Guba, sifilis, giht: Kako su skoro iskorenjene bolesti uspele da se vrate i da ponovo seju strah?

Endemska guba na Floridi, opasnost od desetina hiljada slučajeva malih boginja u Londonu i porast broja obolelih od sifilisa za 50 odsto ili više u Irskoj i Portugaliji nisu izveštaji iz viktorijanskog doba nego strašna stvarnost zapada 2023. godine.

Pad stope vakcinisanih u detinjstvu, promene u ponašanju i navikama u ishrani i, naravno, klimatske promene, doprineli su savršenoj oluji koja je opasne bolesti, za koje se smatralo da su ostale u prošlosti, vratila u zemlje koje su ih prethodno praktično eliminisale.

Na sve to, bakterije postaju sve otpornije na naše antibiotike, što znači da je jedan od najrevolucionarnijih lekova u poslednjih 100 godina sada ugrožen.

Dok su bogate nacije uspele da eliminišu mnoge epidemije prethodnih vekova kroz usaglašene kampanje vakcinacije, poruke o javnom zdravlju i uvođenje efikasnih modernih lekova, u 21. veku bismo mogli da vidimo preokret. Sa pandemijom kovida 19 i „erom globalnog ključanja“, zdravstveni sistemi su se pokazali kao nespremni za borbu protiv nekih od najstarijih bolesti.

U nastavku navodimo pet bolesti iz prošlosti koje su se vratile na velika vrata.

Male boginje

Male boginje su jedna od najzaraznijih ljudskih bolesti i u epidemijama su stizale svake dve-tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva. Ali to se sve promenilo kada je takozvani otac modernih vakcina Džon Frenklin Enders razvio vakcinu protiv njih.

Profimedia

Prva vakcina je odobrena 1963. godine, a zatim je usledila sveobuhvatna vakcinacija. Pošto je bolest veoma zarazna, morao je da se dostigne imunitet od 95 posto da bi se zaustavilo njeno širenje.

Danas se te brojke ne dostižu, a rezultat toga su epidemije širom Evrope. Poslednjih godina Velika Britanija, Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja koje su se oslobodile morbila. U samo prva dva meseca 2023. već je bilo 900 slučajeva morbila u evropskom regionu, što je više od ukupnog broja iz 2022.

Holandija je upozorila da je velika verovatnoća da će se boginje ponovo pojaviti. U Londonu, Agencija za zdravstvenu bezbednost saopštila je u julu da je prestonica Britanije spremna za desetine hiljada slučajeva zbog nižeg nivoa vakcinacije tokom nekoliko godina, čemu je doprinela pandemija.

Sifilis

Sifilis je polno prenosiva bakterijska bolest koja se može lečiti penicilinom ako se rano identifikuje. Ako to nije slučaj, napreduje u fazama, pri čemu je prva bezbolna ranica, druga osip sa drugim simptomima kao što su groznica ili umor, a treća je latentna faza u kojoj bakterije ostaju u telu, ali ne izazivaju probleme. Završna faza može se desiti decenijama nakon infekcije i može oštetiti organe i dovesti do smrti.

Profimedia

Procenjuje se da je u kasnom 18. veku svaki peti građanin Londona imao sifilis do sredine svojih tridesetih. Sada Agencija za zdravstvenu bezbednost zemlje ponovo beleži ogromne skokove slučajeva obolevanja od ove bolesti, a broj iz 2022, 8.692, najveći je godišnji broj od 1948. godine.

Najnovije godišnje epidemiološko istraživanje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuje da su slučajevi obolevanja od sifilisa širom EU u uzlaznoj putanji. Najviša stopa u 2019. bila je na Malti, a zatim u Irskoj.

Slučajni seksualni susreti su lakši nego ikad pre, sa sveprisutnim aplikacijama za sastanke i porastom broja seksualnih odnosa pod dejstvom opojnih droga. Ali nisu samo rizičnija ponašanja dovela do povećanja broja obolelih od sifilisa. Smanjenje usluga seksualnog zdravlja takođe se smatra krivim za taj porast.

Giht

"Bolest kraljeva" se vratila, i ovoga puta nisu pogođeni samo kraljevi koji se goste crvenim mesom i alkoholom.

Giht je bolna vrsta artritisa gde se mali kristali formiraju oko zglobova, najčešće palca. Broj slučajeva obolevanja od gihta raste širom sveta, a SAD i Kanada imaju najveći porast između 1990. i 2017.

Guba

Profimedia

Teška kožna bolest uzrokovana bakterijom koja dovodi do oštećenja nerava i gubitka osećaja na koži, očima i nosu nešto je sa čim je malo ljudi koji žive u zapadnim zemljama imalo iskustvo, sve do sada.

Novi izveštaj ukazuje na to da je guba možda postala endemska za Floridu u SAD. Broj prijavljenih slučajeva obolevanja od ove bolesti se više nego udvostručio u poslednjoj deceniji u jugoistočnim državama SAD. Dok se za taj porast okrivljuje nezdrav način života, istraživači su takođe ukazali i na loše upravljanje nastalim stanjem.

Istorijski gledano, politika je bila da se ljudi sa ovom bolešću šalju na udaljena karantinska ostrva, poznata kao kolonije gubavaca. Sada se guba može izlečiti višemesečnom terapijom sa više lekova, a njenim ranim otkrivanjem može se izbeći invaliditet.

Malarija

Malarija nije bolest koja se pojavljivala samo u tropskim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike. Bilo je obolelih i u močvarnim predelima Pariza, i duž londonske reke Temze, a italijanska Sardinija je zabeležila 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 19. veka.

AP Photo/Rick Bowmer, File

Ali Evropa je uspela da iskoreni malariju kroz ogroman posleratni program prskanja insekticida i isušivanja močvara i kroz terapije lekovima.

Dok se malarija nije u potpunosti vratila u region, jer je zabeleženo samo nekoliko slučajeva lokalnog prenosa, porast obolelih od drugih bolesti koje prenose komarci, kao što su denga i virus Zapadnog Nila, treba posmatrati kao znak upozorenja.

U junu su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti objavili upozorenje o nekoliko lokalnih slučajeva malarije.

Što se tiče sudbine Evrope, šef Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao je da bi, s obzirom na sve ekstremnije vremenske prilike u regionu, Evropa možda mogla da iskusi povratak malarije.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi