Kako je Amerika milijarde prokockala u Avganistanu: Od hotela koji nikad nije radio do aviona za staro gvožđe
Rat u Avganistanu je Ameriku koštao najmanje 825 milijardi dolara
Pola milijarde dolara za letelice koje su letele samo godinu dana, 85 miliona dolara za hotel koji nikad nije otvoren, 28 miliona za kamuflažne uniforme - samo je deo novca koje su SAD trošile u Avganistanu, tačnije, prokockale.
Procenjuje se da je tako spiskano više od 145 milijardi dolara tokom 20 godina rata u Avganistanu, odnosno, američkog pokušaja da "ponovo izgradi tu azijsku zemlju".
Potpuna "cena rata" u Avganistanu, prema Pentagonu, iznosi 825 milijardi dolara, ali se smatra da je ta suma mnogo veća, čak je i predsednik Džo Bajden pominjao cifru od 2 biliona.
Džozef Bajden; Profimedia
Najveći deo dokumenata koji otkrivaju ove podatke nisu više dostupni onlajn po zahtevu Stejt departmenta, navodeći "bezbednosne razloge".
Pročitajte još:
Kako novac koji se trošio za obnovu Avganistana nije bio pod kontrolom, Kongres je osnovao Specijalno istražno telo za obnovu Avganistana (SIGAR) koji je objavljivao tromesečne izveštaje. Oni nisu privlačili mnogo pažnje iako se radilo o veoma velikim sumama, a Pentagon je često uskraćivao informacije. Portparol Stejt departmenta je za CNN rekao da su zamolili SIGAR da privremeno ukloni izveštaje zbog zabrinutosti koja je vladala tokom evakuacije uz Kabula.
CNN je ipak zabeležio 10 najznačajnijih slučajeva koji pokazuju kako i koliko se trošio novac.
Elektrana koja ne radi
Elektrana Tarakil je naručena 2007. godine i zamišljena da služi kao rezervni generator, u slučaju da snabdevanje električnom energijom iz Uzbekistana bude ugroženo.
U pitanju je ogromna moderna struktura koja imala turbine na dizel, ali je postojala jedna caka - Avganistan je već bio oskudno snabdeven dizelom i morao je da prevozi gorivo kamionima što je činilo da je elektranu bilo skupo održavati.
Gradnja je koštala 335 miliona dolara, a godišnji troškovi za gorivo su procenjeni na 245 miliona. Prema poslednjem izveštaju SIGAR-a, elektrana je koristila 2,2 odsto svojih kapaciteta, jer avganistanska vlada nije mogla da priušti gorivo.
Teretni avioni koji skoro da nisu ni leteli
Avganistanoj vazduhoplovnoj floti bili su potrebni i avioni za transport tereta, a 2008. godine Pentagon je izabrao letelice italijanskog dizajna G222, koje su mogle da sleću i poleću sa pista na grubim terenima.
Prve godine su avioni bili "zauzeti", ali se to ubrzo promenilo. Bili su parkirani na aerodromu u Kabulu, a šest godna nakon nabavke 16 aviona je prodato u staro gvožđe za 40.257 dolara. Sam projekat je koštao 549 miliona dolara.
Štab mornarice usred pustinje od 36 miliona dolara
Šef SIGAR-a, Džon Sopko, rekao je da je kontrolni centar od skoro 6.000 kvadratnih metara u Helmandu pravi primer kako određeni projekat počne, ali često ne može da se zaustavi.
Marinci su 2010. godine povećavali broj vojnika u Helmandu, najopasnijem delu Avganistana. Iako su komandant baze i dva mornarička generala navela da komandni štab i kontrolni centar nisu toliko neophodni jer gradnja neće moći brzo da se završi, projekat baze u kampu Lederneku je pokrenut.
Objekat je ipak izgrađen, ali nikad nije bio popunjen, a kamp Ledernek je predat Avganistancima, koji su ga potom napustili.
Objekat koji nije nikada korišćen koštao je 36 miliona dolara.
Profimedia
28 miliona za neprikladnu kamuflažu
Nove uniforme za avganistansku vojsku su naručene 2007. godine. Avganistanski ministar odbrane Vardak rekao je da želi retki kamuflažni patern "Spec4ce Forest" koji izrađuje kanadska kompanija "Hajperstelt".
Naručeno je 1,3 miliona setova, između 43 i 80 dolara po komadu, uprkos originalnim procenama od 25 do 30 dolara.
Uniforme nikad nisu testirane ili ocenjene na terenu, a zastupljene su svega 2,1 odsto u Avganistanu.
Sopko je rekao da je poreske obveznike koštalo dodatnih 28 miliona za kupovinu uniformi sa patentiranim paternom, a SIGAR je istakao da je drugačiji izbor "šara" na uniformama mogao vojsci da uštedi 72 miliona dolara u narednoj deceniji.
Borba protiv opijuma
SAD su trošile 1,5 miliona dnevno u programu suzbijanja trgovine drogom (od 2002. do 2018). Proizvodnja opijuma je u 2020. godini skočila za 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Proizvodnja je 2017. godine bila četiri puta veća nego 2002.
Već smo pisali kako nije bilo velikih namera da se proveravaju finansije i kuda novac zaista ide.
Metju Hoh je bio u centru ovih bizarnih priča kao kapetan u američkim marincima i bio je zvaničnik Ministarstva odbrane i Stejt departmenta, a 12 godina je proveo u vojsci SAD i tamošnjoj vladi fokusirajući se na pitanja Iraka i Avganistana.
– Živeo sam kao Skarfejs… Davao sam između 300.000 i 400.000 do čak pet miliona dolara nedeljno. Sve u kešu. Imao sam 50 miliona dolara u kešu. Najveća suma koju sam imao nadohvat ruke bilo je 24 miliona, u novčanicama od po 100 dolara, u sefovima u mojoj spavaćoj sobi. A nije bilo nikakve kontrole. Čim bismo ispratili novac iz sefa u Bagdadu, bilo je na meni kako ću dokumentovati trošenje novca i gde on završava. Nisu mi postavljeni nikakvi uslovi, ne šalim se. Nikakvih smernica niti zahteva za obezbeđivanje dokumentacije gde taj novac završava nije bilo – objašnjava bivši američki zvaničnik koji je i u Iraku imao manje-više isti zadatak.
AP photo
249 miliona za nezavršen put
Veliki broj donatora je finansirao obilaznicu oko Avganistana, a cena gradnje premašivala je milijarde tokom rata. Deo od 233 kilometra na severu zemlje, između gradova Kejsar i Laman, doveo je do toga da se 249 milona dolara preda u ruke izvođača radova, ali je samo 15 odsto puta završeno.
Od marta 2014. do septembra 2017. nije bilo radova na ovoj deonici, a i ono što je završeno do sada već je propalo.
85 miliona za hotel koji nikad nije otvoren
Plan je bio da se hotel i kompleks apartmana izgradi pored američke ambasade u Kabulu za šta je američka vlada izdvojila 85 miliona dolara u kreditima.
SIGAR je 2016. godine zaključio da novca nema, a da zgrade nikada nisu završene niti se u njima može boraviti. Izveštaj je zaključio da je izvođač radova davao nerealna obećanja kako bi osigurao kredite, a da ogranak američke vlade koji je trebalo da nadgleda projekat, nikada nije posetio mesto gradnje, kao i sama kompanija koja je bila zadužena za isto. Stejt department se branio da nisu oni rukovodili gradnjom već da su to bili "privatni poduhvati".
Fond koji trošio više na sebe nego na Avganistan
Pentagon je oformio Radnu grupu za poslovanje i stabilnost, proširenu sa Iraka na Avganistan, za šta je odvojeno 823 miliona dolara.
Od sume koje je radna grupa zaista potrošila (oko 675 miliona) 359 miliona je otišlo na "indirektne troškove i troškove podrške, ne direktno na projekte u Avganistanu", stoji u izveštaju SIGAR-a.
Profimedia
Analizom 89 ugovora radne grupe uočeno je da je sedam ugovora vredelo 35 miliona, a sklopljeni su sa firmama u kojima su radili nekadašnji zaposleni te iste radne grupe.
Fond je potrošio i oko 6 miliona za podršku industriji kašmira, 43 miliona na stanicu kompresovanog prirodnog gasa i 150 miliona na luksuzne vile za svoje osoblje.
Fiktivno zdravstvo
Izveštaj iz 2015. godine je pokazao da je američka agencija USAID finansirala zdravstvene ustanove u Avganistanu, ali da trećina od 510 projekata nikada nije postojala na prijavljenim lokacijama. Njih 13 nije uošte bilo u Avganistanu, a jedna je bila locirana na Mediteranu.
Ilustracija, Spanish Defence Ministry via AP
Prokockanih 19 milijardi
Izveštaj iz oktobra 2020. godine je pokazao zapanjujuću cenu rata, a Kongres je namenio oko 134 milijardi dolara od 2002. za obnovu Avganistana.
SIGAR je uspeo da pregleda skoro polovinu te sume, oko 63 milijarde, a zaključili su da je 19 milijardi bačeno, odnosno, zloupotrebljeno.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari