Zapad "drhti"! Prevazišli su okvire "zelenih voda" i postali najveća mornarica sveta: Imaju čak 340 brodova i veliki plan!

Kina je izgradila najveću ratnu mornaricu na svetu koja sada broji preko 340 brodova, iako je donedavno bila poznata kao pomorska sila „zelene vode”, odnosno sila čija ratna flota uglavnom plovi u njenom obalnom pojasu.

Međutim, ambiciozna izgradnja velikog broja ratnih brodova otkriva kineske ambicije „plavog mora“ – želju da njena mornarica postane globalna pomorska supersila, navodi se u velikoj analizi Si-En-Ena.

Nakon izgradnje razarača, amfibijskih jurišnih brodova i nosača aviona koji mogu da deluju u okeanskim vodama i projektuju kinesku moć hiljadama milja daleko od Pekinga, vreme je da Peking izgradi globalnu mrežu pomorskih baza, prenosi Jutarnji list.

Bez toga, kineska mornarica ne može postati globalna pomorska supersila. Nova analiza vašingtonskog istraživačkog centra "Fondacija za odbranu demokratije" (ZOD) otkriva napore Pekinga da izgradi mrežu pomorskih baza, uključujući bazu u Kambodži, kao i "skeniranje" drugih potencijalnih lokacija za izgradnju baza - uključujući lokacije na afričkoj obali Atlantika!

 

 

Plan i Džibuti

Plan za izgradnju svetske mreže pomorskih baza odražava povećane ambicije Kineske narodne oslobodilačke armije (PLA), koja već ima objekte u Argentini i na Kubi sa kojih mogu da prate satelite i slušaju komunikacije zapadnih zemalja.

Svi ovi napori Pekinga imaju za cilj povećanje kineskog „vojnog radijusa” jer trenutno imaju samo jednu prekookeansku bazu – u Džibutiju na Rogu Afrike.

Kina, očekivano, tvrdi da njena baza u Džibutiju služi prvenstveno za podršku kineskim humanitarnim misijama u Africi i zapadnoj Aziji, kao i u borbi protiv pirata.

Kineski zvaničnici su više puta isticali da Peking ne „traži širenje” niti stvaranje svoju novu „sferu uticaja“. , a odbacuju i tvrdnje da Kina sarađuje sa drugim zemljama kako bi na njihovoj teritoriji uspostavila svoje prekomorske vojne baze. Međutim, Fondacija za odbranu demokratija, koristeći različite baze podataka, kao i informacije do kojih su došle obaveštajne agencije, zaključila je da Kina planira da izgradi više pomorskih baza koje će koristiti njihova sve moćnija mornarica.

Kina je dugo kritikovala SAD zbog njihove globalne mreže prekomorskih vojnih baza, procenjujući da ih SAD ima čak 750 širom sveta. SAD ih, kažu u Pekingu, koriste da potkopaju globalnu bezbednost i da se mešaju u poslove drugih zemalja.

Stručnjaci: Moć Kine raste!

Stručnjaci upozoravaju da su vojne ambicije samo odraz rastuće globalne moći Kine i brzog širenja njenih komercijalnih operacija u protekloj deceniji.

Sijeva grandiozna inicijativa za finansiranje infrastrukture duž kopnenih i morskih puteva ovog veka „Puta svile“, ili kako ga Peking zvanično naziva „Pojas i put“, bila je odskočna daska za kineske kompanije da steknu udele u desetinama luka širom sveta. . A ove luke bi, kažu stručnjaci, mogle da obezbede i logistiku kineskoj floti. I na kraju, mogli bi da postanu kineske vojne baze.

Nedavna studija AidData, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Vilijam i Meri u Virdžiniji, razmatrala je najverovatnija mesta gde bi Peking mogao da izgradi nove pomorske baze.

"Iako naši podaci nisu konačni, predlažemo spisak lučkih lokacija – u koje je Kina već uložila značajna finansijska sredstva i gde Peking ima dobre odnose sa lokalnim vlastima – gde bi mogle da budu uspostavljene buduće kineske vojne baze. Na vrhu liste je Hambantota (Šri Lanka), zatim Bata (Ekvatorijalna Gvineja), Gvadar (Pakistan), Kribi (Kamerun), Ream (Kambodža, luka koja je već pomenuta u tekstu, npr.), Vanuatu na jugu Pacifik, Nakala (Mozambik) i Nuakšot (Mauritanija)", kaže se u studiji.

Dogovor sa Kambodžom

Postoje satelitski snimci koji pokazuju napredak izgradnje pomorske baze Ream, koja se nalazi na poluostrvu na zapadnoj obali Kambodže u Tajlandskom zalivu.

 

 

Kineski i kambodžanski zvaničnici zajedno su prisustvovali ceremoniji postavljanja temelja za nadogradnju objekta pomorske baze Ream. Peking kaže da je sporazum, koji je prošle godine finansirala Kina, dokaz "čvrstog partnerstva" između dve zemlje.

Kambodžanski ministar odbrane Tea Ban odbacio je tvrdnje da će to postati kineska vojna ispostava, ističući tokom ceremonije da je projekat u skladu sa ustavom Kambodže, koji zabranjuje strane vojne baze na njenoj teritoriji.

 

 

Kineski zvaničnici opisali su svoje učešće u izgradnji baze kao „pomaganje Kambodži da ojača svoju mornaricu“, a sva druga tumačenja nazvali su preuveličanim i zlonamernim.

 A ta luka na Rogu Afrike ima sposobnost da primi i pruži neophodnu logističku podršku svima, uključujući i najveće kineske ratne brodove.

Drugim rečima, predlaže se da kambodžanska kineska baza takođe bude jedan od oslonaca u transformaciji Kine iz „zelene” u „plavu” pomorsku (super)silu.

Komercijalna luka Hambantota dugo se smatrala glavnim kandidatom za novu kinesku pomorsku bazu. Peking je preuzeo kontrolu nad lukom još 2017. godine kada je kineska državna kompanija potpisala 99-godišnji zakup luke sa lokalnom vladom nakon što Šri Lanka nije vratila kineske kredite korištene za izgradnju luke.

"Pomorska saradnja dodatno je ojačana 2018. godine, kada je Kina predstavila fregatu Tip 053 mornarici Šri Lanke", kaže AidData.

General Stefen J. Tovnsend, šef američke komande za Afriku, rekao je tokom saslušanja u Kongresu u martu 2022. da Kina aktivno traži lokaciju za izgradnju vojne pomorske baze na zapadnoj (atlantskoj) obali Afrike i da bi to moglo ugroziti SAD nacionalna bezbednost.

Bez obzira na tačne detalje planova Kine o svom vojnom prisustvu u zapadnoj Africi, Singlton tvrdi da je jedno jasno: „Cilj Kine je da razvije sposobnost upravljanja svojim vojnim snagama na celoj zapadnoj hemisferi“, prenosi Jutarnji list.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi