Tragični kraj Jurija Aleksejeviča Gagarina: Život i smrt prvog čoveka u svemiru (FOTO/VIDEO)
Na dan njegove smrti, svet je izgubio ne samo velikog kosmonauta već i simbol ljudske težnje za znanjem i istraživanjem
Na današnji dan, svet se priseća jednog od najvećih heroja ljudske istorije - Jurija Aleksejeviča Gagarina. Čovek čiji je let u svemir 12. aprila 1961. godine zauvek promenio tok čovečanstva, postavši prvi čovek koji je obleteo Zemlju i otvorio vrata nove ere istraživanja, ostavio je iza sebe legat koji nadahnjuje generacije.
Rođen 9. marta 1934. godine u selu Kljušino, Gagarin je od rane mladosti pokazivao interesovanje za letenje, što ga je vodilo do Sovjetskog vazduhoplovstva i konačno odabira za prvi ljudski let u svemir.
Njegov 108-minutni let u "Vostoku 1" bio je pun izazova i neizvesnosti, ali je Gagarinova hrabrost i povik "Poehali!" ("Hajdemo!") postao simbol neustrašivosti. Iz svemira, opisivao je Zemlju kao plavu loptu sa belim oblacima, pružajući prve direktno zabeležene utiske o našoj planeti iz orbite.
Pročitajte još:
AP Photo/File
Nakon povratka, Gagarin je postao svetska zvezda i heroj, nastavivši da radi u svemirskom programu i deli svoju strast prema istraživanju.
AP Photo/Brian Calvert, File
Kobni 27. mart
Međutim, na današnji dan 27. marta 1968. godine, svet je stao u trenutku kada je objavljeno da je Gagarin, zajedno sa svojim instruktorom Vladimirom Serjoginom, poginuo u tragičnoj avionskoj nesreći u MiG-15UTI tokom rutinskog leta blizu Kiržača.
Detalji nesreće bili su obavijeni misterijom, s teorijama koje su varirale od turbulencije izazvane drugim avionom do tehnoloških kvarova.
Tog 27. marta 1968. godine vreme je bilo oblačno i tmurno. Gagarin je vežbao let na lovcu MiG-15UTI zajedno sa svojim učiteljem Vladimirom Serjoginom, iskusnim pilotom koji je u Drugom svetskom ratu nagrađen Medaljom heroja Sovjetskog Saveza. Pukovnik Serjogin je proveravao tehniku Gagarinovog leta pre nego što ga je pustio da leti u novom avionu MiG-17.
U 10.19 su Gagarin i Serjogin poleteli s vojnog aerodroma "Čkalovski" u Podmoskovlju. Planirali su da lete najmanje pola sata, ali je Gagarin već u 10.32 saopštio kontroli leta na zemlji da se vraćaju u bazu. Ubrzo nakon toga veza sa avionom je prekinuta. Kada je avion nestao s radara, vlasti su poslale u poteru avione i helikoptere. Četiri sata kasnije pronađeni su delovi Gagarinovog aviona nedaleko od grada Kiržača.
Gagarinovo telo, međutim, nije pronađeno, tako da je povodom njegove smrti pokrenuta istraga.
Rezultati istrage su zvanično objavljeni tek 2011. godine, povodom 50-godišnjice Gagarinovog leta u svemir.
- Najverovatnije je uzrok katastrofe bio oštar manevar s ciljem da se izbegne sudar sa vazdušnim balonom za proučavanje atmosfere. Tako je avion ušao u kritični režim leta, a zatim u spiralu - rekao je tada Aleksandar Stepanov, predstavnik Predsedničkog arhiva.
AP Photo/File
Prema toj verziji, Gagarinova smrt je nesrećan slučaj. Veliki balon se iznenada pojavio na Gagarinovoj putanji, a piloti su u očajničkom pokušaju da ga izbegnu slučajno izazvali nekontrolisano poniranje aviona (avion je imao dodatno opterećenje u vidu dva rezervoara s gorivom, zbog čega je leteo sporije), a ometajući faktor bili su i gusti oblaci. Zvanična verzija mnogima nije bila po volji, tako da su se pojavile i druge teorije.
Prema jednoj, pretpostavlja se da je Serjogin imao srčani udar.
- Možda je jednostavno pao na jednu upravljačku polugu, što je izazvalo fatalne posledice - kazao je sovjetski kosmonaut Vitalij Žolobov.
Pilot Igor Kuznjecov, koji je učestvovao u istrazi Gagarinove smrti, smatra da su piloti izgubili život zbog neočekivane dehermetizacije kabine. Pojedinci smatraju da su piloti počeli da gube pritisak i visinu na 4.000 metara, pre nego što su izgubili kontakt sa bazom i kontrolu nad avionom.
U svojim memoarima inženjer Valentin Kozirev piše kako mu je jedan forenzičar ispričao da se motor na avionu pokvario i izazvao poniranje, a piloti su pokušavali da ga vrate u normalan položaj, ali uzalud.
Postoje čak i navodi da je Gagarin bio pijan ili da ga je Kremlj eliminisao zbog njegove velike popularnosti.
Međutim, nijedna od ovih teorija nije dokazana. Očigledno je da su Gagarin i Serjogin poginuli u tragičnim okolnostima zbog tehničkih poteškoća, loših vremenskih uslova i, možda, ljudskog faktora.
Na dan njihove smrti, svet je izgubio ne samo velikog kosmonauta već i simbol ljudske težnje za znanjem i istraživanjem. Gagarin i Serjogin sahranjeni su jedan pored drugog u zidu Kremlja, ostavljajući iza sebe nasleđe koje nadahnjuje hrabrost i odlučnost.
Danas, kada se sećamo Jurija Gagarina, ne samo da odajemo počast čoveku koji je prvi put obleteo Zemlju, već slavimo neustrašivi duh koji nas motiviše da tragamo za odgovorima među zvezdama. Gagarinova legenda podseća nas da su, bez obzira na izazove i opasnosti, granice tu da budu prevaziđene, a njegov let u "Vostoku 1" ostaje večni simbol ljudske težnje ka neistraženom i nepoznatom.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari