Pakao u Sudanu - ne znaju šta da rade sa telima: Sahranjuju ih u baštama i kućama

Nakon nekoliko nedelja borbi za kontrolu nad Kartumom između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF), građani su suočeni sa do sada nezamislivim problemom - ne znaju šta da rade sa silnim telima koja se gomilaju na ulicama.

- Troje ljudi sam sahranio u njihovim sopstvenim kućama, a ostale kraj puta u čijoj blizini živim. I to je bolje nego da otvorite vrata i vidite psa kako grize nečije telo - rekao je Omar (ime mu je izmenjeno).

Niko ne zna koliko je tačno ljudi stradalo do sada, ali se veruje da je brojka premašila 1.000. Među njima ima dosta civila koji su se našli na putu unakrsne vatre.

Profimedia

Dve sukobljene grupe, regularna vojska Sudana i RSF, nastavaljaju sa sukobima uprkos brojnim primirjima, pa je opasno otići i do groblja.

Omar kaže da je do sada sahranio najmanje 20 ljudi.

- Moj komšija je ubijen u svojoj kući. Nisam ništa mogao da učinim, sem da uklonim keramičke pločice, iskopam grob i sahranim ga - rekao je za BBC.

Kako je objasnio, leševi trule na suncu.

- Šta da vam kažem... Pojedina naselja u Kartumu su se pretvorila u groblja - dodao je.

Omar je prošlog meseca iskopao pokraj puta četiri groba, samo nekoliko metara dalje od svoje kuće u naselju Al-Imtidad u Kartumu. Zna i da su neki drugi isto učinili u susednim četvrtima.

- Mnogi ubijeni su sahranjeni u oblastima blizu Univerziteta Kartum i u blizini benzinske pumpe "Seddon", dobro poznatog mesta. Drugi su u naseljima bliže putu Muhamed Nagib - kazao je.

Ne postoje tačni podaci o tome koliko je tela sahranjeno u kućama, ali Omar kaže da ih može biti nekoliko desetina.

AP Photo/Marwan Ali

Hamid je imao slično iskustvo.

Tri pripadnika vojske je sahranio u Šambatu, 12 kilometara dalje od prestonice, nakon što se srušio vojni avion.

- Tu sam slučajno prolazio. Grupa od pet ljudi i ja smo uklonili tela iz olupine i sahranili ih na mestu okruženom stambenim zgradama - dodao je.

Hamid, agent za nekretnine koji je tu živeo oko 20 godina, veruje da je to bio čin milosrđa.

- Nije važno gde sahranjujete mrtve. Prioritet je da ih sahranimo. Ljudski je to uraditi. Putovanje do groblja bi trajalo danima, a snajperi su svuda. Pokušavamo da pomognemo društvu da izbegne zdravstvenu katastrofu. To je naša verska i moralna dužnost - objasnio je.

Zakopavanje istine

Uprkos dobrim namerama, ovakvi potezi nenamerno uništavaju i dokaze o ratnim zločinima, rekao je doktor Atija Abdulah, predsedavajući lekarske komore.

Profimedia

Upozorio je da "amaterske" metode sahranjivanja mogu da "pokopaju i istinu" jer se dokazi uništavaju.

Atija je rekao da tela moraju da budu identifikovana i sahranjena na blagovremen i dostojanstven način. Poručio je građanima da te poslove prepuste zdravstvenim vlastima, Crvenom krstu i Crvenom polumesecu Sudana.

- Ovakve sahrane nisu opravdane. Tom činu treba da prisustvuju zvaničnici vlade, tužilaštva, forenzički specijalisti i Crveni krst. Važno je uzeti i uzorke DNK - napomenuo je.

Omar i Hamid su kazali da su fotografisali lica i tela preminulih pre nego što su ih sahranili, što bi moglo u budućnosti da pomogne u identifikaciji.

Dr Atija je upozorio da ovakva sahranjivanja mogu dovesti i do širenja zaraze.

- Psi lutalice često mogu otkopati tela koja se nalaze u plitkim grobovima. Na grobove treba staviti čvrste objekte ili cigle kako tela ne bi bila izložena - rekao je.

AP Photo/Marwan Ali

Hamid na te tvrdnje odgovara da je većina Sudanaca svesna pravilnog načina sahranjivanja i da su tela smeštena najmanje jedan metar ispod zemlje.

Izvesni Ahmed sarađuje sa Crvenim krstom kako bi sklonio tela sa ulica.

- Fotografišem lica i tela stradalih, dokumentujem da li je skoro preminuo ili je već u fazi raspadanja, i svakoj žrtvi dajem broj. Za svaku osobu držimo dosije kako bismo u budućnosti mogli da ih identifikujemo - istakao je.

Uprkos kritikama dr Atije, većina ljudi nema izbora.

Društvenim mrežama su početkom maja kružili snimci zakopavanja dve doktorke, Magdolin i Magde Jusef Gali, u njihovoj bašti.

AP Photo/Marwan Ali

Njihov brat je rekao da je to bilo jedino rešenje.

- Ostavljene su 12 dana. Komšije su prijavile neprijatan miris koji je dolazio iz kuće tako da su ljudi dobrovoljno došli da ih sahrane u vrtu. Moje sestre su pokopane u jednoj rupi u bašti. Nikad nisam ni pomišljao da bi to mogao biti njihov kraj - poručio je brat u suzama.

Vlasti sa humanitarnim organizacijama rade na tome da se tela premeste na groblja, ali ih neprestane borbe ometaju.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi