Otima im još jedan deo kolača: Može li Kina zameniti SAD u mirovnom procesu Izraela i Palestine

Kineski predsednik Si Đingping i njegov kolega iz Palestinske uprave (PU) Mahmud Abas saopštili su da su potpisali strateško partnerstvo, pri čemu je Peking ponudio da posreduje između PU i Izraela i da pomogne u uspostavljanju jedinstva između rivalskih palestinskih političkih partija.

Nedavni pokušaj Kine da se više uključi u centralni sukob na Bliskom istoku izazvaće gnev Vašingtona, čija moć na regionalnom nivou jenjava.

Kina je ove godine napravila nekoliko pomaka u odnosima na Bliskom istoku, od kojih je najznačajniji posredovanje u saudijsko-iranskom zbližavanju, što je zabrinjavajuće za Vašington, koji i dalje posmatra region kao svoje dvorište.

Prošle nedelje predsednik PU Mahmud Abas otputovao je u svoju petu posetu Pekingu nakon što je dobio vest da je Peking spreman da pomogne u posredovanju između Palestinaca i Izraelaca, zakoračivši u ulogu koja je ranije bila rezervisana za SAD.

Iako je Si u junu 2022. izjavio da podržava „pravedni cilj“ Palestine za državnost, njegova nacija je takođe održavala jake odnose sa Izraelom tokom otprilike dve decenije. Samo između 2007. i 2020. Kina je u Izrael uložila preko 19 milijardi dolara.

Jack Taylor/Pool Photo via AP, File

Zajednički projekti obuhvataju različite sektore, uključujući tehnologiju, odbranu, obrazovanje, telekomunikacije i brodarstvo. Peking je uložio u projekat izgradnje luke u Haifi, koji je deo kineske inicijative "Pojas i put", pored lake železnice u Tel Avivu. Ovo ukazuje na to da postoje srdačni odnosi sa obe strane, s tim što je, za razliku od američke vlade, Kina spremna da javno podrži palestinsku borbu.

Da li je Kina neutralan posrednik i može li postići mir?

Iako bi se moglo tvrditi da je Kina pristrasna zbog svojih ulaganja u izraelsku infrastrukturu ili zbog retorike vezane za cilj palestinske državnosti, jasno je da postoji donekle uravnoteženiji pristup ovom pitanju od onoga iz Vašingtona.

SAD posmatraju Izrael kao svoju zapadnu ispostavu na Bliskom istoku od 1967. godine, a Amerikanci su toliko posvećeni Tel Avivu da je američki predsednik Džozef Bajden više puta izjavio da se slaže sa nacionalističkom ideologijom koja stoji iza stvaranja Izraela - cionizmom.

Bela kuća je posvećena bespogovornom finansiranju Izraela, pored diplomatske i vojne podrške. Čak i kada su interesi američke vlade ugroženi, Tel Aviv je zaštićen i gleda mu se kroz proste i kad prelazi američke crvene linije. S druge strane, američka vlada nudi finansiranje PU, koja se nalazi na jednoj od izraelskih okupiranih teritorija, ali smatra da je skoro svaki drugi palestinski politički subjekt teroristička organizacija, uključujući Hamas koji upravlja Pojasom Gaze i uživa najveću podršku javnosti od bilo koje stranke u Palestini. SAD su čak pomogle u zaveri da se svrgne demokratski izabrana Hamasova vlada u Gazi 2007.

Profimedia

SAD nisu uspele da navedu Palestinsku upravu i Izrael na dijalog o modelu rešenja dve države - koji podržava velika većina država članica UN - od 2014. Takođe su posmatrale kako se izraelska naselja šire, kršeći sopstvene crvene linije u sukobu, delimično dovodeći do političke klime koja trenutno postoji pod današnjom ekstremno desničarskom izraelskom koalicijom, koja uključuje kreatore politike koji su i sami tvrdolinijski doseljenici.

Kina, s druge strane, ne zauzima jasno stranu. Ona podržava međunarodni konsenzus za rešavanje sukoba i mogla bi da počne svoje poslove sa čistom listom. Pored toga, Peking ne samo da odbija da izoluje druge palestinske političke grupe kao što su Hamas, PFLP i Palestinski islamski džihad (PIDž), već je aktivno sarađivao sa liderima koji pripadaju partiji Hamas. To znači da bi kineska vlada mogla da razgovara sa palestinskim liderima koji uživaju masovnu podršku, za razliku od SAD.

Međutim, trenutni problem jeste to što nema rešenja za sukob. Prvi korak ka obezbeđivanju bilo kakve održive političke mape puta jeste formiranje ujedinjene palestinske političke platforme, koja mora da uključuje i stranku Fatah, koja delimično vodi poslove na Zapadnoj obali, i Hamas, koji upravlja Pojasom Gaze.

I oni na izraelskoj strani moraju biti podstaknuti da dođu za pregovarački sto, a Kina bi morala da se čvrsto suprotstavi kršenju njenih crvenih linija, sa ciljem da se Tel Aviv urazumi i shvati da nije svemoćan i da se obezbedi saradnja. Sadašnja vlada Benjamina Netanjahua raspala bi se ako bi razmotrila dijalog o rešenju o dve države, jer veliki deo njenih ministara podržava aneksiju Zapadne obale, etničko čišćenje Palestinaca, pa čak i promenu statusa kvo na svetim mestima Jerusalima.

Šta Kina može da očekuje da će postići?

AP Photo/Amr Nabil, File

Zbog trenutnih okolnosti, Peking bi mogao da radi na dva opipljiva cilja: jedinstvo Palestine i smanjenje moći SAD u zemlji. Bilo da se radi o jednoj ili dve države, ne može biti dogovora o rešenju sukoba ako ne postoji jedinstvena vlast ili predstavničko telo na palestinskoj strani. U ovom trenutku međunarodno priznati palestinski predsednik je Abas, koji predsedava ograničenim enklavama palestinske uprave unutar Zapadne obale koju je okupirao Izrael. On je preuzeo potpunu kontrolu nad zakonodavnim i bezbednosnim krilima PU od preuzimanja funkcije i zabranio je demokratske izbore od istorijske pobede Hamasa na parlamentarnim izborima 2006.

Da bi Palestinci težili ka bilo kakvom rešenju, mora postojati jedinstveno rukovodstvo koje obuhvata Zapadnu obalu i Pojas Gaze u najmanju ruku. Situacija se neće promeniti sve dok na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze na vlasti budu dva odvojena rukovodstva.

Jedno rešenje za ćorsokak jeste da Peking ubedi Abasa da održi parlamentarne i predsedničke izbore. U teoriji, ovo bi donelo demokratsko rešenje za pitanje liderstva. To, međutim, nije lak zadatak, pogotovo zato što će se SAD, Izrael i njihovi drugi zapadni partneri verovatno oštro suprotstaviti neizbežnim rezultatima izbora ukoliko do njih dođe.

Svi nedavni podaci istraživanja pokazuju da se većina Palestinaca protivi Abasu kao lideru i poziva ga da podnese ostavku. Podaci iz anketa i anegdotski dokazi takođe sugerišu da bi većina Palestinaca glasala za Hamas na parlamentarnim izborima i za predstavnika Fataha kao što je Marvan Barguti na predsedničkim izborima.

Zatim postoji drugi element potencijalnog učešća Kine, a to je njena sposobnost da utiče na izraelsku vladu. Daleko od toga da se može sugerisati da bi Peking u ovom trenutku bio sposoban da ubedi Izrael da pristane na bilo kakvo rešenje sa Palestincima, ali bi to apsolutno moglo da testira granice izraelsko-američkih odnosa i primora Tel Aviv da zauzme konkretniji stav o tome da li je zapadna nacija ili zapravo nastoji da se integriše na Bliski istok.

Profimedia

Američka vlada nastoji da se suprotstavi kineskoj inicijativi "Pojas i put" sopstvenim Partnerstvom za globalnu infrastrukturu i investicije. Tokom Trampove administracije, američki državni sekretar Majk Pompeo izrazio je zabrinutost zbog potencijalnih bezbednosnih rizika koje predstavljaju kineska ulaganja u Izrael, čak navodeći da će Vašington možda morati da preispita neke od svojih inicijativa za saradnju sa Izraelcima.

Uzimajući u obzir debakl borbenog aviona "lavi" iz devedesetih, američka vlada može biti suočena sa legitimnom zabrinutošću u svom bezbednosnom sektoru zbog kinesko-izraelske saradnje. Incident je uključivao navode da je izraelska, tada potpuno nacionalizovana industrija naoružanja prenela tehnologiju borbenih aviona četvrte generacije, sa odbačenog zajedničkog američko-izraelskog projekta, u Kinu, omogućavajući nastanak borbenog aviona J-10. Iako je malo verovatno da će se takvo nešto dogoditi danas, u okruženju novog hladnog rata, SAD neće želeti da se jedan od svojih najbližih saveznika previše približi njihovom globalnom suparniku.

Uzimajući u obzir razmere kineskih investicija u Izraelu, moguće je da bi Peking mogao da pritisne Tel Aviv da zauzme određene pozicije koje bi mogle naneti štetu SAD. Uprkos tome što je Peking zaslužan za postizanje budućeg sporazuma o normalizaciji sa Saudijskom Arabijom, kroz ulogu u pregovorima o miru sa Iranom, Izrael je i dalje partner Kine. Peking takođe ima značajan uticaj na region kroz svoje odnose sa Iranom, UAE, pa čak i sa Sirijom i Libanom u manjoj meri.

Sve ovo stavlja kinesku vladu u regionalno moćniji položaj. Shodno tome, to daje Pekingu mogućnost da manevriše kao potencijalni posrednik, posebno imajući u vidu činjenicu da nema stav koji imaju Sjedinjene Američke Države.

Čak i javna objava da Kina nastoji da na smislen način uđe na palestinsko-izraelsku pregovaračku scenu predstavlja veliki udarac za Vašington, jer mu nedostaje stvarni uticaj ili neutralnost da stvori bilo kakav napredak ka miru. Strateškim pritiskom na izraelsku vladu, kao i pomaganjem ujedinjenja palestinske političke scene, Peking zaista može da postigne određeni napredak, a ne samo da demonstrira sve manju ulogu SAD.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi