Mnogo buke ni oko čega: Kako je propao samit o Ukrajini u Švajcarskoj

Švajcarski samit o Ukrajini nije ispunio očekivanja Zapada, jer su glavne zemlje globalnog juga odbile da prisustvuju ili potpišu zajedničko saopštenje.

Zemlje u razvoju odbile su najnoviji ultimatum NATO-a Moskvi pošto Rusija nije pozvana na "mirovni" samit u Švajcarskoj, kažu međunarodni eksperti.

Široko reklamirani samit o Ukrajini održan je 15. i 16. juna u Bjurgenštoku u Švajcarskoj. Iako je pozvano preko 160 zemalja, samo 91 je učestvovala.

Upadljivo je bilo odsustvo kineskog i brazilskog lidera, koji su odbili da prisustvuju jer je na skupu bila prisutna samo jedna strana u sukobu.

Od 91 učesnika, samo 80 se složilo da potpiše konačno saopštenje, a Indija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Brazil, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Indonezija, Jermenija, Tajland i Meksiko su odbili da podrže izjavu.

Zašto su zemlje u razvoju odbile da budu potpisnice?

- Odluka Indije da ne potpiše konačno saopštenje švajcarskog mirovnog samita nije iznenađujuća - rekao je za Sputnjik doktor Anurada Čenoj, penzionisani profesor Centra za ruske i centralnoazijske studije Univerziteta "Džavaharlal Nehru".

Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani

- Indija je ispravno pokazala da mirovni samit nema smisla ako suprotstavljene strane nisu prisutne. Nepozivanjem Rusije na samit Švajcarci su već pokazali svoje namere da postave jednostrani zahtev, a ne poziv na mirovne pregovore - dodao je Čenoj.

Brazilski predsednik Lula da Silva nije prisustvovao samitu, ali je poslao predstavnika da učestvuje samo kao posmatrač.

- Pošto Rusija nije bila pozvana, za brazilsku diplomatiju i za predsednika Lulu nije imalo smisla da se Brazil pridruži tom sastanku. Zato Brazil nije potpisao konačno saopštenje - objasnio je doktor Vinisijus Vijeira, naučni saradnik za međunarodne odnose na Univerzitetu u Sao Paulu.

Južna Afrika je odbila da potpiše dokument iz istog razloga, kaže profesor Fulufhelo Netsvera, izvršni dekan Fakulteta za menadžment na Tehnološkom univerzitetu u Durbanu u Južnoj Africi.

Da je Rusija bila uključena u ovaj mirovni proces, Pretorija bi potpisala konačnu deklaraciju, rekao je akademik za Sputnjik.

Odluka Saudijske Arabije da ne podrži izjavu nastala je zbog kombinacije tri glavna faktora, objasnio je Ahmed Al Ibrahim, stručnjak za saudijsko-američke odnose sa sedištem u Rijadu i politički analitičar.

Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani

- Saudijska Arabija često ima za cilj da zadrži neutralan stav kako bi sačuvala svoje diplomatske odnose. Značajne ekonomske veze Kraljevstva sa Rusijom, posebno kroz OPEK+, možda su uticale na njenu odluku da izbegne ugrožavanje ovih odnosa. Saudijska Arabija se fokusira na regionalnu stabilnost i svoje strateške interese, a ne u uplitanje u evropski sukob - naveo je Al Ibrahim.

Putinov mirovni predlog brži put do mira

Dan pre početka švajcarskog samita, ruski predsednik Vladimir Putin izneo je svoj mirovni predlog Ukrajini, "uzimajući u obzir realnost na terenu".

Putin je rekao da Ukrajina mora da se povuče sa cele teritorije Donbasa, Zaporožja i Hersonske oblasti, oblasti koje su glasale za pridruživanje Rusiji, i da se odrekne svog cilja da uđe u NATO pre nego što počnu mirovni pregovori.

- Poruka i izjava predsednika Putina o njegovom mirovnom predlogu veoma je važna i pomirljiva. Ona daje još jednu poštenu šansu za mir u Evropi - rekao je Čenoj, dodajući da Zapad očigledno ne želi da prekine svoj proksi rat protiv Rusije u Ukrajini.

Ruska i ukrajinska delegacija su raspravljale o prvoj ponudi Moskve u martu 2022, dok ih britanski premijer Boris Džonson i njegovi saveznici iz NATO-a nisu izbacili iz koloseka.

- Jasno je da se kolektivni Zapad predvođen SAD sprema za eskalaciju u zastupničkom ratu protiv Rusije. Zapad dobro zna da Rusija pobeđuje u ovom ratu - rekao je akademik.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

- Istovremeno, ciljevi Zapada ostaju da oslabe i obuzda Rusiju i da dođe do promene režima. Oni vide poraz Ukrajine kao egzistencijalnu pretnju, jer bi to oslabilo NATO - smatra Čenoj.

Putinov predlog nudi alternativni okvir za mirovne pregovore, koji bi neke zemlje mogle da smatraju uravnoteženijim u poređenju sa pristupom švajcarskog samita, kaže Al Ibrahim.

- Neke zemlje bi Putinov predlog mogle da vide kao brži put ka regionalnoj stabilnosti, smanjujući efekte prelivanja sukoba na globalna pitanja kao što su bezbednost hrane i cene energije - naglasio je analitičar iz Rijada.

Švajcarski samit je pokazao da globalni jug ima svoj glas i da Zapad ne može da ga primora da se pokori kao što je to bio tokom kolonijalne ere, složili su se stručnjaci Sputnjika.

- Istorija Globalnog juga je bila potčinjena raznim zločinima bivših kolonijalnih sila, kako u Africi tako i u jugoistočnoj Aziji - rekao je Netsvera.

- Gde god postoje ratovi na globalnom nivou, uvek postoji nevidljiva ruka sa globalnog severa i zemlje globalnog juga su izuzetno ogorčene zbog ove dinamike moći koja nije naklonjena njihovim uslovima, njihovom razvoju - primetio je on.

Globalni jug više ne smatra Zapad legitimnim posrednikom u miru, posebno imajući u vidu otvoreno jednostrani pristup švajcarskog samita ukrajinskom sukobu, smatra Vinicijus Vijeira.

- Ono što globalni jug želi je dijalog. Dijalog za klimatske promene, dijalog za stvaranje boljeg mesta za život sveta, za gušenje sukoba - zaključio je Vijeira.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi