Tajne kampanje bombardovanja, orkestrirani pučevi i prisluškivanje saradnika: Kontroverze po kojima će Kisindžer ostati upamćen

Hajnc Alfred Kisinger, poznatiji po amerikanizovanom imenu Henri Kisindžer, napunio je 100 godina u maju, a tokom tog jednog veka oslovljavan je kao špijun, plejboj i diplomata, ali je svakako bio jedna od najistaknutijih političkih ličnosti 20. veka i čovek koji je definisao američku spoljnu politiku tokom Hladnog rata.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar preminuo je 29. novembra, a Amerika će mu večno dugovati zbog politike detanta, obnove veza sa Kinom, koncepta nuklearnog odvraćanja i kraja Vijetnamskog rata.

Ipak, za sobom je ostavio i kontroverzno nasleđe zbog učešća u mnogim ključnim globalnim događajima.

Henri Kisindžer je imao neobičan uticaj na spoljnu politiku SAD više od 50 godina, pošto je bio savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar u administracijama Ričarda Niksona i Džeralda Forda. Čak i nakon što je napustio javni život, nastavio je da govori o međunarodnoj politici, preuzimajući ulogu oštroumnog komentatora i savetnika.

Reakcije na smrt

Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je saučešće povodom Kisindžerove smrti, nazvavši bivšeg državnog sekretara SAD izuzetnim diplomatom i mudrim i vizionarskim državnikom u telegramu objavljenom na sajtu Kremlja.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Ime Henrija Kisindžera je neraskidivo povezano sa njegovom pragmatičnom spoljnom politikom, koja je svojevremeno otvorila put detantu u međunarodnim tenzijama i omogućila postizanje najvažnijih sovjetsko-američkih sporazuma koji su doprineli jačanju globalne bezbednosti - rekao je Putin.

Kineski ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama Sje Feng rekao je da je duboko šokiran i tužan zbog Kisindžerove smrti, dodajući da će uvek ostati da živi u srcima kineskog naroda kao najcenjeniji stari prijatelj.

Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo napisao je na Tviteru da će uvek biti zahvalan na njegovom ljubaznom savetu i pomoći dok je bio sekretar. Pompeo je rekao da je Kisindžer uvek bio podrška i uvek je bio informisan, kao i da ga je njegova mudrost učinila boljim i spremnijim nakon svakog razgovora.

Kisindžerovo sporno nasleđe spoljnopolitičkih akcija možda je bilo i dobro i loše, ali bez obzira na geopolitičke vetrove promena, on je uvek insistirao na tome da Rusiju treba doživljavati „kao suštinski element svake nove globalne ravnoteže“.

- Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, doživljavao sam međunarodne odnose kao suštinski neprijateljski odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza. Sa evolucijom tehnologije razvila se koncepcija strateške stabilnosti koju su dve zemlje mogle da sprovedu, iako se njihovo rivalstvo nastavilo u drugim oblastima - napisao je Kisindžer u februaru 2016.

AP Photo/Richard Drew, File

- Svet se od tada dramatično promenio. Konkretno, u novom multipolarnom poretku Rusiju treba posmatrati kao suštinski element svake nove globalne ravnoteže, a ne prvenstveno kao pretnju Americi - dodao je.

Američko-sovjetski detant

Tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson izabrao je 1968. Henrija Kisindžera za svog savetnika za nacionalnu bezbednost. Shodno tome, od 1969. do 1976. Kisindžer je učestvovao u oblikovanju spoljne politike SAD pod njim, a zatim i u administraciji Džeralda Forda.

Kisindžeru se pripisuje da je bio pionir politike američkog detanta sa SSSR-om, pri čemu je glavno pitanje bilo usredsređeno na sporazume o ograničenju naoružanja između dve nuklearne sile. Pregovori o ograničenju strateškog naoružanja (SALT), čiji je cilj obuzdavanje naoružavanja dalekometnim ili interkontinentalnim balističkim projektilima naoružanim nuklearnim oružjem, rezultirali su potpisivanjem sporazuma SALT I i SALT II, 1972, odnosno 1979. godine. Kisindžer je odigrao značajnu ulogu u pokretanju strategije sa strane Vašingtona.

Nakon što je američki predsednik Ronald Regan imenovao Kisindžera da služi u njegovom savetodavnom odboru za spoljnu obaveštajnu službu osamdesetih, Regan i sovjetski lider Mihail Gorbačov potpisali su 1987. godine Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF).

AP Photo/Richard Drew, File

U januaru 1989. Kisindžer je otputovao u SSSR da se sastane sa Gorbačovom da bi razgovarali o pitanju koegzistencije dveju sila, kao i o načinu integracije SSSR-a u svetsku ekonomiju i stvaranju pravnih i ekonomskih osnova za buduću saradnju. Međutim, kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, svi ovi planovi su odbačeni, a Vašington je krenuo u unipolarnu akciju, u rasponu od prekomorskih ratova i promene režima do kontinuiranog širenja NATO-a na istok.

Poslednji potezi kojima je uzburkao javnost

Ubrzo nakon Evromajdana u februaru 2014, koji je kulminirao svrgavanjem ukrajinske vlade i njenom zamenom proameričkim režimom neprijateljski nastrojenim prema Rusiji, Kisindžer je upozorio da Kijevu ne bi trebalo dozvoliti da se pridruži NATO-u.

- Za zemlju kroz koju su strane vojske vekovima marširale i sa istoka i sa zapada bezbednost će uvek morati da ima geopolitičku, kao i pravnu osnovu. Kada se njena bezbednosna granica pomeri od Labe 1.000 milja istočno prema Moskvi, ruska percepcija svetskog poretka će sadržati neizbežnu stratešku komponentu. Izazov našeg perioda je da spojimo dve perspektive, pravnu i geopolitičku, u koherentan koncept - napisao je Kisindžer 2016. u američkom časopisu "Nacionalni interes".

Američki političar je takođe primetio da SAD nisu ozbiljno shvatile predloge Rusije za bezbednosne garancije krajem 2021. godine, što je moglo da bude polazna tačka za pregovore. Henri Kisindžer se više puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, rekavši da ruskog lidera „treba posmatrati kao lik iz romana Fjodora Dostojevskog, sa svim kontradiktornostima i sumnjama u svoj narod“.

AP Photo/Susan Walsh

Kisindžer je u maju, na Svetskom ekonomskom forumu, pozvao na diplomatsko rešenje u Ukrajini kako bi se obnovio status kvo, odnosno stanje kakvo je bilo pre nego što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u februaru.

Kisindžer se našao na udaru žestokih kritika nakon što je sugerisao da bi Ukrajina trebalo da ustupi deo zemlje Rusiji kako bi postigla mirovni sporazum dok se obraćao na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u maju 2022. On je rekao da bi to bio najpovoljniji scenario i „značajno dostignuće“ za NATO.

Henri Kisindžer je za „Spectator" rekao da postoje tri moguća scenarija za okončanje ukrajinske krize, u rasponu od zamrzavanja trenutne situacije na frontu, što bi Rusija mogla da smatra pobedom, do scenarija prema kom SAD prave pokušaj da se Rusija istera sa „svih ukrajinskih teritorija“, što bi rizikovalo potpunu konfrontaciju Rusije i NATO-a, i konačno, vraćanje na stanje u februaru, odnosno početak specijalne vojne operacije. Poslednja je bila najpriželjkivanija opcija, prema rečima bivšeg američkog državnog sekretara.

Ovog maja je Kisindžer, koji je rekao da veruje u „dijalog sa Rusijom“, bio spreman da odleti u Moskvu i da učestvuje u pregovorima sa ruskim predsednikom. Tada je ponovo pozvao da se sukob u Ukrajini reši diplomatskim putem. Želja da Ukrajina postane članica NATO-a, prema Kisindžerovom mišljenju, bila je ozbiljna greška. Međutim, u intervjuu za "Ekonomist" istog meseca veteran je upozorio da je Zapad „naoružao Ukrajinu do tačke u kojoj je ona postala najbolje naoružana zemlja sa najmanje strateškog iskustva u Evropi“, dodajući: „Dakle, zbog bezbednosti Evrope, bolje je imati Ukrajinu u NATO-u, gde ne može da donosi nacionalne odluke o teritorijalnim zahtevima."

AP Photo/Richard Drew, File

Dok su SAD i njeni saveznici iz NATO-a neprekidno usmeravali oružje kijevskom režimu, dok su „kažnjavali" Rusiju sankcijama koje su se vratile kao bumerang, Henri Kisindžer je više puta pozivao evropske lidere da ne izgube iz vida mesto Rusije u Evropi. On je takođe upozorio da je neprihvatljivo odsustvo Moskve u novom svetskom poretku nakon završetka sukoba u Ukrajini.

Tamna strana

Osim što je bio hvaljen zbog dostignuća u diplomatiji, čovek koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 1973. takođe je ušao u istoriju po kontroverznim potezima i optužbama za ratne zločine.

Tajne kampanje bombardovanja

Ričard Nikson je svoju kampanju vodio na obećanju da će okončati američki rat u Vijetnamu, a Kisindžer je, kao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost, smislio plan za okončanje sukoba.

Predložio je da se Severni Vijetnam povuče iz Južnog, a da južnovijetnamska vlada koju podržavaju SAD formira koaliciju sa komunističkim Nacionalnim oslobodilačkim frontom.

Međutim, Kisindžer, koji je u to vreme zastupao „realpolitičku” perspektivu nacionalnih interesa, kasnije je podržao Niksonovu odluku da sprovede 14-mesečnu kampanju bombardovanja Kambodže, pokrenutu 1969. godine. Kambodžu su koristile trupe Severnog Vijetnama za baze i skladišta snabdevanja.

AP Photo/Markus Schreiber

Kampanja bombardovanja je držana u tajnosti i otkrili su je uzbunjivači. Procenjuje se da je u racijama poginulo oko 700.000 ljudi, dok je blizu dva miliona raseljeno. Takođe je 1970. na vlast dovela proameričkog vojnog generala Lon Nola.

Orkestrirani pučevi

Nakon što je Kisindžer 1973. dobio mesto Niksonovog državnog sekretara, odigrao je ulogu u orkestriranju vojnog svrgavanja demokratije Čilea u okviru trogodišnjeg napora da potkopa socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea. Vođeni strahom od „socijalističkog eksperimenta koji dobro funkcioniše” u regionu, Kisindžer i Nikson su ovlastili CIA da podriva zemlju, dovodeći Čile u krizu. Nakon toga je general Augusto Pinoče preuzeo vlast i nastavio da ubija hiljade tokom svoje 20-godišnje vladavine.

Tri godine kasnije, u Argentini, Vašington je podržao vojno svrgavanje izabrane vlade Izabel Peron.

Kisindžer je takođe optužen da je bio iza operacije "Kondor". Ona je bila pokušaj čileanske hunte i drugih desničarskih diktatura u Južnoj Americi koje podržava Vašington da ućutkaju neslaganje.

U Pakistanu su 1970. i 1971. godine Nikson i Kisindžer podržali predsednika Jahju Kana u genocidnoj represiji nad bengalskim građanima, pri čemu se procenjuje da je u sukobu stradalo najmanje nekoliko hiljada ljudi.

AP Photo/Markus Schreiber

Godine 1975, kada je predsednik Indonezije Suharto planirao invaziju Istočnog Timora, koji je težio nezavisnosti nakon što je bio portugalska kolonija, predsednik Džerald Ford i njegov tadašnji državni sekretar Kisindžer sastali su se sa Suhartom. Ford mu je tada rekao: „Razumećemo i nećemo vas pritiskati po tom pitanju“, dok je Kisindžer dodao: „Važno je da sve što uradite brzo uspe". Posledica je bila invazija na Istočni Timor koja je prouzrokovala oko 200.000 smrtnih slučajeva.

Kisindžerova je takođe optužen da je odobrio umešanosti CIA u Angoli i podsticanje rata tamo, kao i za produženje aparthejda u Južnoj Africi.

Tajna prisluškivanja pomoćnika

Dok je izbegavao skandal „Votergejt", koji je Niksona koštao pozicije 1974. godine, Kisindžer je bio u centru skandala zbog naknadnog otkrića da je naredio FBI-ju da prisluškuje članove Saveta za nacionalnu bezbednost.

Otkriveno je da su Nikson i Kisindžer uputili FBI da započne istragu curenja informacija i prisluškivanja nakon što je „Njujork tajms" objavio priču o tajnim bombaškim napadima na Kambodžu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi