Kako bi državni udar u Nigeru mogao da poremeti odnos moći u svetu i samoj Africi

Predsednička garda Republike Niger zatvorila je 26. jula predsednika Mohameda Bazuma. Vojska u početku nije stala na stranu pobunjenika, nego je zauzela kod strateški važnih objekata u Nijameju, glavnom gradu zemlje, uz oprezne pozive da se izbegne nasilje.

U noći 26. jula pukovnik ratnog vazduhoplovstva Nigera Amadu Abdraman govorio je na televiziji. U izjavi u ime pučista najavio je smenu predsednika Bazuma i osnivanje Nacionalnog saveta za zaštitu domovine, navodeći „pogoršanje bezbednosne situacije“ i „loše upravljanje“ kao glavne razloge za državni udar.

Dana 27. jula na Tviteru je objavljena izjava na nezvaničnom nalogu Nigerijskih oružanih snaga (NOS), koja uglavnom objavljuje vesti o vojnim operacijama. U saopštenju, koje je potpisao načelnik generalštaba, general Abdu Sidiku Isa, deklarisana je podrška „odbrambenim i bezbednosnim snagama“, kako su se pučisti nazvali u televizijskom obraćanju. Ujutro 28. jula ispostavilo se da je Abdurahaman Čijani, komandant predsedničke garde, postavljen na čelo Nacionalnog saveta Nigera za zaštitu domovine.

Burkina Faso, Gvineja i Mali izrazili su podršku novoj vladi. Međutim, državni udar su osudile Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS), Afrička unija, UN (uključujući Savet bezbednosti), Francuska, SAD i Rusija. Kina je odlučila da ne daje nikakve deklaracije.

ECOWAS je, međutim, koristio veoma oštru retoriku. Na vanrednom samitu održanom 30. jula zahtevao je da se svrgnuti predsednik Bazum vrati na funkciju. Ako se to ne desi u roku od nedelju dana, organizacija je zapretila da će „preduzeti sve neophodne mere da se uspostavi ustavni poredak u Republici Niger“.

Ludovic Marin, Pool via AP

ECOWAS je takođe zatvorio granice između svojih država članica i Nigera. S obzirom na to da je članstvo Malija i Burkine Faso u ECOWAS-u već suspendovano, tom odlukom su praktično zatvorene granice Nigera sa dve zemlje - Beninom i Nigerijom. Ovo ograničenje se može snažno osetiti, pošto Niger koristi transportni koridor Nijamej-Kotonu (Benin) za izvoz koncentrata uranijuma i uvoz prehrambenih proizvoda i energije. Međutim, veliki deo međudržavne trgovine tradicionalno se sastoji od krijumčarenja, a ne prelaze svi trgovački putevi krijumčarenja granice na zvaničnim kontrolnim punktovima, što će verovatno ublažiti stvarni efekat sankcija na Niger.

ECOWAS je takođe uspostavio zonu zabrane letova za sve komercijalne letove za Niger i iz njega, suspendovao je sve transakcije između zemalja ECOWAS-a i Nigera i zamrznuo svu imovinu zemlje u bankama ECOWAS-a.

Pitanje uranijuma

Niger je važan, ali ne i ključni igrač na globalnom tržištu uranijuma. Godine 2022. proizveo je 2.000 tona uranijuma (što predstavlja 4 odsto svetske proizvodnje i stavlja ga na 7. mesto u svetu, odmah ispod Rusije sa 2.500 tona).

Poslednjih godina proizvodnja uranijuma u ​​Nigeru je opala pošto je rudnik Akuta (kojim upravlja francuska kompanija Orano) iscrpio svoje rezerve i zatvoren je 2021. Vlasništvo nad uranijumom u ​​Nigeru podeljeno je između četiri preduzeća. Orano je najveći akcionar u tri od njih, dok kineske kompanije (državni CNUC i privatna investiciona grupa ZXJOY Invest) kontrolišu četvrtu. Postoje i zajednička ulaganja sa španskim (ENUSA) i južnokorejskim (KEPCO) kompanijama. Vlada Nigerije je zastupljena u zajedničkim ulaganjima preko državne kompanije SOPAMIN.

AP Photo/Sam Mednick

Za Niger je prodaja uranijuma glavni izvor prihoda od izvoza i čvrste valute. Izvoz uranijuma donosi prihod od oko 200 miliona dolara godišnje (do 30 odsto ukupne vrednosti izvoza Nigera). Većina toga (do 100 odsto u nekim godinama) šalje se u Francusku, a neke pošiljke idu i u Kanadu, Španiju i Japan.

Uz Rusiju, Kazahstan i Kanadu, Niger je ključni dobavljač uranijumskog koncentrata za Francusku, koji joj obezbeđuje oko 25 odsto godišnje potrošnje (Francuska troši oko 8.000 tona godišnje). Mediji su 31. jula objavili da je Niger obustavio izvoz uranijuma i zlata u Francusku. Odluka pobunjenika, ako je zaista doneta, bila je politički gest: sa zatvorenim granicama, izvoz je tehnički nemoguć jer Niger nema izlaz na more, a ako je granica sa Beninom zatvorena odlukom ECOWAS-a, za preorijentaciju izvoza treba vremena i međunarodnih pregovora.

S jedne strane, mogućnost da Francuska izgubi četvrtinu zaliha uranijuma preti da intenzivira njen tekući energetski problem, koji se već zakomplikovao dvogodišnjom energetskom krizom koja je zahvatila Evropu. S druge strane, pobunjenici će se boriti da pronađu alternativno tržište za 2.000 tona uranijuma. Teoretski, ruske ili kineske kompanije mogle bi da pristanu da kupe ove količine. Međutim, to bi zahtevalo značajna ulaganja u logistiku, a susedne zemlje bi pre svega morale da dozvole transport ovih tereta preko svoje teritorije.

Ako pobunjenici uspeju da ostanu na vlasti i postignu sporazum sa Parizom, Francuska bi mogla da iskoristi svoj uticaj u ECOWAS-u da pregovara o ublažavanju sankcija. Na primer, izvoz uranijuma i isporuke rudarske opreme mogu biti izuzeti.

Veliko tržište

AP Photo/Sam Mednick

Kada je Niger proglasio nezavisnost imao je manje od 3,5 miliona stanovnika. U narednih 60 godina dostigao je 25 miliona. Danas Niger nije samo važan dobavljač uranijuma, već i veliko tržište.

Godišnje uvozi robu u vrednosti od 3,5 milijardi, pre svega žitarica (0,5 milijardi). Nadmašio je svog suseda Mali po broju stanovnika, zemlju iste veličine i geografske lokacije između pustinje Sahare i regiona Sahel.

Dok se stanovništvo Malija samo učetvorostručilo u godinama od nezavisnosti, stanovništvo Nigera poraslo je skoro osam puta. To govori da je Niger svetski lider u plodnosti žena, ostavljajući iza sebe Somaliju i Čad. U Nigeru jedna žena u proseku rađa sedmoro dece.

Ovo ima veze sa činjenicom da stanovništvo Nigera ostaje uglavnom ruralno (83 odsto) i živi u ekstremnom siromaštvu. U takvim okolnostima visok natalitet je način da se obezbedi egzistencija za zajednicu ili širu porodicu.

Uticaj puča na Afriku

Više od 3 miliona kvadratnih kilometara teritorije i 82 miliona ljudi koji žive u zemljama ECOWAS-a sada su pod sankcijama. Večina teritorija ECOWAS-a (njegova ukupna površina iznosi 5,2 miliona kvadratnih kilometara) više nije punopravni deo organizacije, koja je sada podeljena na dve oblasti koje se poklapaju sa dva istorijska regiona koje stručnjaci za Afriku tradicionalno navode u zapadnoj Africi - Gvinejom, koja uključuje priobalne zapadnoafričke teritorije od Senegala do Kameruna, i Zapadnim Sudanom, delom regiona Sahara/Sahel.

AP Photo/Sam Mednick

U stvari, ECOWAS je podeljen na dva tabora. Jedan tabor predstavljaju četiri zemlje koje su prošle kroz državne udare (Mali 2020. i 2021, Gvineja 2021. i Burkina Faso 2022), dok su suprotni tabor Nigerija, Gana, Obala Slonovače, Senegal i druge.

ECOWAS je oduvek bila prilično heterogena, raznolika organizacija, sa populacijom podeljenom i po verskim (hrišćanstvo protiv islama) i po jezičkim (engleski protiv francuskog) pripadnostima. Takođe, postoje dva monetarna aranžmana unutar ECOWAS-a – WAEMU (Zapadnoafrička ekonomska i monetarna unija) koja ujedinjuje bivše francuske kolonije u Africi i poznata je i kao zona franka CFA, i WAMZ (Zapadnoafrička monetarna zona) koja planira da uvede jedinstvenu valutu u ECOWAS - eko.

Štaviše, ne postoji jedinstvo među „legitimnim“ državama članicama ECOWAS-a. Nigerija je ekonomski lider čitave Afrike i očigledan regionalni hegemon, koji je nekada bio glavni um iza koncepta ECOWAS. Njen potencijal i mogućnosti zastrašuju druge regionalne aktere, što vešto koriste spoljni igrači.

Francuska je donedavno koristila svoje veze sa zemljama regiona da izvrši pritisak na Nigeriju, uključujući i nivo ECOWAS-a. Ekonomski protekcionizam ove zemlje iznervirao je EU i bio je glavna prepreka za trgovinski sporazum između Zapadne Afrike i Evropljana. To je ono što je nagnalo Brisel, koji je bio spreman da izostavi Nigeriju, da potpiše odvojene ugovore sa Ganom i Obalom Slonovače i iskoristi ih kao ulazne tačke za pristup regionalnom tržištu EKOWAS-a.

AP Photo/Ben Curtis

Nigerijski predsednik Bola Tinubu izabran je za sledećeg predsedavajućeg ECOWAS-a 10. jula 2023. Sada kriza u Nigeru, severnom susedu Nigerije koji se suočava sa istim problemima (radikalizam, dezertifikacija i klimatske promene), pruža priliku Nigeriji da ojača svoj uticaj u regionu i postane važan igrač u rešavanju regionalnih problema, trijumfujući usled pada francuskog uticaja.

Reakcija sveta na krizu u Nigeru

Rusija je zvanično osudila državni udar, što je iznenadilo svet s obzirom na to da Moskva nema velike simaptije prema režimu Bazuma, pošto je njegova administracija odlučila da ne prisustvuje samitu Rusija-Afrika.

Kako će se razvijati događaji u Nigeru teško je prognozirati. Mogući scenariji uključuju protivudare i pokušaje Zapada da se dogovori sa vojskom Nigera, sa ciljem da se uzdrže od bilo čega što je protiv ekonomskih interesa Francuske i SAD. Oružana intervencija ECOWAS-a je manje verovatna, s obzirom na nepripremljenost njenih regionalnih snaga za brzo reagovanje i nedostatak resursa.

Vojno učešće Francuske ili SAD je isto tako malo verovatno, jer zapadne zemlje imaju daleko veće prioritete u drugim delovima sveta, kao što su istok Evrope, Indijski okean ili Južno kinesko more. Puč u Nigeru nije nešto što Zapad može naterati da odustane od dosledne politike smanjenja učešća u regionalnim sukobima na Bliskom istoku i u Africi.

Istovremeno, ne može se isključiti mogućnost da će Francuska i SAD delovati nezavisno jedna od druge. Serija antifrancuskih državnih udara u Africi igra na ruku SAD, dok Kina, koja često prihvata francuske ponude u Africi dok Pariz traži podršku Pekinga, može izgubiti. SAD bi mogle da iskoriste situaciju za svoje interese i dovedu novi vojni režim Nigera u zavisan položaj, gušeći ga sankcijama, po sličnom modelu kao u Sudanu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi