Nema nade: Zbog čega države sveta ne uspevaju da postignu ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma

Skoro osam godina nakon što je potpisan Pariski sporazum o klimi svet nije na pravom putu da ispuni svoj cilj ograničavanja globalnog zagrevanja, upozorava se u sveobuhvatnom izveštaju koji je početkom septembra objavilo klimatsko telo UN.

Zemlje sveta sada imaju dva meseca da daju odgovor na pitanje zbog čega je to tako pre početka konferencije o klimi COP28.

- Pozivam vlade da pažljivo prouče nalaze izveštaja i na kraju razumeju šta to znači za njih i ambicioznu akciju koju moraju sledeću da preduzmu. Isto važi i za preduzeća, zajednice i druge ključne zainteresovane strane - rekao je Simon Stiel, izvršni sekretar UN-a za klimatske promene.

Dok se svet bori sa sušama, požarima, topljenjem glečera i žestokim tropskim olujama za koje naučnici kažu da su posledica temperatura koje su već porasle za više od 1 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo zahvaljujući efektima zagađenja gasova staklene bašte dužim od jednog veka (GHG), izveštaj je upozorio da se „prozor za sprovođenje postojećih obaveza brzo sužava“.

Izveštaj o tehničkoj sintezi globalne analize, koji je početkom meseca objavila Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama, prva je takva sveobuhvatna procena od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine.

Taj sporazum je obavezao potpisnike da zadrže porast globalne temperature „unutar 2 stepena Celzijusa“ i da teže da ograniče povećanje na 1,5 stepeni Celzijusa. Izvještaj je pripreman dve godine i predstavlja vežbu koja će se ponavljati svakih pet godina.

Profimedia

- Potrebno je mnogo više na svim frontovima - navodi se u izveštaju, dok se lideri pozivaju da preduzmu više u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida radi ostvarivanja nacionalnih klimatskih ciljeva i da prate njihovu implementaciju.

To je jedini način da se „smanje globalne emisije gasova staklene bašte za 43 odsto do 2030. i dalje za 60 procenata do 2035. u poređenju sa nivoima iz 2019. i dostigne nulta emisija ugljen-dioksida do 2050. godine“, navodi se u izveštaju.

Te preporuke če biti u centru pažnje kada se političari i pregovarači okupe u Dubaiju na ovogodišnjoj klimatskoj konferenciji COP28 koja počinje 30. novembra.

- Uspeh okupljanja na COP28 zavisi od toga da li će vlade na izveštaj Globalnog pregleda reagovati rečima umesto hrabrim novim obavezama koje odvode čovečanstvo sa našeg trenutnog destruktivnog puta - rekla je Ani Dasgupta, šef istraživačkog centra World Resources Institute.

Profimedia

Zadatak sa kojim se suočavaju kreatori politike je ogroman. U izveštaju se navodi da postizanje ciljeva neto nulte emisije ugljen-dioksida – cilj koji su EU, Ujedinjeno Kraljevstvo i neke druge jurisdikcije postavile sebi – zahteva duboku transformaciju ekonomija i energetskih sistema, uključujući povećanje proizvodnje čiste energije, postepeno ukidanje svih nesmanjenih fosilnih materijala goriva i borbu protiv krčenja šuma.

Malo mesta za optimizam

Dok svet ne uspeva da obuzda povećanje temperature, brzo usvajanje električnih vozila i solarne energije je pozitivno iznenađenje - korišćenje solarne energije je poraslo za 10 puta između 2010. i 2019. godine, dok je upotreba električnih vozila porasla 100 puta u tom periodu. Procene Međunarodne agencije za energiju ukazuju na kontinuirano brzo povećanje upotrebe snage vetra i sunca.

Ali da bi se implementacija obnovljivih izvora nastavila tempom koji je potreban kako bi se pomoglo transportnom i stambenom sektoru da se elektrifikuje, „jačanje energetskih mreža i skladištenja je ključno“, dodaje se u izveštaju UN.

Profimedia

Sudbina planete u velikoj meri zavisi od onoga što se radi sa fosilnim gorivima.

U izveštaju se navodi da bi prestanak upotrebe „fosilnih goriva“ trebalo sprovesti „odgovorno“ i na društveno pravedan način. Izveštaj je priznao da će takva goriva „ostati važan izvor“ za siromašnije zemlje za koje bi se nagli prelazak na čistiju energiju mogao pokazati nepriuštivim.

Fosilna goriva, nastavlja se, takođe će verovatno ostati centralna u onim industrijama koje je ili teško dekarbonisati ili se smatraju strateškim, iako samo „u ograničenom periodu“.

Sve veći broj klimatskih promena podstiče podršku javnosti potrebi za akcijom, navodi se u izveštaju.

- Postoji sve veća ambicija u planovima i obavezama za akciju i podršku prilagođavanju - navodi se u pregledu, dok se dodaje da većina pokušaja adaptacije ostaje „fragmentirana, postepena, specifična za sektor i nejednako raspoređena po regionima“.

AP Photo/Vaggelis Kousioras

Kako bi se bolje odgovorilo na češće katastrofe, navodi se, rizici povezani sa klimom treba da prožimaju sve aspekte političkog ciklusa, od planiranja do implementacije.

Klimatske posledice

Zbog razaranja koje dolazi sa zagrevanjem planete ljudi su samo na gubitku zbog negativnih posledica klimatskih promena na ljudska društva i prirodnu sredinu, što je rastući izvor napetosti u pregovorima o klimi. Siromašnije zemlje koje su više pogođene sušama, olujama, topljenjem glečera i porastom nivoa mora žele da im finansijski pomognu bogatije zemlje koje su istorijski odgovorne za većinu emisija gasova staklene bašte.

Ta tema će sigurno dovesti do nesuglasica na COP28.

Zemlje u razvoju su nedavno zahtevale da novi fond za nadoknadu nacijama pogođenim klimatskim promenama za nepopravljive gubitke izazvane porastom temperatura iznosi „najmanje“ 100 milijardi dolara godišnje do 2030.

U izveštaju je takođe istaknuto da finansiranje klime, što je suštinska komponenta klimatskih akcija, treba da se poveća iz nekoliko izvora, prvenstveno iz javnog kapitala. Ipak, javna sredstva neće biti dovoljna da se premosti jaz između finansijskih potreba i tekućih tokova, napominje se.

Profimedia

U pokušaju da se zemljama olakša pristup preko potrebnim finansijskim resursima, u izveštaju se sugeriše da razvijene zemlje zalažu za standardizovanije pristupe javnom finansiranju — što je promena koja bi smanjila birokratiju za zemlje u razvoju.

Izveštaj je podstakao multilateralne razvojne banke da „razvijaju i ojačaju svoje uloge“, ulažući više novca u prilagođavanje i otpornost.

- Od suštinske je važnosti da se otključaju i prerasporede trilioni dolara da bi se zadovoljile globalne investicione potrebe, uključujući brzo pomeranje finansijskih tokova na globalnom nivou kako bi se podržao put ka niskim emisijama GHG i razvoju otpornom na klimu - navodi se u saopštenju.

Ali uprkos godinama podsticanja i upozorenja o klimatskim promenama, svet i dalje ne pravi radikalne finansijske promene potrebne za obuzdavanje globalnog zagrevanja. U izveštaju se navodi da su investicije u fosilna goriva dostigle 892 milijarde dolara u periodu 2019-2020, uz dodatnih 450 milijardi dolara subvencija.

Novac potrošen na klimatske akcije u istom vremenskom okviru, sa druge strane, iznosio je samo 803 milijarde dolara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi