Posle tri godine rešena misterija smrti slonova: Klimatske promene odgovorne za pokolj

Prvi slon koji je umro bio je osmogodišnji mužjak. Pronađen je 24. avgusta 2020. na južnoj granici Šumskog rezervata Panda Masui u Zimbabveu, pao je na bok i skončao u crvenkastoj prljavštini.

Kada je doktor Kris Fogin, veterinar za divlje životinje u Fondu za divlje životinje Viktorijinih vodopada, otišao da ispita leš, njegova prva pretpostavka bio je antraks - uobičajeni ubica u to doba godine. Bio je oprezan kada je uzimao uzorke organa, a leš je spalio kada je završio.

Međutim, tokom naredna dva dana pronađeno je još 10 mrtvih slonova: mnogi od njih bili su mladi, svi u krugu od nekoliko kilometara. Antraks uzrokuje pojedinačne smrti, a ovde je broj leševa porastao na 35, uz strah da će se drugi leševi tek pojaviti. Samo dva meseca ranije nađeno je 350 mrtvih slonova u delti Okavanga u Bocvani, a spekulacije o tome šta se dešava su rasle.

Tri godine kasnije objavljeni su rezultati Foginovih početnih testova, koji su konačno razotkrili misteriju mrtvih slonova u Zimbabveu.

Krivac je bila Pasteurella Bisgaard takson 45, čudna bakterija za koju se nije znalo da ubija slonove. Ovo otkriće produžilo je listu pretnji sa kojima se suočavaju ugroženi afrički slonovi savane, upozoravaju istraživači - ali bi moglo imati i šire implikacije.

Profimedia

U uslovima toplotnog talasa slične bakterije dospele su u krvotok antilopa, uzrokujući masovnu smrt. Kako se planeta zagreva, a vrući i suvi uslovi postaju sve češći, naučnici su zabrinuti da bi se to moglo dogoditi i kod drugih vrsta, i pozivaju na dodatna testiranja kako bi se utvrdile razmere pretnje.

Rešavanje misterije smrti slonova

Otkrivanje šta uzrokuje masovnu smrt divljih životinja savane ogroman je izazov – trka sa nedostatkom resursa protiv vremena, udaljenošću i toplotom.

Obdukcija slona je ogroman poduhvat: guljenje kože, probijanje rebara i mozga sekirom i vađenje uzoraka ključnih organa. Ceo proces tim ljudi obavlja četiri sata i mora se obaviti u roku od jednog dana od smrti slona, pre nego što toplota počne da razgrađuje telo, zbog čega je do sada obavljeno tako malo obdukcija stradalih životinja.

Fogin je poslao uzorke u međunarodne laboratorije da urade sveobuhvatne testove na ovu neobičnu bolest. Na kraju su dijagnostikovali Pasteurella Bisgaard takson 45, koja je dovela do septikemije ili trovanja krvi.

Fogin kaže da je uglavnom ubijala mlađe slonove koji su bili odbijeni od sise, jer su oni skloniji većem stresu i prelazili su velike udaljenosti da bi stigli do vode. Bile su dve slabe kišne sezone zaredom i uslovi suše kada je došlo do smrti.

Profimedia

- Ta starosna grupa je najviše pod stresom u ovim uslovima životne sredine i verovatno je najpodložnija septikemijskoj infekciji - kaže on. Kako se planeta zagreva, temperature rastu, a uslovi suše postaju sve češći, slonovi će sve češće biti pod stresom, što čini izbijanje epidemije verovatnijim.

- Najviše zabrinjava to što verujemo da bi takson Pasteurella Bisgaard 45 mogao da ima potencijal da ubije veliki broj slonova - kazao je Fogin.

Zabrinjavajuće je, takođe, koliko su naučnici malo znali o taksonu Pasteurella Bisgaard 45 i koliko je često ubijao ranije.

- U ovoj fazi ne znamo zašto se pojavio i nestao - kaže Fogin.

„Možda ćemo imati još neočekivanih smrti“

Za ovo postoji presedan. Bakterija Pasteurella povezana je sa iznenadnom smrću više od 200.000 saiga antilopa u Kazahstanu 2015. Doktor Arnoud van Vliet sa Univerziteta u Sariju kaže da je njegova analiza zimbabveanskog soja pokazala da je veoma slična bakteriji koja je ubila saiga antilope.

- Smatra se da je dovoljno jedinstven, ali deli mnogo komponenti sa onim kod antilopa - kaže on.

Profimedia

Veruje se da bakterije Pasteurella žive bezopasno u krajnicima nekih, ako ne i svih, antilopa, kao i vrsta kao što su tigrovi, lavovi i veverici. Kod antilop, povećanje spoljašnje temperature na 37 stepeni Celzijusa dovelo je do toga da bakterije prođu u krvotok, što je izazvalo septikemiju.

- Još uvek se nagađa, ali pretpostavljam da se slična stvar dogodila i sa slonovima - kaže Van Vlit.

On veruje da bakterija Pasteurella može preći i na druge životinje, jer su i slonovi i antilope genetski veoma različite životinje, ali izgleda da ih, bez obzira na to, obe ubija.

- Možda postoje druge životinje kod kojih bi to moglo da postane problem. Ako ga ne potražimo, nećemo znati da li ga ima. Ako je bakterija prisutna u drugim divljim životinjama, možemo doći i do drugih neočekivanih smrti - zaključio je Vilt.

Trka sa vremenom

Kako globalne temperature rastu, istraživači veruju da je bitno da se ova bakterija što pre prouči. Afrički slonovi savane su ugroženi, preostalo ih je samo 350.000, a populacija opada za 8 odsto godišnje.

- Želeli bismo da nastavimo sa ovim istraživanjem - kaže Van Vlit, dodajući da za to nema sredstava.

Profimedia

Ne samo da je u pitanju trka sa vremenom da se dođe do leševa dovoljno brzo, nego nije lako ni odvesti uzorke bakterija u prave laboratorije i sortirati dozvole.

- Ove vrste projekata su veoma skupe za izvođenje - kaže Van Vlit.

"Victoria Falls Vildlife Trust" u Zimbabveu je sada u mogućnosti da testira bakteriju Pasteurella Bisgaard takson 45, tako da neće morati da se oslanja na laboratorije u drugim zemljama za pomoć. Tako će veterinari moći da je identifikuju brzo.

Istraživači koji su 2022. sprovodili godišnje istraživanje slonova u zaštićenom području Kavango-Zambezi - koje uključuje rezervat Panda Masuie i deltu Okavango - pronašli su veliki broj leševa. Nije poznato da li je Bisgaard takson 45 možda izazvao neke od ovih smrti, ali bi sada trebalo da bude na listi stvari koje treba istražiti u slučaju iznenadne smrti afričkih slonova, napisala je Laura Ronsen, epidemiolog iz Zimbabvea.

Van Vliet se slaže.

- Kada bude sledeće masovno izumiranje, ili neočekivana smrt slonova, definitivno bih rekao da je ovo nešto što treba tražiti - istakao je on.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi