Sedmica u svetu: Prekinuto primirje, uzaludni vapaji iz Ukrajine i provociranje Severne Koreje

U nedelji za nama (27. novembra - 3. decembra) sedmodnevno primirje u Pojasu Gaze koje su sklopili Izrael i Hamas radi razmene talaca i zatvorenika prekinuto je nakon neuspeha pregovarača da se dogovore, iz Ukrajine su stizale molbe za još oružja, a Severna Koreja je upozorila na crvene linije koje se ne smeju preći. Turska je bila oštra prema Izraelu, Mađarska je sabotirala EU u uvođenju novih sankcija Rusiji, a popularni američki političar Henri Kisindžer preminuo je u 101. godini života.

Prekinuto primirje i stradanje u Pojasu Gaze

Američki milijarder Ilon Mask posetio je u ponedeljak Izrael, gde ga je premijer Benjamin Netanjahu upoznao sa razaranjem koje je izazvao Hamas, a posebno se izdvojila priča o krevecu sa čaurama, za koje se, prema istraživanju turskog Centra za suzbijanje dezinformacija, ispostavilo da pripadaju izraelskim vojnicima, a ne militantima. Ipak, Mask je pozvao na uništenje Hamasa i obećao pomoć u obnovi Gaze, a na poziv palestinskih militanata da dođe da vidi šta je sve razoreno u Pojasu rekao je da je u njemu trenutno previše opasno boraviti.

AP Photo/Fatima Shbair

Posle nedelju dana krhkog primirja (ove sedmice četiri), borbe u Pojasu Gaze nastavljene su u petak, kada je Izrael ponovo zasuo izolovanu enklavu granatama. To se dogodilo nedugo nakon napada u Jerusalimu u kom su poginule tri osobe, dok je šest povređeno, posle čega se predviđalo da će doći do obnavljanja borbi.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan opisao je izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kao "koljača Gaze", mnoge su zbunili snimci u kojima Izraelci koji su bili taoci mašu militantima Hamasa na rastanku, dok je posle kontroverzi obrisan intervju u kom se tvrdi da je Hamas ubijao decu.

Od prekida primirja u petak za samo dva dana stradalo je nekoliko stotina Palestinaca, a u analizama portala 24sedam možete pročitati zašto Izraelci zadržavaju tela Palestinaca i ne dozvoljavaju da se sahrane, kao i zbog čega je za Međunarodni dan solidarnosti s Palestincima izabran 29. novembar.

Rusija i Ukrajina daleko od mira

AP Photo/Libkos

Mađarska je odbila da podrži predloge da se u 12. paket sankcija EU Rusij i uvrste mere koje bi ugrozile energetsku bezbednost evropskih zemalja, a njen ministar spoljnih poslova Peter Sijarto otkrio je da su na sednici Saveta ministara spoljnih poslova NATO-a mnogi "poluglasno i sa strepnjom" priznali da su rezultati ukrajinske kontraofanzive daleko od očekivanih.

Neimenovani američki zvaničnik izjavio je da ruski predsednik Vladimir Putin neće sklopiti mir u Ukrajini pre objavljlivanja rezultata američkih izbora zakazanih za novembar sledeće godine, franuski političar tvrdio je da duboka država u SAD želi da se reši Vladimira Zelenskog, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova prognoziralo da se borbe u Ukrajini neće završiti 2024. godine.

Zelenski je priznao da će Ukrajina teže vratiti Donbas nego Krim, Putin je ismejao Nemačke lidere, a Finska je postavila dvostruku ogradu na granici s Rusijom. Najduži ruski tunel u Sibiru je napadnut, a ova akcija označena je kao teroristički čin, za koji je odgovornost preuzela Ukrajina, da bi se slično dogodilo i u petak.

AP Photo/Efrem Lukatsky

Zelenski je priznao da moli za pažnju i pomoć Zapada, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova tvrdila je da zapadne medije više ne zanima Ukrajina, a čuveni američki novinar Simor Herš tvrdio je da Rusija i Ukrajina vode tajne mirovne pregovore na liniji Gerasimov-Zalužnji.

Smrt Henrija Kisindžera

Henri Kisindžer, kontroverzni dobitnik Nobelove nagrade i moćni diplomata čija je služba za vreme dvojice predsednika ostavila neizbrisivi trag u američkoj spoljnoj politici, preminuo je u sredu u sto prvoj godini. Pisalo se o njegovim aferama sa poznatim damama, a portal 24sedam prisetio se nekih ne baš najpozitivnijih momenata iz života kontroverznog političara.

AP Photo/Markus Schreiber

Severna Koreja na ivici

Severna Koreja poslala je u ponedeljak dodatne trupe i oružje u demilitarizovanu zonu na granici s Južnom Korejom, nakon što je Seul delimično suspendovao vojni dogovor između dve zemlje, lider Kim Džong Un primio je izveštaj koji uključuje fotografije Bele kuće, Pentagona i američkih nosača aviona u pomorskoj bazi Norfolk, koje je snimio nedavno lansirani izviđački satelit, zbog koga su SAD uvele nove sankcije Pjongjangu. Nakon toga iz Severne Koreje je stiglo upozorenje da će svako mešanje u rad satelita biti smatrano objavom rata, čime su SAD upozorene da im ne pada svašta na pamet.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi