnost ne bi smela da ima uvid u njih.

Duga tradicija

Jedan od testamenata viših članova karaljevske porodice koji je nedavno objavljen jeste onaj koji je ostavila Dajana, princeza od Velsa, koja se odrekla titule Njeno kraljevsko visočanstvo kada se razvela od princa Čarlsa.

Princeza Dajana; Profimedia

Sudija Makfarlan rekao je u svojoj presudi da je „postalo konvencija da se, nakon smrti starijeg člana kraljevske porodice, podnosi zahtev da se zapečati njihova oporuka" i da „izgleda da su se takve molbe uvek saslušavale u četiri oka i da su uvek bile odobravane".

On je rekao da se smatra da je prvi član kraljevske porodice čiji je testament zapečaćen bio princ Fransis od Teka, mlađi brat supruge kralja Džordža V, kraljice Marije, koji je umro 1910. godine.

- Kraljica Marija je bila ta koja je koristila ova neobična kraljevska ovlašćenja i povlastice koje nikada ranije nisu korišćene - rekao je pravni i kraljevski ekspert Majkl L. Neš.

Fransis je iznenada preminuo u 40. godini, nakon neuspešnog medicinskog pregleda nosa, objašnjava Neš, koji je napisao knjigu „Kraljevski testamenti u Britaniji od 1509. do 2008“.

Rekao je da je princ bio „nemarni kockar“, ali i „izuzetno simpatičan lik“, koji je svojoj ljubavnici zaveštao dragocene porodične dragulje u nacrtu testamenta.

Neš, koji je video kopiju nacrta testamenta koji je osvanuo u arhivima u Severnoj Irskoj, istakao je da je princ stalno bio u finansijskim problemima, a nakon njegove smrti „Kraljica Marija je znala da će poverioci, kada vide testament, tražiti da se sve proda kako bi im vratili dugovi.​

- Osim toga, bila je užasnuta mogućnošću da javnost sazna za stanje u koje se njen brat doveo - objasnio je Neš.

AP Photo/John Stillwell, Pool File

Kako kaže, kraljevska porodica se i ranije suočavala sa pravnim izazovima kada je u pitanju tajnost testamenta, od kojih je poslednji razmatran na sudu 2007. On je istakao molbu Roberta Endrua Brauna, koji je tvrdio da je vanbračno dete kraljičine sestre, princeze Margaret. Braun je pokušao da otvori Margaretin testament, kao i testament kraljice majke, ali su njegove tvrdnje odbačene kao neistinite.

Pravo na privatnost

Privatnost britanske kraljevske porodice postala je tema debate u moderno doba. Postavilo se pitanje koliko privatnosti članovi kraljevske porodice zaslužuju, dok kritičari sve češće ističu da oni koriste svoje položaje i privilegije da bi obezbedili izuzeće i izbegli skandal, napominjući da Vindzore finansiraju poreski obveznici.

U svojoj presudi Makfarlan je istakao da je on bio čuvar sefa u kom se nalazi više od 30 koverata, od kojih svaka navodno sadrži tajnu oporuku pokojnog člana kraljevske porodice. Najnoviji dodaci u sefu su iz 2002. godine, kada su se postojećim pridružili testamenti kraljice majke i princeze Margaret.

Makfarlan je objasnio i zbog čega je privatnost dozvoljena kada su u pitanju testamenti članova kraljevske porodice.

Steve Parsons/Pool via AP

- Odgovor na pitanje „zašto bi postojao izuzetak za starije članove kraljevske porodice?" jeste, prema mom mišljenju, jasan: neophodno je ojačati zaštitu privatnog života ove jedinstvene grupe pojedinaca kako bi se zaštitili dostojanstvo i ugled javne uloge suverena i drugih bliskih članova njene porodice - rekao je on.

Advokati Kertes i Svino-Stenden naglasili su da postoji značajna razlika u postupanju sa testamentom vojvode od Edinburga i prethodnim oporukama članova kraljevske vojske.

- Svi prethodno zapečaćeni kraljevski testamenti treba da se čuvaju kao privatni na neodređeno vreme, ali testament princa Filipa se razlikuje po tome što je njegova privatnost vremenski ograničena na 90 godina. Posle 90 godina određeni zvaničnici mogu da ga pregledaju, a zatim mogu da pozovu sud da odluči o tome da li testament u tom trenutku treba da bude objavljen ili da ostane tajan u narednom periodu - izjavili su oni.

Neš je vremensko ograničenje opisao kao „važan napredak", pošto su raniji testamenti skrivani od javnosti zauvek.

- To je izazvalo ozbiljne sumnje istoričara, advokata, istraživača, svih koji su imali valjan razlog da pročitaju testament. U budućnosti bi 90 godina moglo da se svede, na primer, na 50 ili čak i manje, tako da postoji šansa da ljudi koji su živi danas pročitaju oporuku u nekom trenutku u budućnosti - rekao je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi