Njihov svet je bio potpuno drugačiji od našeg: Tri činjenice o Astecima koje će vas iznenaditi

Asteci, odnosno Mešici, kako su sami sebe nazivali, bili su jedna od najznačajnijih civilizacija pre dolaska Evropljana na prostor današnjeg Meksika. Govorili su navatl jezik, a njihovo carstvo bilo je poznato po razvijenoj kulturi, složenom društvenom uređenju, religiji i ratničkoj tradiciji.

Njihov glavni grad Tenočtitlan nalazio se na mestu današnjeg Meksiko Sitija, a u vreme svog najvećeg uspona bio je jedan od najvećih i najrazvijenijih gradova tog doba. Iako se o Astecima najčešće govori kroz priče o ratovima i žrtvovanju bogovima, njihov svakodnevni život bio je mnogo složeniji.

Verovali su u različite scenarije posle smrti

Astečka verovanja o smrti bila su veoma neobična. Prema njihovoj mitologiji, sudbina čoveka posle smrti nije zavisila samo od toga kakav je život vodio, već pre svega od načina na koji je umro.

Freepik

Za one koji su preminuli prirodnom smrću bio je predviđen Miktlan, podzemni svet kroz koji je duša morala da prođe. Put nije bio jednostavan i podrazumevao je brojna iskušenja.

Verovalo se da pokojnik tokom četvorogodišnjeg putovanja mora da savlada različite prepreke, među kojima su bili hladnoća, divlje zveri, planine i drugi opasni izazovi. Zbog toga su porodice svoje mrtve sahranjivale sa predmetima za koje se verovalo da će im pomoći na putovanju.

Međutim, nisu svi mrtvi odlazili na isto mesto. Ratnici i ljudi koji su poginuli kao žrtve imali su posebno mesto u zagrobnom svetu, dok su žene koje su preminule tokom porođaja takođe smatrane posebnim slučajem. Posebna sudbina bila je namenjena i onima koji su umrli u vezi sa vodom ili gromom.

Kakao im je služio kao novac

Danas kakao uglavnom povezujemo sa čokoladom, ali Asteci su na njega gledali sasvim drugačije. Zrna kakaa koristili su kao sredstvo razmene, pa su predstavljala neku vrstu novca.

Njihova vrednost zavisila je od količine i robe koja se kupovala. Kakao je istovremeno imao i simboličko značenje i povezivao se sa društvenim statusom.

Unsplash

Asteci nisu pravili čokoladu kakvu danas poznajemo. Od kakaa su pripremali napitak koji je bio mnogo gorči, jer mu nije dodavan šećer. Piće od kakaa bilo je posebno cenjeno među višim slojevima društva.

Dodatnu vrednost kakau davala je činjenica da se biljka nije uzgajala svuda na teritoriji Astečkog carstva. Zrna su pristizala i iz udaljenijih krajeva, pa su predstavljala dragocenu robu.

Poznavali su veliki broj lekovitih biljaka

Astečko znanje o biljkama bilo je veoma razvijeno. Lekari i iscelitelji koristili su različite biljke i prirodne sastojke u pokušaju da ublaže bolove i leče bolesti i povrede.

Znanje se prenosilo generacijama, a pojedine biljke imale su važnu ulogu u njihovoj tradicionalnoj medicini. Koristili su, između ostalog, agavu i različite biljne preparate za tretiranje rana i drugih zdravstvenih problema.

Copyright Ilustracija/Al/ChatGPT

Neka od njihovih tradicionalnih znanja kasnije su privukla pažnju evropskih istraživača. Iako se astečka medicina ne može poistovetiti sa savremenom medicinom, njihovo poznavanje prirode i lekovitih svojstava biljaka predstavlja važan deo istorije ove civilizacije.

Asteci su, dakle, bili mnogo više od ratničkog naroda koji je ostao upamćen po ritualnim žrtvama. Imali su složeno društvo, razvijen obrazovni sistem, sopstvenu medicinsku tradiciju, ekonomiju i kulturu, a mnogi tragovi njihove civilizacije i danas su deo istorije i kulture Meksika.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi