Talibani su se zarekli da će iskoreniti opijum iz Avganistana: Mogu li da ispune ovo obećanje

Uzgoj opijuma dugo je bio izvor prihoda za ruralne zajednice širom Avganistana, a trgovina ovom namirnicom posebno je procvetala tokom dvodecenijskog prisustva Sjedinjenih Američkih Država u Avganistanu.

Dok su talibani vladali, pre nego što su 2001. zbačeni sa vlasti, uzgoj maka je bio zabranjen, pa je proizvodnja opijuma svedena na minimum, ali se postavlja pitanje da li će i sada uspeti da upravljaju ovim poljem koje donosi državi najviše prihoda, koji je zemlji pred ekonomskim kolapsom više nego neophodan.

Samo dva dana od pada Kabula portparol talibana Zabihula Mudžahid obećao je da Avganistan pod talibanima neće biti narko-država.

- Avganistan neće biti mesto za ugzoj narkotika, pa bi međunarodna zajednica trebalo da nam pomogne da nađemo alternativno sredstvo za život za uzgajivače opijuma - izjavio je on.

Kako će talibani to da postignu još nije sasvim jasno.

Opijumska ekonomija

Avganistan je, prema procenama, u 2020. godini proizveo 85 odsto opijuma na svetu, navodi se u poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, dok je 2018. procenjeno da trgovina opijumum čini 11 odsto BDP-a ove zemlje.

AP photo

Nije jasno koliko su talibani profitirali - i koliko će tek zaraditi - od opijuma, a procene uveliko variraju.

- Jasno je da talibani dosta zarađuju od droge. Ali kao i kod mnogih drugih pobunjeničkih grupa, često postoji previše misterije koja se pripisuje trgovini drogom. Ono što rade kompetentni, čak i umereno kompetentni pobunjenici i, iskreno, kriminalne grupe, jeste da jednostavno oporezuju sve u toj oblasti, gde imaju dovoljan uticaj da mogu da sprovedu naplatu neformalnih poreza - objašnjava Vanda Felbab-Braun, viša saradnica Instituta Bukings.

Iako je nemoguće tačno odrediti koliko je proizvodnja opijuma profitabilna za talibane, u poslednje dve decenije procene su se kretale od desetina miliona do stotina miliona.

Na početku američke invazije 2001. britanske koalicione snage imale su zadatak da razviju sistem za borbu protiv narkotika, a oko 2004. uključile su se i SAD, zalažući se za agresivniji pristup. To je uključivalo prskanje useva iz vazduha, kampanju koja je trajala od 2005. do 2008. i koja je razbesnela neke zajednice u Avganistanu i narušila odnose između Kabula i Vašingtona.

Pre 2004. godine strategija SAD za iskorenjivanje droge okarakterisana je kao "nekoordinisani neefikasni pokušaj u koji je bilo potrebno uneti značajne izmene".

AP photo

Bez obzira na to, 2004. povećala se proizvodnja maka, zbog čega su neki zvaničnici pozvali na jaču kampanju iskorenjivanja. 

Operativni budžet američke Uprave za suzbijanje narkotika za Avganistan skočio je 2005. sa 3,7 miliona na 16,8 miliona dolara, da bi 2008. dostigao 40,6 miliona dolara, navodi se u zvaničnom izveštaju.

Bez obzira na to, specijalni predstavnik za Avganistan i Pakistan Ričard Holbruk izjavio je 2009. da je američki program iskorenjivanja "najmanje efikasan program ikada".

Iste godine, pod Obaminom administracijom, SAD su počele manje da se trude da iskorene uzgoj maka. Ipak, navodno su se posvetili traženju "alternativnog sredstva za život" - programu kojim su guverneri u određenim provincijama ohrabrivali farmere da uzgajaju druge useve, poput šafrana.

Međutim, 2017. američka vojska se vratila programu iskorenjivanja, pokrenuvši operaciju "Gvozdena oluja", misiju koja je koristila bombardere B-52, lovce F-22 i druge precizne ratne avione za napad na mrežu laboratorija za lekove za koje su SAD tvrdile da godišnje daju 200 miliona dolara talibanima. Misija je bila neuspešna, a stručnjaci su zaključili da su uglavnom ciljani prazni objekti u vlasništvu lokalnih trgovaca, a da su za sve životima platili nedužni civili.

AP photo

- Droga je oduvek imala posebno snažan politički odjek u SAD i često se smatrala vrstom najopasnije, smrtonosne, ilegalne ekonomije. Da li je to tačno zasebno je pitanje - rekla je Felbab-Braun.

U međuvremenu, napori SAD za iskorenjivanje maka i zabrane najviše su pogodili siromašne poljoprivrednike i bacili lokalno stanovništvo u ruke talibana, zaključila je ona.

Talibanski poreski sistem

Dejvid Manfild, koji je proučavao avganistansku ekonomiju droge više od 20 godina, kaže da je jedno od suštinskih pitanja koje je dovelo do "pogrešnih statistika" ideja da talibani upravljaju poreskim sistemom zasnovanim na ceni i vrednosti. Međunarodna zajednica je ubeđena da talibani uzimaju 10 odsto prihoda od droge, ali u praksi je to veoma teško izvesti, objašnjava on.

- Ne vidim logiku u tome da ljudi koji nisu pismeni upravljaju poreskim sistemom zasnovanim na ceni ili porezu na dodatnu vrednost - istakao je on. 

Mansfild je rekao da se profitne marže na kilogram heroina kreću od 80 do 120 dolara po kilogramu i oko 30 do 50 dolara za kilogram metamfetamina. Ako biste počeli da namećete 10 odsto poreza na konačnu izvoznu cenu - oko 1.800 dolara po kilogramu za heroin u osnovnom obliku - s obzirom na sve ostale troškove, većina bi prestala sa poslovanjem, objasnio je Mansfild.

AP photo

- Kada su ljudi raspoređivali ove brojke i govorili 10 odsto bruto, nikada nisu uzimali u obzir troškove proizvodnje niti da li je to bilo ekonomski izvodljivo. A nije - kaže on.

Poslednja stvar koju želite da učinite ako hoćete da ostvarite prihod od robe jeste da prekinete lanac vrednosti, u tom trenutku proizvodnja postaje neprofitabilna i ne ostaje ništa za oporezivanje, dodao je Mansfild.

- Dakle, ove brojke nemaju smisla administrativno ili ekonomski - zaključio je on.

Scenario iz 2000. malo je verovatan

Prošle godine avganistanski poljoprivrednici uzgajali su mak na oko 224.000 hektara, na površini većoj za 37 odsto nego 2019, smanjujući količinu drugih opijata koji se uzgajaju na ovom zemljištu.

Procenjuje se da uzgoj maka obezbeđuje „590.000 radnih mesta ekvivalentnih punom radnom vremenu, više od broja ljudi zaposlenih u avganistanskim nacionalnim odbrambenim i bezbednosnim snagama“.

Iako se talibani dobrim delom finansiranju od prodaje opijata, Mansfild kaže da zarađuju daleko manje od droge nego od legalnih dobara. On ukazuje na nedavno istraživanje sprovedeno u južnoj provinciji Nimruz, koja se graniči s Iranom, a koje je pokazalo da su talibani prikupili 5,1 miliona dolara od droge, u poređenju sa 40,9 miliona dolara od goriva i tranzitne robe.

AP photo

Avganistanski farmeri generacijama uzgajaju opijum i kanabis. Kao i u drugim planinskim zemljama, i ovde je klima pogodna za rast maka, a opijum se u Avganistanu koristio i u medicini, kaže Džonatan Gudhend, profesor na studijama sukoba i razvoja na Univerzitetu u Londonu.

Brojne invazije zemlje podstakle su uzgajanje i proizvodnju, kaže on. Sve je počelo sovjetskom okupacijom 1980-ih, kada su veliki prilivi finansijske i vojne pomoći režimu i mudžahedinima iz SSSR i SAD obezbedili „početni kapital" za povećanje proizvodnje, obradu i prodaju, navodi se u Gudhendovom izveštaju iz 2008.

Kada se SSSR raspao i kada je došlo do uspona talibana, koji su zauzeli Kabul 1996, opijum je postao "defakto legalna roba", ističe Gudman.

Ipak, talibani su 2000. zabranili njegovu proizvodnju i praktično smanjili količinu useva za 90 odsto u roku od godinu dana, čime su svetske zalihe smanjene za 65 odsto. 

Tadašnji lider talibana, mula Muhamed Omar, rekao je da je uzgoj opijuma "neislamski", upozoravajući u julu 2000. da će svi koji zasade mak biti strogo kažnjeni. Zemlja je tada upala u krizu nezaposlenosti, a farmeri su se gušili u dugovima. Zabrana proizvodnje maka ukinuta je 2001. godine, kada su vojnici SAD došli u zemlju i kada su talibani proterani iz nje.

Od tada je proizvodnja maka naglo skočila, a rekord je dostignut 2017, kada je proizvedeno 9.900 tona, koje su u to vreme procenjene na 1,4 milijarde dolara, što je iznosilo oko sedam odsto ukupnog BDP-a zemlje.

AP photo

Sada stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će talibani uraditi isto što i 2000, bez obzira na to što su to najavili.

Talibani imaju na umu još jedan faktor: porast proizvodnje sintetičkih opioida. Ako izvoz heroina iz Avganistanu opadne kao 2001. godine, velika je verovatnoća da bi sintetički opioidi, poput fentanila - uglavnom iz Kine i Indije - brzo preplavili tržišta u Evropi, Africi i Kanadi, zamenjujući avganistanski opijum i heroin i potencijalno ga zauvek odstranjujući sa tržišta.

- Realnost je da oni to jednostavno ne mogu da učine, jer im ekonomija tone - smatra Felbab-Braun, dodajući da bi prisilna zabrana mogla da izazove nasilje.

Ona je podsetila i da samo iz redova vojnika i policije avganistanskih snaga trenutno ima 100.000 do 150.000 nezaposlenih, kojima bi proizvodnja maka mogla da pruži neki izvor ekonomske stabilnosti.

- Ako biste im to oduzeli, dobili biste 150.000 neprijatelja koji nemaju šta da jedu - zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi