Tempirane bombe u orbiti: Smeće koje smo napravili u svemiru opasno je ne samo za satelite, nego i za sve na Zemlji

Nekada davno gledanje u noćno nebo bilo je mnogo čistije nego danas, iako se to dok se gleda sa Zemlje ne bi reklo. Ovu temu ponovo je učinio aktuelnom satelit ERS-2, čiji je pad najavljen za sredu. Težak je više od dve tone i Evropska svemirska agencija lansirala ga pre 30 godina, na kraju je tokom noći sagoreo i raspršio se iznad Pacifika.

Skoro 70 godina nakon lansiranja Sputnjika toliko mašina leti kroz svemir da se astronomi brinu da će njihovo svetlosno zagađenje uskoro onemogućiti proučavanje drugih galaksija zemaljskim teleskopima.

Osim toga, oko Zemlje lebdi i svemirsko smeće - skoro 30.000 objekata leti nekoliko stotina kilometara iznad naše planete brzinom koja je 10 puta veća od brzine metka.

Nakon što je NOAA koristila visokoleteće letelice za uzimanje uzoraka stratosfere, nova nauka pokazala je da da profitna svemirska trka menja nebo na mnoge načine i sa potencijalno štetnim posledicama po ozonski omotač i Zemljinu klimu.

- Možemo da vidimo otisak ljudskog svemirskog saobraćaja na stratosferskom aerosolu. Dodavanje puno materijala u stratosferu kojeg nikada ranije nije bilo nešto je o čemu razmišljamo, kao i o velikoj masi materijala koji smo stavili u svemir - rekao je Troj Tornberi, istraživač fizičar u NOAA laboratoriji za hemijske nauke.

Studija je otkrila da 10 odsto čestica u gornjoj atmosferi sada sadrži komadiće metala iz raketa ili satelita koji ispadaju iz orbite i sagorevaju. Kako čovečanstvo postaje sve više zavisno od informacija koje se prenose odozgo, izveštaj predviđa da će krhotine koje je napravio čovek u narednim decenijama činiti 50 odsto stratosferskih aerosola, što odgovara količini koju prirodno stvara galaksija.

Profimedia

Iako je neizvesno kako će to uticati na ozonski omotač i komplikovan klimatski sistem koji je već u krizi komercijalni prelazak sa čvrstih raketnih pojačivača na Nasinim spejs šatlovima na kerozin koji pokreće rakete SpaceIksa dodao je tone novih emisija fosilnih goriva sa svakim lansiranje, dok ostareli sateliti stvaraju oblake krhotina izlazeći iz orbite.

- Govorimo o sazvežđima hiljada satelita od kojih je svaki težak oko tone, a kada padne ponaša se kao meteoroit - rekao je Tornberi za CNN.

Haotična budućnost

Prema sajtu za praćenje Orbiting Now, trenutno postoji više od 8.300 satelita oko Zemlje, a predviđanja o tome koliko će se ovaj broj uskoro povećati veoma se razlikuju.

Više od 300 komercijalnih i vladinih subjekata najavilo je planove za lansiranje neverovatnih 478.000 satelita do 2030. godine, ali je taj broj verovatno predimenzioniran. Kancelarija za odgovornost američke vlade predviđa da će 58.000 satelita biti lansirano u narednih šest godina. Drugi analitičari su nedavno procenili da je taj broj bliži 20.000.

Ali čak i ako bi se ostvarile najniže procene, posledice bi bile nezamislive. Fotografija „Plavog mermera“ iz 1972. sa Apola 17 možda je inspirisala Dan planete Zemlje, ali malo njih je razmišljalo o orbitalnom smeću sve do 1979. godine, kada je Nasin naučnik Donald Kesler objavio rad pod naslovom „Učestalost sudara veštačkih satelita: Stvaranje pojasa krhotina”.

Profimedia

Od tada je „Keslerov sindrom“, prikazan donekle u filmu „Gravitacija“ iz 2013. godine, skraćenica za brigu industrije da će previše svemirskog saobraćaja na kraju stvoriti začarani krug više krhotina koji će dovesti do još više sudara dok lansiranja ne postanu nemoguća.

U niskoj orbiti Zemlje objekti se mogu sudariti brzinom od oko 37.000 kilometara na čas, što je dovoljno da čak i najsitniji ostaci razbiju prozore na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Sve u svemu, procenjuje se da postoji 100 miliona komada veštačkih krhotina veličine vrha olovke koji cirkulišu u orbiti, što je veliki rizik za poslovanje u svemiru.

- Pre deset godina ljudi su mislili da je naš osnivač lud što priča o svemirskom otpadu. Sada ne možete da odete na konferenciju o svemiru bez panela ili serije razgovora o održivosti svemira i pitanju otpada - rekao je Ron Lopez iz Muzeja vazduhoplovstva i svemira Smitsonijan u Vašingtonu.

Uklanjanje otpada

Lopez je predsednik američkog ogranka Astroscale, japanske kompanije koja se takmiči za tržišni udeo u novoj oblasti uklanjanja orbitalnog otpada.

- Tokom zlatne groznice ljudi su pravili pijuke i lopate koje su često radile bolje od kopača. I u izvesnom smislu  to je upravo ono što donosimo na tržište - rekao je on.

Profimedia

Lopez priznaje da su daleko od letećih kamiona za smeće, orbitalnih centara za reciklažu i „kružne ekonomije u svemiru“, ali je 2022. godine Astroscale koristio satelit sa jakim magnetom da uhvati pokretnu metu poslatu u trogodišnju misiju.

- To je bila prva komercijalno finansirana svemirska letelica koja je demonstrirala mnogo tehnologija koje će biti potrebne za pristajanje i susret sa drugim satelitima. Može se dešavati da ih pomerimo, dopunimo gorivom ili, u nekim slučajevima, deorbitiramo da bismo rešili problem krhotina - kaže on.

Druga misija Astroscale, koju je sa Novog Zelanda lansirala avio-kompanija Rocket Lab 18. februara, izbliza će pogledati svemirsko smeće. Satelit nazvan „On Closer Inspection“ posmatraće kretanje raketnog stepena koji je ostavljen u niskoj orbiti Zemlje 2009. Misija Astroscale koristiće kamere i senzore da prouči ostatke rakete i otkrije kako da ih izvuče iz orbita.

Ali sa krizom zagađenja koja je sada bolno očigledna na kopnu, na moru i u svemiru, jedno od najsimboličnijih lansiranja od Sputnjika zakazano je za ovo leto, kada naučnici iz Japana i Nase lansiraju prvi biorazgradivi satelit na svetu, napravljen uglavnom od drveta, što je mali korak, ali se predstavlja kao velika stvar.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi