Naš, Popke... Bio u prvoj klupi tokom masakra, a ovako mu je uzvratio "Ribnikar"
Đak generacije Vladimir Popević, teško ranjeni učenik 8/2
Vladimir Popević, dečak iz prve klupe 8/2 svima znan kao Popke, proglašen je za đaka generacije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Ovaj dečak bio je u prvoj klupi kada je 3. maja 2023. na čas istorije upao njegov drug Kosta K. i zapucao. U krvavom piru, tog jutra, ubijeno je devet učenika i čuvar, a Popević je pogođen sa više metaka i zadobio je povrede grudnog koša, vrata i dva kičmena pršljena i sada je na lečenju u Americi.
Printscreen/os-ribnikar.edu.rs
Na školskoj stranici o Popketu je pisao njegov drug Marko...
Pročitajte još:
- Učenik OŠ "Vladislav Ribnikar", na lečenju u Americi. Borac za život, za znanje, za drugarstvo, a svima nama nada, uteha i smisao. Popke - nadareni pisac, istoričar, mislilac, razvijenog kritičkog duha i naučen moralnim vrednostima, zreli mali-veliki čovek svoju biografiju bi lepše napisao sam, da može… Da može, Popke bi do sada osvojio sva republička takmičenja iz istorije zajedno sa svojom nastavnicom Tanjom, da je imao priliku… Oduzeta mu je.
- Večiti radoznali dečak, dobar drug, vredan i pošten, osvojio je kao takav srca svojih osećajnih, zrelih, mudrih drugara koji su ga složno izabrali da predstavlja njihovo odeljenje. Jer svi znaju ko je Popke, šta sve zna, koliko može i ume…
- Sećaju se drugari kako je sve bilo na početku, kada su se upoznali u prvom razredu. Na dan prijema prvaka došli smo svi u školu "Vladislav Ribnikar". Tada smo još bili uplašeni i zbunjeni. Onda je jednog trenutka učiteljica Budimka Dimitrijević počela da proziva imena. Tada smo saznali ko će, pored naših roditelja, biti uz nas naredne četiri godine.
Otac pulmolog, majka oftamolog
Učenik generacije je sin priznatog pulmologa Spasoja Popevića i lekarke oftamologa Ljubice Popević. Pre nego što je poslat na lečenje u Čikago, gde je imao operaciju, u Srbiji mu je urađena traheotomija, prodisao je, počeo je da pokreće levu ruku.
- Kada smo krenuli u školu, vrlo brzo smo upoznali puno novih drugova. Zbog njih u školi nikada nije bilo dosadno, čak ni na časovima. Svaki dan je bila neka uzbudljiva igra. Voleli smo razne stari, igre, ubrzo smo se sprijateljili i postali najbolji drugari. Igrali smo se u parkovima, zajedno trenirali fudbal… Vlada je mnogo čitao i znam da je u tome uživao.
- Nikada nećemo zaboraviti sve zabavne rekreativne nastave, zimovanja i izlete sa učiteljicom. Obišli smo mnogo lepih krajeva po Srbiji zajedno sa drugovima. Osim što smo naučili nešto, puno smo se i družili. To su bili najlepših trenuci naših zajedničkih života.
Časovi u bolesničkoj postelji
O Vladimiru Popeviću pisao je i nastavnik istorije, koji mu je predavao u osmom razredu.
- Vladu, bar za sada, nisam imao priliku lično da upoznam. Naš prvi kontakt bio je na početku školske godine. Tada sam prvi put preko kamere video dečaka, đaka, koji je bio spreman da stiče nova znanja ne iz školske klupe već iz bolničkog kreveta. Nikada neću zabraviti taj prvi trenutak i svoju zabrinutost da li ću biti u stanju da čas održim na pravi način.
- Međutim, moju brigu ubrzo je otklonio Vlada, svojim odlučnim, direktnim i zrelim nastupom. Već nakon par minuta razgovora, imao sam utisak da više ne držim predavanje đaku već da razgovaram sa čovekom koji se ozbiljno razume u istoriju. I to se nastavilo. Često su predavanja prekidana našim dijalozima o raznim istorijskim temama.
- Vlada je jedan od onih đaka koji nastavnika motivišu, čine ga srećnim i daju mu snagu za posao kojim se bavi. Njegova ljubav prema istoriji rezultirala je činjenicom da sam se nakon svakog održanog časa sa njim osećao kao bolji čovek. Vladina odlučnost u borbi za zdravlje ali i sticanje novih znanja može biti samo inspiracija svima nama.
- Početkom petog razreda, Vlada i ja smo bili zajedno u grupi, stalno smo bili zajedno, kaže Marko. Konačno smo dobili istoriju koju je Vlada obožavao. Dosta je stvari već znao jer ga je istorija veoma zanimala i pojašnjavao je i meni i drugima kad god je trebalo. Osim istorije, sećam se fudbala – najvažnije sporedne stvari. Vlada je uvek bio golman, odličan golman i svi smo uvek hteli da bude u našem timu. Čuvar mreže, čuvar naših leđa, čuvar ekipe… Uvek smo mogli da se oslonimo na njega.
- U šestom smo krenuli na Robotiku. Bili smo tim, bili smo među prvima, radoznali, spremni za napredovanje i zajedničke uspehe. U sedmom smo sedeli zajedno, na većini časova… Dok nas ne razdvoje zbog pričanja. U sedmom je Vlada počeo ozbiljno da se bavi istorijom i krenuo je na takmičenja. Posvećen, vredan, uz mnogo truda i rada stigao je do republičkog takmičenja… Na koje nije stigao da ode… Oduzeto mu je…
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari