Solunski proces: Poslednji čin obračuna u kojem je "stradala" Crna ruka (FOTO)

Danas se navršava tačno 107 godina od početka jednog od najkontroverznijih događaja u novijoj srpskoj istoriji - Solunskog procesa. 

Na današnji dan 1917. godine, pred srpskim vojnim sudom u Solunu počeo je proces protiv grupe oficira, poznate kao "Crna ruka", na čijem čelu se nalazio generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis.

Pukovnik Apis i drugi crnorukci su uhapšeni sredinom decembra 1916. godine i optuženi po dve tačke - da su spremali pobunu u vojsci i da su planirali ubistvo prestolonaslednika Aleksandra i predsednika Vlade Nikole Pašića. 

Nedugo po započinjanju procesa, optužnica je proširena na još dvojicu Apisu bliskih ljudi, Radeta Malobabića i mladobosanca Muhameda Mehmedbašića, koji su optuženi da su pokušali da izvrše atentat na regenta Aleksandra 1916. godine kod Ostrova u pozadini Solunskog fronta.

Međutim, sam proces je imao niz manjkavosti, a kredibilitet sudskog veća je bio upitan zbog ličnih sukoba sa optuženima. Optužnica i izvedeni dokazi nisu se poklapali, a svedoci su menjali svoje iskaze. 

O navodnom atentatu na regenta dovoljno govori činjenica da je po optužbi više puta menjan datum samog događaja kako bi se svi akteri našli u isto vreme na mestu "zločina".

I pored toga što je ovo suđenje bilo jedna velika farsa, Apis je morao da plati - ne za dela za koja ga je teretila optužnica, već za sve prethodno što je izašlo iz njegove senke. Ovo suđenje je trebalo da stavi tačku na delovanje najvećeg zaverenika moderne Srbije.

Presudom od 5. juna 1917. svi optuženi su proglašeni krivima. Dragutin Dimitrijević Apis, Vladimir Tucović, Velimir Vemić, Bogdan Radenković, Milan Milovanović, Radoje Lazić, Čedomir Popović, Ljubomir Vulović i Rade Malobabić osuđeni su na smrt. Dok su Damnjan Popović i Muhamed Mehmedbašić osuđeni na po 15 godina zatvora.

Pod velikim pritiskom javnosti posle presude, odlučeno je da se na dugogodišnje zatvorske kazne pomiluju svi sem Apisa, Vulovića i Malobabića, i njih trojca su streljana 26. juna 1917. godine u solunskom polju.

Takođe, tokom procesa u zatvorskoj bolnici preminuo je Bogdan Radenković, nacionalni revolucionar i idejni tvorac organizacije "Ujedinjenje ili smrt", a u Švajcarskoj pod nerazjašnjenim okolnostima umire i Vladimir Gaćinović, najznačajniji prekodrinski član ove organizacije i ideolog "Mlade Bosne".

Kraj dugogodišnjeg sukoba

Apisova smrt je završni udarac u svirepoj borbi za prevlast koja se vodila između njega, Pašića i Aleksandra Karađorđevića. 

Sukob između Apisa i lidera radikala intenziviran je posle balkanskih ratova na pitanju prioriteta građanske nad vojnom vlašću u novooslobođenim krajevima.  

Crnorukci su Pašićeve radikale optuživali za niz malverzacija tokom Velikog rata i doslovno im pretili da će pri oslobođenju Srbije morati da prođu ispod njihovih sabalja. Takođe, u vojsci je vladalo veliko nezadovoljstvo zbog sloma 1915, i kao prvog među odgovornima označili su upravo Pašića. Tako da iskusni političar nije imao izbora, morao je uraditi sve da Apis nestane, kako bi spasao sebe.

Wikipedia

 

Sa druge strane prestolonaslednik Aleksandar i crnorukci imali su dinamičan odnos, u početku je bilo obostranih simpatija, a budući kralj je i novčano pomogao rad njihovog glasila - časopisa "Pijemont".

24sedam/Ivan Pavlović

 

Ali i pored toga što je uz njegovu neposrednu pomoć došao na mesto naslednika prestola, Aleksandar je zazirao od Apisa Dimitrijevića i u njemu video onog istog kraljoubicu iz 1903. godine.  

Aleksandar nije dao na sebe i znao je kako da se zaštiti. Prestolonaslednika su okružili neki novi “prijatelji” i pristalice u vojsci, i oformilu su "Belu ruku" - pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

Wikipedia

 

U vreme kada su do njega došle glasine da se crnorukci međusobom po ulicama Soluna pozdravljaju sa "Živela republika!", i da ako uvide da ih je primetio neko ko im nije blizak sa osmehom dodaju samo "Republika Francuska", regent je već delao.

Prestolonaslednik je Apisa još u Srbiji 1915. godine smenio sa mesta načelnika Obaveštajnog odeljenja, a 1916. godine on sa mesta načelnika Generalštaba smenjuje i vojvodu Putnika, koji je važio za  čoveka naklonjenog crnorukcima. 

Tokom 1915. kod Trstenika je poginuo najbliži Apisov saradnik Vojislav Tankosić, a neposredno pred Apisovo hapšenje život je izgubio drugi Apisov najbliži saradnik, Vojin Popović - Vojvoda Vuk. 

Legendarni Vojvoda Vuk bio je komandant Dobrovoljačkog odreda, koji je u borbama na Kajmačalanu desetkovan. Deluje da je Popović svesno žrtvovan baš u tom trenutku kada se u Solunu razbuktao sukob sa "Crnom rukom", a oni koji simpatišu crnorukce tvrde da su članovima ove oficirske grupe davani zadaci koji su se mogli opisati samo rečima - poslat u smrt.

Privatna arhiva

 

Smena Putnika, smrt Vojvode Vuka i ostalih bliskih mu ljudi bili su signal svim Apisovim neprijateljima da izađu na svetlost dana.

Harizmatični pukovnik Dimitrijević je pored vernih, gotovo fanatično odanih pristaša imao i brojne neprijatelje, ništa manje fanatične, ali u želji da mu naude. 

Za mnoge je važilo jednostavno pravilo -  Ili on ili oni. 

I na kraju je ispalo on. Moćni Apis, onaj koji je presuđivao, odlučivao o životu i smrti, vođa "Crne ruke", streljan je od srpske ruke. Tog 26. juna 1917. godine u 4.45 izjutra, komandant streljačkog voda naredio je egzekuciju.

Apis je pred samu paljbu uzviknuo: „Živela velika Srbija! Živela Jugoslavija!“

Tako je u smrt i večnu polemiku o njegovoj istorijskog ulozi otišao pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, najpoznatiji zaverenik u istorije Srbije. 

Revizija Solunskog procesa

Početkom pedesetih godina, tačnije 1953, komunistički režim organizovao je reviziju Solunskog procesa, s ciljem da iskompromituje kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i ideju moharhije među Srbima.

Povod za obnovu navodno je bilo pismo koje je major Ljubomir Vulović dan pred streljanje napisao, a koje je dospelo u ruke Aleksandra Rankovića, čoveka "broj dva" novog režima.

Profimedia

 

Na tom ponovljenom procesu 1953. godine u Beogradu, Apis i njegovi crnorukci su proglašeni nevinim i posmrtno rehabilitovani.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi