Ko je ubio Pabla Eskobara? Mnogi su želeli smrt "kralja Medeljina", a o tome kruže tri teorije (VIDEO)
Eskobara je ubio metak koji je prošao kroz njegovo desno uvo
Pablo Eskobar, najverovatnije najbogatiji narko-bos koga je svet ikada video, 2. decembra 1993. godine je pokušao da pobegne iz svog skrovišta u kolumbijskom Medeljinu tako što je trčao preko krovova.
Međutim, sačekala ga je kiša metaka i taj prizor je ovekovečen - medijima se brzo proširila slika njegovog leša kako leži na crepovima, a oko njega su stajali agenti i kolumbijski vojnici sa osmehom na licima.
Iako se smatralo da su ga ubile snage reda, svedočenja članova rivalskih bandi, dokumenta obaveštajnih službi i Eskobarova porodica su tvrdili da je istina možda drugačija.
"Kralj kokaina“ bio je najbogatiji kriminalac u istoriji, s neto vrednošću od tadašnjih 30 milijardi američkih dolara, što danas vredi više od 64 milijarde dolara.
Pročitajte još:
Blok za pretragu
Krajem 1989. godine, nakon što su kolumbijske vlasti i bezbednosne snage Eskobaru zadale veliki broj udaraca i poniženja, tadašnji predsednik Virhilio Barko je formirao specijalnu policijsku jedinicu koja je imala zadatak da se obračuna sa narko-bosom i njegovim kartelom.
Iako je u početku tzv. Blok za potragu (Bloque de Búsqueda) bio oslabljen, kasnije se to promenilo.
Pomoć su im pružili američki specijalci, američka obaveštajna služba, pripadnici CIA i američke Uprave za suzbijanje droge (DEA), a Blok je tragao za Eskobarom 1992. i 1993. godine.
Zvanično, Blok za pretragu je ubio "kralja kokaina".
Samo jedan dan nakon Eskobarovog rođendana, koji je proslavio uz marihuanu, tortu i vino, ušli su mu u trag u naselju Los Olivos u Medeljinu. Uspeli su da lociraju kuću u kojoj je Eskobar telefonom razgovarao sa svojim sinom.
Nedeljno "obrtao" 420 miliona dolara
“El Patron” je nedeljno zarađivao oko 420 miliona dolara. Eskobar je bio na međunarodnoj listi milijardera magazina "Forbs" sedam godina zaredom – od 1987. do 1993. Proglašen je za sedmog najbogatijeg čoveka na svetu 1989, a do kraja osamdesetih držao je 80 odsto svetskog tržišta kokaina.
Pablo Eskobar, Profimedia
“Kralj kokaina” je svakog meseca beležio i 2,1 milijardu dolara gubitaka. Eskobarovo ogromno bogatstvo postalo je problematično kada više nije mogao da pere keš dovoljno brzo. Okrenuo se zakopavanju ogromnih količina novca na kolumbijskim njivama, skrivao ih u skladištima i zidovima kuća članova kartela. Prema rečima Roberta Eskobara, glavnog računovođe kartela i Pablovog brata, on je toliko zarađivao da su svake godine otpisivali oko 10 odsto novca, jer bi ga pojeli pacovi ili bi ga oštetila vlaga.
Svakog meseca trošio je oko 2.500 dolara na gumice kojima je vezivao novčanice.
U knjizi Marka Baudena "Ubijanje Pabla", uprkos svim modernim napravama, narko-bos je uočen tek kada ga je jedan agent video kroz prozor prvog sprata. Blok je okružio kuću, dok su drugi upali unutra. Eskobar i telohranitelj su brzo iskočili kroz zadnji prozor na krov susednog objekta. Na njih se pucalo sa svih strana, a obojica su pogođena u glavu. Eskobara je ubio metak koji je prošao kroz njegovo desno uvo. Preminuo je na mestu.
Kada se buka stišala, pukovnik Ugo Martinez, predvodnik Bloka za pretragu koji je za Eskobarom tragao tri godine, nije tada bio na licu mesta, ali je preko radija čuo: "Živela Kolumbija! Upravo smo ubili Pabla Eskobara!"
Potom su se pojavili izveštaji da je narko-bos pucao iz svog oružja, a bilo je teško utvrditi ko je ispalio kobni metak.
Profimedia
Los Pepes
Prema Baudenovoj knjizi, u januaru 1993. se nova grupa ljudi pridružila potrazi za Eskobarom.
Los Pepes, odnosno ljudi koje je progonio Pablo Eskobar, činili su pripadnici rivalskih bandi, paravojnih formacija i drugi koji su propatili zbog vođe kartela iz Medeljina.
Kada je sredinom 1992. Eskobar likvidirao dva poručnika, njegov kartel se podelio na dve frakcije.
Novinarka Alma Giljermoprijeto, koja je razgovarala sa nekadašnjim članom Los Pepesa, kaže da su grupu najverovatnije predvodili bivši pripadnici kartela Medeljina koji su, tražeći osvetu, nudili novac Bloku za pretragu ili bilo kome ko je bio spreman da dokrajči Eskobara.
Grupa Los Pepes se nije držala zakona, ali ni moralnosti, baš kao ni sam Eskobar. Mnogi vladini zvaničnici su oberučke prihvatili njeno učestvovanje u potrazi.
Pretpostavlja se da je organizacija Los Pepes finansijsku pomoć dobila od kartela Kali, najvećeg Eskobarovog suparnika, a informacije joj je prosleđivala policija, kao i američki agenti koji su delovali u zemlji.
Sud je 2015. presudio da CIA treba da objavi još dokumenata koji bi bacili svetlo na saradnju američke vlade, kolumbijskih bezbednosnih snaga i Los Pepesa.
Los Pepes je brzo pokrenuo krvavu kampanju. Bilo je i po šest ubistava dnevno, a na meti su bili svi, od nižerangiranih rukovodilaca kartela do bivših vladinih zvaničnika bliskih kartelu ili Eskobarovih advokata.
Narko-bos je odgovorio bombaškim napadima u urbanim sredinama, i u tom ratu su uništeni brojni objekti. Los Pepes je uzvratio istom merom i devastirao veliki broj objekata koji su pripadali Eskobaru i njegovim saradnicima.
Izveštaj Dijega Fernanda Murilja, zvanog Don Berna - centralne ličnosti u Los Pepesu, takođe ukazuje na to da su članovi Los Pepesa pratili Blok za pretragu u napadu na Eskobarovo skrovište u Medeljinu.
Prema navodima Don Berna, njegov brat Rodolfo je bio taj koji je pucao Eskobaru u glavu iz M-16.
Profimedia
Uprkos dokazima da je Blok za pretragu radio sa Los Pepesom, i dokazima koje je citirao Bauden, da je Don Berna radio i sa Blokom za pretragu i sa DEA - tačnost Don Bernovih tvrdnji nije dokazana.
Jedan bivši borac je rekao da je to zaista bila zajednička operacija.
- To je bio dogovor, jer je Eskobar bio zajednički neprijatelj - rekao je.
Međutim, vođa paravojne formacije Fidel Kastanjo, suosnivač Los Pepesa, ranije je negirao takvu umešanost, rekavši u intervjuu iz 1994. da nikada nije izvršio nikakvu operaciju sa Blokom za pretragu.
- Operaciju tokom koje je ubijen Eskobar je sprovela policija, isključivo policija, i to svi znaju - kazao je.
Pablo sam sebi presudio
Eskobarov sin Huan Pablo Eskobar Enao, koji je kasnije promenio ime u Sebastijan Marokin, insistirao je da se Pablo ubio.
- Nemam sumnje u to - rekao je u jednom intervjuu.
U svojoj knjizi "Pablo Eskobar: Moj otac", naveo je da mu je otac više puta rekao da će se upucati u desno uvo ukoliko ikada bude uhvaćen.
Profimedia
Zaista, na krovu jeste pronađen i "sig sauzer" koji je koristio njegov otac. Njegova porodica je 2006. sprovela ekshumaciju, a navodno je utvrđeno da je kobna rana na glavi mogla da nastane samo ako je Eskobar presudio sebi.
Međutim, i da je pucano sa oko metar razdaljine, tragovi baruta bi ostali na Eskobarovoj koži.
Time pitanje ko je tačno ubio Eskobara ostaje bez konkretnog odgovora.
Njegovi život i smrt su ostavili mrlju u istoriji Kolumbije, a čini se da mnogi namerno žele da izbegnu temu o tome kako je skončao.
- Niko vam neće reći, možete samo da nagađate - rekao je jedan američki agent koji je učestvovao u operaciji.
Procenjuje se da je Eskobar odgovoran za ubistvo 4.000 ljudi, uključujući oko 200 sudija, 1.000 policajaca, novinara i vladinih zvaničnika.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari