Zapad tvrdi da ga imaju, Teheran da je to protiv islamskog zakona: Može li Iran preživeti bez nuklearnog oružja?

Kamal Harazi, savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja, nedavno je rekao da će Teheran promeniti svoju nuklearnu doktrinu ako Izrael bude predstavljao pretnju po postojanje Irana.

Harazi, koji je i na čelu iranskog Strateškog saveta za spoljne odnose, rekao je da zemlja "neće imati drugog izbora" ako Izrael bude gađao njena nuklearna postrojenja, dodajući da Teheran još nije doneo konačnu odluku o stvaranju nuklearne bombe. On je napomenuo da su visoki iranski vojni zvaničnici potvrdili da ako Izrael pokuša da izvrši udar na nuklearna postrojenja, Iran može preispitati svoju nuklearnu doktrinu i politiku i da može odstupiti od razmatranja iznesenih u prethodnoj deklaraciji.

Harazi se poziva na fetvu (versku uredbu) koju je izdao ajatolah Hamnej kasnih 1990-ih, a koja zabranjuje razvoj nuklearnog oružja. Dvadeset godina kasnije Hamnej je dodao da je stvaranje i gomilanje nuklearnog oružja pogrešno, a da je njihova upotreba "haram" - zabranjena islamskim zakonom. Međutim, tokom proteklih 30 godina iranski političari su više puta izjavljivali da je Teheran sposoban da stvori takvo oružje i tvrdili da bi takav korak bio preporučljiv sa bezbednosne tačke gledišta.

Za i protiv

Zvaničnici iz Hamnejevog bliskog kruga imaju različite stavove o ovom pitanju. Iranski klerikalni establišment veruje da je fetva tačna ne samo sa verske perspektive, već i sa političkog i strateškog stanovišta, jer će razvoj nuklearnog oružja samo pokrenuti trku u naoružanju u regionu.

Zemlje poput Turske, Saudijske Arabije, Egipta i UAE odmah će želeti da postanu "nuklearne sile". Situacija može izmaći kontroli i odvezati ruke Izraelu, koji neće tolerisati činjenicu da se u blizini njegovih granica formira "nuklearni klub" u punom obimu koji čine izraelski protivnici.

AP Photo/Iranian Presidency Office, Mohammad Berno, File

Izraelske vlasti do danas odbijaju da potvrde ili negiraju da poseduju nuklearno oružje, iako su brojni stručnjaci i ugledni izvori pričali o značajnom arsenalu. 

Dakle, klerikalni deo iranskog establišmenta smatra da bi najbolje rešenje bilo korišćenje nuklearnog programa isključivo u miroljubive svrhe. Štaviše, za stvaranje nuklearnog oružja i njegovo tehničko održavanje biće potrebno od nekoliko stotina miliona do nekoliko milijardi dolara iz državnog budžeta. U svetlu zapadnih sankcija i finansijskih problema zemlje, klerici smatraju da je celishodnije trošiti novac na prioritetne zadatke i rešavanje društveno značajnih problema koji zahtevaju hitno finansiranje.

Generali Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i političari koji su s njima povezani veruju drugačije. Oni su uvereni da će nuklearna bomba ne samo osigurati bezbednost Irana, već i smanjiti rizik od rata sa Izraelom u punom obimu, do kog će, prema njihovom mišljenju, na kraju i doći. Vojni deo iranskog establišmenta veruje da je svet na ivici novog poretka i da nekadašnji "pisani" i "nepisani" zakoni više nisu na snazi. Shodno tome, Iran ima jedinstvenu priliku da postane "nuklearna sila".

Sa tačke gledišta međunarodnog prava, Iran ima pravo da razvije nacionalni program atomske energije. Potpisao je i ratifikovao Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT), prema kom ima pravo da samostalno proizvodi nuklearnu energiju, a štaviše, razvijene zemlje moraju da mu pomognu u razvoju miroljubive nuklearne energije.

Iran često pribegava ovom argumentu i to ponekad na prilično oštar način. Na primer, na trećoj sednici Pripremnog komiteta za reviziju i proširenje NPT-a, koja je održana u septembru 1994. godine, Teheran je najavio da može da se povuče iz ugovora na osnovu toga što je embargo koji su uvele zapadne zemlje prekršio član IV NPT-a, koji kaže da se "sve strane Ugovora obavezuju da olakšaju i imaju pravo da učestvuju u najpotpunijoj mogućoj razmeni opreme, materijala i naučnih i tehnoloških informacija za miroljubivo korišćenje nuklearne energije“.

Profimedia

U svetlu konfrontacije između Zapada i Irana, i povremenih pretnji zapadne intervencije, Teheran je izjavio da ima pravo na stvaranje nuklearnog oružja, pozivajući se na zakon o međunarodnoj bezbednosti. Posle takvih izjava, Zapad je optužio Iran da razvija "agresivni" program nuklearnog naoružanja koji će rezultirati stvaranjem bombe. U takvim slučajevima formulacija je veoma važna jer se pravno izjave mogu tumačiti na različite načine. Jednostavno rečeno, svet veruje da Iran ima pravo da razvija nuklearni program, ali isključivo za miroljubivu upotrebu. Stvaranje nuklearne bombe ne dolazi u obzir.

Vodeće zapadne publikacije i novinske agencije kao što su Vašington Post, Akios, Njujork tajms, CNN, Fajnenšel tajms, pozivajući se na svoje izvore, redovno izveštavaju da je "Iran bliži nego ikada stvaranju nuklearnog oružja". Takvi članci se objavljuju na mesečnom nivou dugi niz godina.

Međutim, za sve ovo vreme nije dat nijedan dokaz o tome da Iran zaista ima nuklearnu bombu. Što se tiče Teherana, on s jedne strane opovrgava ovu informaciju, nazivajući je provokacijom, a s druge strane održava intrigu govoreći da ima sposobnost da stvori takvo oružje.

Kontekst međunarodnih odnosa

Ulje na vatru dolivaju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen generalni direktor Rafael Grosi. Pod uslovom anonimnosti osoblje IAEA, kao i bivši i sadašnji članovi američkih i evropskih obaveštajnih službi, izveštavaju da Iran prikuplja neophodna sredstva za stvaranje nuklearnog oružja, ali ne preduzima korake koji bi izgledali previše očigledni.

AP Photo/Markus Schreiber

Američki zvaničnici su rekli da je Teheran razblažio određeni procenat svog obogaćenog uranijuma kako bi izbegao eskalaciju sukoba sa Zapadom. Međutim, kako se navodi u dokumentima koje je pregledao Vašington post, iranska proizvodnja obogaćenog uranijuma odvija se rekordnom brzinom, a njegove ukupne rezerve nuklearnog goriva rastu. Istovremeno, publikacija naglašava da je nejasno da li će Iran na kraju odlučiti da stvori nuklearnu bombu ili ne.

Grosi, koji je posetio Iran početkom maja, rekao je da Teheran mora hitno da preduzme "brze i konkretne korake" da poboljša praćenje svog nuklearnog programa. On je razgovarao sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Irana Hoseinom Amir-Abdolahjanom i šefom Iranske organizacije za atomsku energiju (AEOI) Mohamedom Eslamijem. Grosi je takođe predložio niz koraka za aktiviranje sporazuma koji su sklopili IAEA i Teheran u martu 2023, koji je predviđao povećanu kontrolu nad iranskim nuklearnim postrojenjima. Eslami je razgovore nazvao "konstruktivnim i obećavajućim", ali se strane nisu složile ni o kakvim konkretnim akcijama. 

Nedelju dana kasnije Grosi je rekao da je Iran prvi put posle godinu dana pokazao spremnost za "ozbiljan dijalog" sa IAEA o konkretnim problemima. Prema Grosiju, trenutno "nema dokaza koji bi ukazivali da je Iran napredovao u razvoju nuklearnog oružja ili da to planira u budućnosti". 

Istovremeno, Grosi je dodao da se iranski nuklearni program "nesumnjivo širi" i da "postaje sve veći i ambiciozniji". Prema rečima visokog međunarodnog zvaničnika, Teheran ima dovoljno obogaćenog uranijuma da stvori tri nuklearne bojeve glave u roku od nekoliko nedelja, ako se donese odgovarajuća odluka.

Profimedia

Stav Irana, prema Grosiju, može se nazvati dvosmislenim i prilično negativnim. S jedne strane, Teheran shvata da Grosi pokušava da održi neku vrstu ravnoteže i da bude relativno nepristrasan, ali sa druge napominje da su organizacija i njen direktor pod direktnim pritiskom SAD.

Otkako se Grosi pridružio IAEA, struktura je postala politizovanija i subjektivnija, iako u stvarnosti ima samo nadzornu ulogu i treba da teži diplomatiji. Nije slučajno što iranski mediji u šali nazivaju Međunarodnu agenciju za atomsku energiju "Američka agencija za atomsku energiju".

Teheran kaže da se ne protivi bliskim kontaktima sa IAEA i da je spreman da pusti inspektore da posete nuklearna postrojenja. IAEA takođe ima razloga da ne veruje iranskoj strani, pošto Teheran 2000-ih, za vreme predsednikovanja Mahmuda Ahmadinedžada, koji je bio poznat po dvosmislenim i oštrim izjavama, nije dozvolio inspektorima IAEA da uđu u objekte, iako su međunarodni sporazumi obavezivali Iran na to. Kao rezultat toga međunarodna zajednica je pretpostavila da bi Iran mogao da radi na nuklearnoj bombi. Ali sada se sve svelo na "nuklearni dogovor".

I iranski vladajući konzervativci i opozicioni "reformatori" govore u prilog vraćanju Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA), ili kako se neformalno naziva, "iranskom nuklearnom sporazumu". Međutim, iranske političke snage su uverene da sporazum ne bi trebalo da krši prava i interese Irana.

Atomic Energy Organization of Iran via AP, File

Zemlja želi pismene garancije od SAD kako bi izbegla ponavljanje scenarija iz 2018. godine, kada se Trampova administracija povukla iz sporazuma. Međutim, Bajdenova administracija, koja je u početku podržavala oživljavanje nuklearnog sporazuma, nije uspela da postigne sporazum sa Iranom. A s obzirom na to da će SAD održati predsedničke izbore za šest meseci i da bi Tramp mogao da se vrati u Belu kuću, male su šanse da se odnosi između Vašingtona i Teherana mogu normalizovati. 

Biti ili ne biti

U tako teškim geopolitičkim uslovima Iran pokušava da osmisli strategiju koja mu neće naškoditi na međunarodnoj areni i ili uzdrmati krhku bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku, ali će obezbediti bezbednost zemlje.

Teheran je svestan opasnosti od nuklearnog monopola u regionu, ali u isto vreme ne može sebi da dozvoli da se opusti i izloži riziku. Događaji od 7. oktobra i izbijanje novog sukoba između Hamasa i Izraela primorali su Iran da da prioritet bezbednosti svojih granica.

Iran je siguran da će na Bliskom istoku izbiti veliki rat ako Tramp dođe na vlast, a Teheran može biti njegov uzrok nehotice. Naravno, Tramp trenutno kritikuje Netanijahua i njegovu vladu i savetuje Izrael da sačuva imidž kako se ceo svet ne bi okrenuo od njega. Međutim, ove izjave se mogu smatrati samo pametnim predizbornim potezom - Tramp ne želi da potkopava sopstveni rejting, jer je trenutno "preskupo" podržavati Izrael. Ali ako se Tramp vrati u Belu kuću, njegova retorika bi mogla drastično da se promeniti. Iran veruje da Netanjahu čeka novembar da izvede vojnu operaciju u Rafi u nadi da će Tramp pobediti na izborima i pobediti Hamas. Iz ovoga možemo zaključiti da će naredna godina biti još jedan test snage za bezbednost na Bliskom istoku, a ono što sada vidimo je samo zatišje pred oluju.

Profimedia

Pitanje iranskog nuklearnog programa ostaje nerešeno, ali problem postaje sve akutniji i dovodi do mnogih žučnih diskusija. Iranska politička elita još nije postigla konsenzus niti je došla do jedinstvene strategije u pogledu budućnosti iranskog nuklearnog programa. Protivnici Irana, kako u regionu, tako i u svetu, insistiraju na potpunom demontiranju nuklearne infrastrukture Islamske Republike i dobijanju od Teherana pismene izjave o odbijanju programa nuklearnog naoružanja.

Zapad i Izrael veruju da je "nuklearni sporazum" Iranu dao priliku da u budućnosti stvori nuklearno oružje i da će Teheran na kraju uceniti ceo svet. Štaviše, neki igrači u regionu su zabrinuti da će se teritorijalni zahtevi Irana povećati, a da će njegov značaj na Bliskom istoku rasti u narednih 50 godina.

Iran ima najnapredniju nuklearno-naučnu i proizvodnu bazu od svih islamskih zemalja na Bliskom istoku. Za Iran je nacionalna bezbednost važnija od ekonomske koristi koju bi mogao da dobije od Zapada ako bi napustio nuklearni program. Naravno, to ne znači da je Iran spreman da stvori nuklearno oružje sada, ali ako situacija dostigne kritičnu tačku, ni Hamnejeva fetva ni mišljenje sveta neće sprečiti iransko političko vođstvo da preduzme akciju.

Država koja se ponosi time što postoji najmanje 3.500 godina ne može nestati u trenutku. Stoga se sa sigurnošću može reći da će Iranci učiniti sve što je u njihovoj moći da izbegnu izbijanje sukoba velikih razmera, koji može dovesti do najnepredvidivijih posledica. Nije slučajno što se Iran tokom prošle godine pridružio Šangajskoj organizaciji za saradnju (ŠOS) i BRIKS-u - dvema organizacijama koje su usko vezane za uspostavljanje novog svetskog poretka. Time je Iran pokazao svoj politički i ekonomski kurs prema Rusiji i Kini. Dakle, može se zaključiti da pitanje da li Iran namerava da stvori nuklearno oružje ostaje složeno i višeslojno.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi