Na današnji dan ukinuto je ropstvo, ali milioni i dalje pate zbog njega: Koji su sve vidovi modernog ropstva

Međunarodni dan ukidanja ropstva, koji se svake godine obeležava 2. decembra, prilika je da se ukaže na moderno robovlasništvo i podseti na brojne žrtve koje i danas pate zbog ovoga.

Prema definiciji, moderno ropstvo odnosi se na eksploataciju pojedinca radi lične ili komercijalne dobiti.

Samo u Velikoj Britaniji, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, oko 13.000 ljudi živi u uslovima ropstva, međutim, većina ovih slučajeva ostaje neprijavljena. Međunarodna organizacija rada (ILO) procenjuje da širom sveta postoji oko 50 miliona žrtava modernog ropstva - 28 miliona prinudnih radnika i 22 miliona onih koji su primorani na brak.

Međunarodni dan ukidanja ropstva obeležava dan kada su UN 1949. godine donele Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i eksploatacije prostitucije drugih osoba.

Moderno ropstvo obuhvata dečju radnu snagu, prinudni rad i trgovinu ljudima.

Izrabljivanje dece

Ovo podrazumeva rad koji deci oduzima detinjstvo i dostojanstvo i koji je šetetn po njihovo metalno zdravlje.

Profimedia

Alarmantan je podatak da više od 150 miliona dece širom sveta pati od teškog rada, bilo da se prodaju, regrutuju u oružanim sukobima, bilo da su primorana na prostituciju ili izložena proizvodnji pornografskog sadržaja, trgovini drogom i slično.

U Africi, posebno u njenom podsaharskom delu, oko 26 odsto dece između pet i 17 godina prisiljeno je da bude radna snaga.

Trgovina ljudima

Između 25 i 40 miliona ljudi širom sveta završava kao roblje, najčešće u Aziji, navodi se u procenama koje su obuvatile period od 2013. godine.

Odrasli i maloletnici se prodaju radi prostitucije ili se koriste kao radna snaga.

Mnoge žrtve rade u građevinskoj industriji, poljoprivredi, seks-industriji i mestima poput salona za lepotu, auto-perionicama i plantažama kanabisa.

Profimedia

Deca se mogu pronaći u svima njima.

Prinudni rad

Prisilni rad, 86 odsto u privatnom sektoru, često pogađa žene i devojčice, dok su države zaslužne za 14 odsto prisilnog rada.

Skoro četvrtina žrtava (23 odsto) seksualno se eksploatiše, a 80 odsto eksploatisanih u ovoj oblasti su žene i devojčice.

Prisilni brakovi

Prisilni brakovi su poseban i specifičan problem. U njima je 2021. živelo oko 22 miliona ljudi, a brojke se neprestano povećavaju.

Podaci se zasnivaju na procenama, jer tačnih informacija o ovom pitanju nema, pa se smatra da je žrtava mnogo više, naročito dece mlađe od 16 godina.

Profimedia

Brakovi dece smatraju se prisilnim jer osobe mlađe od 18 godina ne mogu zakonski da pristanu na brak.

Ovi brakovi često su povezani sa strogo patrijarhalnim društvima, posebno u Aziji i Pacifiku.

Nevidljivi slučajevi

Veliki broj dece i odraslih širom svih kontinenata prisiljen je da prosi, a da zatim daje prikupljeno kriminalcima.

Mnogim radnicima širom sveta preti se da će im porodice stradati ukoliko napuste svoj posao.

Većina primera modernog ropstva nije vidljiva javnosti, a često se ono dešava u privatnim domovima ili posedima, a radnici, uključujući i decu, često su izloženi pretnjama ili nasilju ako pokušaju da pobegnu.

Migrantski radnici su pod tri puta većem riziku da postanu žrtve prisilnog rada u odnosu na druge radnike. 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi